Сони корпорација (уобичајеног назива Сони) (јап. ソニー株式会社 Сонī Кабусхики Гаисха) (ТYО: 6758) јапански је конгломерат мултинационалних корпорација који као и Тошиба има седиште у јапанској престолници, Токиу.[6] Сони је један од највећих медијских конгломерата на свету[7][8] с приходом већим од 78,88 милијарди УСД. Сам Сони бави се производњом електронике, информацијских, комуникацијских и видео технологија и играћких конзола чији су производи намењени обичном кориснику или професионалном тржишту. Оснивачи компаније, Акио Морита и Масару Ибука име фирме су створили од изведенице латинске речи Sonus, што значи звук, односно на енглеском језику sound (у енглеском сленгу: sonny). Име и одабир те речи везани су и уз назив „sonny boys”, који је у Јапану 1950-их означавао наочите и паметне младе људе.

Sony Group Corporation
TipJavna
Simbol
ИндустријаКонгломерат
Основана7. мај 1946. год.; пре 75 година (1946-05-07)
Нихонбаши, Чуо, Токио, Јапан[1]
ПодручјаШиром света
Кључни људиШузо Суми
(Председник управног одбора)
Казуо Мацунага
(Потпредседник управног одбора)
Кеничиро Јошида
(Председавајући, председник и извршни директор )
Шигеки Исхизука
(Потпреседник)
Производ(и)
Услуге
ПриходПад ¥8,259 билион
(80 милијарде долара) (2020)[2]
ЗарадаРаст ¥894,2 милијарди (2019)[3]
Нето зарадаРаст ¥916,2 милијарди (2019)[3]
АктиваРаст ¥23,039 билиона (2020)[2]
Акцијски капиталРаст ¥3,746 билиона (2019)[3]
Запослених111.700 (2021)[4]
Филијала
  • Игре & мрежне услуге
  • Музика
  • Филмови
  • Електронски производи и решења
  • Решења за снимање и очитавање
  • Финансијске услуге
  • Друго[5]
ПодружницеПогледајте списак подружница
Вебсајтwww.sony.com
Референце: [3]

Сама Сони Корпорација је надређена предузећу Сони Група, која обухвата пет сегмената пословања - електронику, видео игре, забава (филмови и музика), финанцијске услуге и остало. Због тога се Сони сматра најопсежнијим предузећом на свету у индустрији забаве. Тако Сони Корпорација укључује предузеће Сони Електроника (за подручје САД-а), Sony Pictures Entertainment, Sony Computer Entertainment, Sony Music Entertainment, Sony Mobile Communications Inc. (раније Sony Ericsson) и Sony Financial. То је и разлог да се Сони попут Тошибе налази на лествици 20 водећих компанија на свету.

Сони је са својих 50 процената тржишног удела на тржишту фотоматрица међу лидерима продаје полупроводника[9][10] и од 2015. године пети је по величини светски произвођач телевизора по годишњим продајама. То је највећи светски играч на премијумском тржишту телевизора, што је тржиште телевизора од најмање 55 инцхес (140 центиметерс) са ценом вишом од 2.500 америчких долара.[11][12]

Слоган компаније је Be Moved. Њихови некадашњи слогани били су The One and Only (1979–1982), It's a Sony (1982–2005), like.no.other (2005–2009)[13] и make.believe (2009–2013).[14]

ИсторијаУреди

Крајем 1945. и завршетком II светског рата, Масару Ибука отворио је радионицу за поправку радио уређаја, у граду Нихонбаши покрај Токија и то у згради делом уништеној током бомбардовања. Следеће године придружује му се колега Акио Морита, те заједно оснивају Токијско предузеће за телекомуникацијски инжињеринг (Tokyo Tsushin Kogyo K.K). Предузеће је израдило снимач на траци (енгл. tape recorder) под називом тип Г (Type-G).

Током раних 1950-их, Масару Ибука путује САД-ом где је чуо вест да је предузеће Бел Лабс изумело транзистор. Био је уверен да би Бел Лабс могао Сонију дати право на лиценцну производњу транзистора. Док је већина америчких предузећа вршила истраживања на транзистору у војне сврхе, Масару Ибука је одлучио да применити транзистор у комуникацијске сврхе.

Иако су америчка предузећа Regency и Texas Instruments изградиле први радио темељен на транзистору, Сони је остварио већи комерцијални успех са својим транзистор радиом. У августу 1955. Токио Цушин Когио (тадашње име Сонија) на тржиште је избацио Sony TR-55 - први јапански радио транзистор намењен комерцијалном тржишту. У децембру исте године на тржиште излази Sony TR-72, производ који је освојио наклоност унутар Јапана и на извозном тржишту, укључујући Аустралију, Канаду, Холандију и Немачку. Тај радио састојао се од шест транзистора, имао је бољи квалитет звука, те је велику продају наставио и током раних 1960-их.

У мају 1956. предузеће представља радио ТР-6 којег је красио иновативни танки дизајн и квалитет звука која је била доминантна у односу на конкурентске преносне радио уређаје с цевима којом се преносио звук. Предузеће је одлучило да користи маркетинг у сврху рекламирања ТР-6 радија. Тако је створен Атчан, цртани лик којег је створио аутор Фујухико Окабе. Атачан, касније познат као Сони Бој појављује се у рекламама у којима држи ТР-6 на уву, те је представљао предузеће и њене производе све до средине 1960-их. Следеће године, 1957, Токио Цушин Когио представља ТР-63, димензијама најмањи радио на тржишту. Радио димензија 112 × 71 × 32 мм остварио је комерцијални успех у свету.

Мајкел Брајан Шифер, професор Универзитета у Аризони је изјавио: „Сонy није био први, али је његов радио транзистор био најуспешнији. Радио ТР-63 је 1957. у САД-у покренуо нову индустрију потрошачке микроелектронике”. Средином 1950-их амерички тинејџери купују велике количине преносног транзистор радија. Претпоставља се да је до 1955. продано 100.000 комада а до краја 1968. године, пет милиона комада. Тако је Сони током 1960-их, 1970-их и 1980-их одиграо велику улогу у развоју Јапана као снажан извозник те је помогао у побољшању америчке перцепције производа под ознаком Made in Japan. Познат по квалитету својих производа, Сони се успешно опирао спуштању цена своје потрошачке електронике.

Крајем 1970-их предузеће у сурадњи с холандским Филипсом развија компактни диск познатији као CD, а средином 1990-их представља Плејстејшон. С оба производа направљена је еволуција на тржиштима оптичких медија и играчих конзола.

Акио Морита није хтео да име Сони буде везано само за једну одређену грану индустрије. Тако је предузеће 1979. године основало животно осигурање Sony Life, а 2001. и комерцијалну банку Sony Bank. I његови наследници су наставили с Моритином идејом тако да под водством председника Норија Охге, корпорација 1988. односно 1989. године постаје власником ЦБС Рекорда и Columbije Pictures чиме Сони знатно шири своју медијску присутност.

Ипак, проширења на тржишта филма, музике и дигиталне електронике путем интернета показала су се незахвалним и неисплативим тако да новоизабрани извршни председник Хауард Стрингер проводи радикалне потезе попут резања 9.000 радних места те поново усредоточује предузеће на електронику. Такође, повећана је сарадња између пословних јединица које је Стрингер описао као „силосе који делују у међусобној изолацији”. Упркос оствареним успесима, Сони се суочио с наставком борбе у раздобљу од средине до краја 2000-их.

У фебруару 2014. Сони је најавио продају својег рачунарног одела Ваио ПЦ једној корпорацији у власништву јапанског инвенстицијског фонда као и затварање двадесет Сонијевих продавница. Даљња продаја је настављена и у априлу када је најављено да ће на берзи бити понуђено 9,5 милиона деоница које предузеће има као власнички удео код произвођача игара Square Enix. Тиме би се осигурало 48 милиона америчких долара.

Казуо Хирао је почетком 2015. најавио да ће се Сони усредоточити на своје најпрофитабилније гране односно на PlayStation те филмску и телевизијску продукцију.

Порекло именаУреди

Када је Токио Цушин Когио тражио романизовано име којим би се представљао на тржишту, снажно су подупирали кориштење иницијала фирме као имена, односно ТТК. Примарни разлог није био због жељезничке компаније Токио Кјуко - ТКК. Предузеће је привремено у Јапану користило акроним Тоцуко. Међутим, оснивач Морита је приметио да на тржишту САД-а корисници тешко изговарају то име компаније. Једно краће време користио се назив Токио Телетех, међутим Морита је открио да једна америчко предузеће користи реч Телетех као свој бранд.

Назив Сони био је изабран за бранд, јер је та реч имала чак три значења. Прво значење је да је реч дериват латинске речи Сонус, што значи звук, односно на енглеском језику sound (у енглеском сленгу: sonny). Име и одабир те речи везани су и уз назив „sonny boys”, који је у Јапану 1950-их означавао наочите и паметне младе људе. Трећи разлог је да је реч Sonny била породични термин који се у САД-у користио за реч дечак.

Први производ под називом Сони био је транзистор радио ТР-55, створен 1955, али је име компаније промењено у Сони тек у јануару 1958.

Како су се времена мењала, било је веома необично да неко јапанско предузеће користи латиницу за свој назив уместо уобичајеног јапанског кањи писма.

СпортУреди

Сони осим у развој и производњу нових технологија, улаже и у спорт, посебно фудбал. Тако је Сони током друге половине 1990-их био спонзор италијанском Јувентусу. Такође, Сонијево оделење намењено забавној индустрији, прецизније Playstation, godinama je sponzor francuskom FK Oser, te fudbalskoj Lizi prvaka (PS2, PS3, PSP).

Od svetskih nogometnih događaja, Soni je bio jedan od glavnih sponzora Svetskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj 1998.

ReferenceУреди

  1. ^ „Sony Corporate History”. www.sony.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 4. 2021. 
  2. ^ а б Financial Statements and Consolidated Financial Results for the Fiscal Year Ended March 31, 2020 And Outlook for the Fiscal Year Ending March 31, 2021
  3. ^ а б в г „Corporate Data” (PDF). Sony Corporation. 31. 3. 2019. Приступљено 3. 4. 2019. 
  4. ^ „Sony”. Fortune. 
  5. ^ „Organization Data, Corporate Info”. Sony Corporation. 1. 8. 2019. Приступљено 5. 6. 2020. 
  6. ^ "Access & Map." Sony Global. Retrieved 2 April 2021. "1–7–1 Konan Minato-ku, Tokyo 108-0075, Japan" – MapAddress in Japanese: "〒108-0075 東京都港区港南1–7–1"
  7. ^ „Sony in US$2.3 billion deal, becomes the world's biggest music publisher”. 
  8. ^ „Sony embraces its inner conglomerate”. Reuters (на језику: енглески). 2. 5. 2020. Приступљено 3. 7. 2020. 
  9. ^ „Top 20 semiconductor sales leaders for Q1 2016”. www.electronicspecifier.com (на језику: енглески). Приступљено 1. 6. 2020. 
  10. ^ „Sony's key image sensor business hit by smartphone market decline”. Nikkei Asian Review. 
  11. ^ „Global LCD TV manufacturer market share from 2008 to 2017.” . Statista. Приступљено 26. 2. 2017. 
  12. ^ „How Samsung fell behind Sony and LG in the premium TV market”. Reuters (на језику: енглески). 2. 5. 2018. Приступљено 1. 6. 2020. 
  13. ^ „Sony like.no.other Global Brand Development”. Blind. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2016. Приступљено 16. 11. 2016. 
  14. ^ Christopher MacManus (2. 9. 2009). „Sony Insider. 2010-10-27. Retrieved 2016-08-07”. Sonyinsider.com. Приступљено 21. 4. 2017. 

LiteraturaУреди

  • Made in Japan by Akio Morita and Sony, HarperCollins (1994)
  • Sony: The Private Life by John Nathan, Houghton Mifflin (1999)
  • The Japan Project: Made in Japan – a documentary about Sony's early history in the U.S. by Terry Sanders.
  • The Portable Radio in American Life by Michael Brian Schiffer (The University of Arizona Press, 1991).
  • Sony Radio, Sony Transistor Radio 35th Anniversary 1955–1990 – information booklet (1990)

Спољашње везеУреди