Списак типова протеина

Списак типова протеина је део текућих покушаја да се организује велика количина информација о генима и протеинима. Рад на секвенцирању гена и генома је довео до формирања многих генских база података и покушаја организовања доступних информација. Један од приступа класификацији се базира на структури. Тај приступ је основа CATH и SCOP база података.

Овај списак типова протеина је базиран на биолошким категоријама описаним у GO Slims списку.

Непознати биолошки процес

Користи се за анотацију генских продуката чије процес је непознат или или се не може претпоставити.

Протеини без познате биолошке функције се могу категорисати на основу протеинских структурних критерија (дистинктних структурних домена), организма из којег потичу или субћелијске локације.

Структурне категорије

Протеини са непознатим функцијама се понекад могу сврстати у категорије на основу њихових структурних својстава, ако садрже препознатљиве протеинске домене.

Таксономске категорије

Ако је једина доступна информација о протеину организам који га производи, онда се он може категорисати по тој основи.

Ћелијска компонента

Део ћелије у којем је присутан генски производ. Екстрацелуларна средина се такође узима у обзир. Генски производ може да буде компонента једног или више делова ћелије.

Молекулска функција

Елементарне активности, попут катализе или везивања, које описују дејства генског продукта на молекулском нивоу. Дати генски продукт може да има једну или више молекулских функција.

Физиолошки процес

Ови процеси се посебно релевантни за функционисање интегрисаних живих јединица: ћелија, ткива, органа, и организама.

Биолошки процес

Феномен обележен променама које доводе до одређеног резултата, посредством једног или више генских производа.

Ћелијски процес

Процеси који се спроводе на ћелијском нивоу, али нису нужно ограничени на једну ћелију. На пример, ћелијска комуникација се јавља између више од једне ћелије, али се дешава на ћелијском нивоу.

Ћелијски физиолошки процес

Процеси релевантни за интегрисане функције ћелије.

Каталитичка активност

Катализа биохемијске реакције на физиолошким температурама. У биолошки катализованим реакцијама реактанти су познати као супстрати, и катализатори су природне супстанце познате као ензими. Ензими поседују специфична места везивања за супстрате, и обично се састоје у потпуности или у великој мери од протеина. РНК која има каталитичку активност (рибозим) се често такође сматра ензимом.

Активност ензимске регулације

Модулише активност ензима.

Активност преноса сигнала

Посредује пренос сигнала из спољашње средине ка унутрашњости ћелије на начин који се разликује од уноса самог сигнала молекула у ћелију.

Структурна молекулска активност

Дејство молекула које доприноси структурном интегритету комплекса или његовом формирању унутар или изван ћелије.

Везивање

Селективна, често стехиометријска интеракција молекула са једним или више специфичних места на другом молекулу.

Мембранска фузија

Спајање два липидна двослоја ради формирања једне мембране.

Ћелијска комуникација

Сваки процес који посредује интеракције између ћелије и њеног окружења. Обухвата интеракције као што су сигнализација или везивање између ћелија, између ћелије и екстрацелуларног матрикса, или између ћелије и било којег другог аспекта његовог окружења.

Регулација биолошког процеса

Сваки процес који модулише фреквенцију, брзину или обим биолошког процеса. Биолошки процеси су регулисани на многе начине; примери су контрола експресије гена, протеинске модификације или интеракција са протеинима или молекулима супстрата.

Развој

Биолошки процес специфично усмерен на прогресију организма током времена из иницијалног стања (нпр. зигот, млада особа или млади једноћелијски организам) до каснијег стања (нпр. вишећелијска животиња, старија одрасла особа или зрео једноћелијски организам).

Види још

• Протеинске фамилије
• Онтологија гена

Спољашње везе

• Gene families