Солидарна економија
Појам солидарне економије односи се на сферу производње и размене добара и услуга унутар сектора који чине предузећа и организације вођене друштвеним, а не комерцијалним циљевима. У самој основи, концепт солидарне економије има за циљ креирање економског система која се заснива на правичности, једнакости и бризи о угроженим и маргинализованим члановима друштва, уместо на профиту и неограниченој акумулацији богатства.
Карактеристике
уредиЕкономија солидарности тражи јединство између производње и репродукције, избегавајући основну контрадикцију капиталистичког система, који развија секторе продуктивности, али искључује раднике из приступа њиховим користима. Представља изузетно моћај инструмент за борбу против социјалне искључености, односно темељ хуманизоване глобализације, одрживог развоја и праведног друштва.
Једна од главних карактеристика економије солидарности јесте то да ефикасност не може бити ограничена на материјалне користи предузећа, фирми, корпорација, већ се дефинише као друштвена ефикасност, те се мери у зависности од квалитета живота и среће њених чланова и истовремено, читавог екосистема.
Економија солидарности бори се против логике капиталистичког тржишта, која доводи до уверења да се људске потребе могу испунити само у облику добара, односно кроз приватни профит и акумулацију капитала.[1]
Историјат
уредиЕкономија солидарности је коришћена као концепт економског организовања још 1937. године, када се Фелипе Алаиз залагао за изградњу “ецономıа солидариа” између радничких колектива у урбаним и руралним областима током шпанског грађанског рата.[2] Савремена употреба овог термина појавила се и у Француској и у Јужној Америци - посебно у Колумбији и Чилеу, почетком 1980-их година.
Солидарна економија развила се средином 1990-их у растући друштвени покрет са заједничким истраживачким планом и снажном мрежом економских активности широм Латинске Америке, Европе и Канаде. У Бразилу, рад на солидарној економији био је посебно снажан и укључивао је развој универзитетских истраживачких програма, подршку „инкубаторима“ за задруге и друга предузећа са солидарном активношћу, као и раст широких локалних, регионалних и националних мрежа које повезују иницијативе солидарног економије и практичаре. Слични напори су се развили у Француској, Шпанији, Перуу, Аргентини, Мексику и Квебеку, а крајем деведесетих многе од тих мрежа су почеле да се повезују.
Међународна група за економију солидарности (Групо Интернационал де Ецоном´ıа Солидариа, или ГЕС) сазвала је састанак у Лими, Перу 1997. године, који је по први пут окупио представнике солидарне економије из читавог света. Било је то рођење међународног покрета и почетак онога што је касније постало Интерконтинентална мрежа за промоцију економије друштвене солидарности (Ред Интерцонтинентал де Промоци´он де ла Ецоном´ıа Социал Солидари, РИПЕСС).[3]
Принципи
уредиУпркос разноликости културне динамике, постоје заједнички принципи функционисања солидарне економије:
- друштвена вредност људског рада,
- потпуно задовољење потреба свих
- признавање фундаменталне улоге жена и женске економије засноване на солидарности,
- трагање за односом поштовања према природи, и
- вредности сарадње и солидарности.
Сфера солидарне економије обухвата широк спектар организационих облика, заснованих на принципима сарадње, солидарности и демократског управљања, и углавном укључује: задруге, социјална предузећа, асоцијације, фондације, групе за самопомоћ, кооперативне банке и системе социјалних финансија, алтернативне прехрамбене ланце, фер трговинске мреже, удружења запослених у неформалном сектору, као и организације цивилног друштва које настоје да прекину зависност од донаторских средстава и остваре самоодрживост.
Солидарна економија настоји да трансформише неолиберални капиталистички економски систем из оног који даје примат максимизирању приватног профита и слепог раста, на онај који ставља људе и планету у први план. Као алтернативни економски систем, економија солидарности обухвата сва три сектора - приватни, јавни и трећи сектор.
Социјална и солидарна економија
уредиПојам солидарне економије се често поистовећује са појмом социјалне економије, те се ова два појма неретко користе као синоними. Међутим, као разлика између ова два појма могло би да се истакне то да се концепт социјалне економије схвата као коректив и допуна садашњем економском систему, док концепт солидарне економије заговара трансформацију читавог економског система на основу солидарних принципа.[4]
Интернационална мрежа за промоцију социјалне и солидарне економије (РИПЕСС мрежа)[5] социјалну економију углавном разуме и дефинише као “трећи сектор”, поред приватног и јавног. Она да укључује задруге, различита удружења са социјалним циљевима и економском делатношћу, као и актере који обезбеђују приступ финансијама за такве иницијативе. Са друге стране, солидарна економија тежи промени социјалног и економског система.
Према схватању РИПЕСС мреже, солидарна економија има антикапиталистички карактер и нуди другачију парадигму засновану на принципу солидарности. Солидарна економија обухвата и цивилни и јавни и приватни сектор, јер у циљу постизања добробити људи и природног окружења адресира државу и њене политике, управљање ресурсима, питање власништва, инвестирање и управљање финансијама уопште, производњу, трговину, употребу и слично.[6]
Суштинска разлика јесте то што солидарна економија има аспирације да трансформише економску реалност, на свеобухватан начин, док се социјална углавном задовољава стварањем делимично хуманије оазе у постојећем економском систему. Неретко се о социјалној и солидарној економији говори и као о спектру алтернативних модела окупљених око вредности хуманизма, демократије, солидарности, инклузије, субсидијарности, диверзитета, креативности, одрживог развоја, једнакости, правде, поштовања и плурализма.
Пракса потврђује да је степен развоја социјалног предузетништва у сваком друштву директно сразмеран са степеном развоја националне економије, затим са степеном развоја људских права, развоја демократије и свих других достигнућа савремене цивилизације. Зато се стање социјалног предузетништва може третирати као један од поузданих индикатора укупног политичког, економског и социјалног стања у једном друштву, или другим речима у којој се мери политички, економски и социјални систем једног друштва темељи на моралним вредностима.[7]
Солидарна економија у регионалном контексту
уредиСолидарна економија у Европи
уредиУ Европи, социјална економија је прилично снажно укорењена и претходи оквирима економије солидарности. Према оцени Интернационална мрежа за промоцију социјалне и солидарне економије, генерално гледано, подршка за социјалну економију на националном или на нивоу ЕУ се смањује, али је све више подршке на локалном нивоу.
Организације које се могу дефинисати као социјална предузећа, а која су се развила широм Европе, све су важнија предузетничка динамика у протеклих неколико деценија. У Европи 2 милиона социјалних и солидарних организација представља око 10% свих компанија.
Солидарна економија у Канади
уредиКвебек се ослања на концепт социјалне економије и настоји да створи покрет за трансформацију који је веома практичан и утемељен на локалном, територијалном нивоу. У остатку Канаде, нагласак је на територијалном оквиру локалног економског развоја.
Солидарна економија у Сједињеним Америчким Државама
уредиАмеричке задруге поседују имовину у вредности од 3 билиона долара. Оне остварују више од 500 милијарди долара прихода, док плате својим радницима исплаћују у износу 25 милијарди долара. У Сједињеним Америчким Државама тренутно делује око два милиона цивилних организација, а 70% њих основано је у задњих тридесетак година.[8]
Референце
уреди- ^ „Цхартер оф Принциплес оф Солидаритy Ецономy”. Мира Меро (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 21. 05. 2019.
- ^ Алаиз, Фелипе Лорда (1937). Пор уна ецоном´ıа солидариа ентре ел цампо y ла циудад. Барцелона: Официнас де Пропаганда, ЦНТ, ФАИ.
- ^ Миллер, Е. (2010). „Солидаритy ецономy: Кеy цонцептс анд иссуес”. Солидаритy ецономy I: буилдинг алтернативес фор пеопле анд планет: 25—41, 27.
- ^ „Насловна”. Коалиција за развој солидарне економије (на језику: српски). Приступљено 21. 05. 2019.
- ^ Интернационална мрежа за промоцију социјалне и солидарне економије (РИПЕСС мрежа)
- ^ Јаковљевић, Марија. „Социјална и солидарна економија”. заједничко.орг (на језику: енглески). Приступљено 21. 05. 2019.
- ^ Маџар Љ. (2008). „Етички аспекти привређивања и економски учинци морала”. Зборник радова „Морал и економија", ИДН, Београд.
- ^ Шкртић, M. Микић, M. (2007). „О социјалном подузетништву у свијету и у Републици Хрватској”. Зборник Економског факултета у Загребу. 5: 153—163.