Спортска медицина

Спортска медицина је мултидисциплинарна грана медицине чији је циљ очување здравља учесника у спорту и физичким (рекреационим) активностима, првенствено кроз превенцију, али и кроз терапију и рехабилитацију повреде. Још један битан сегмент у оквиру делатности спортске медицине је унапређење психофизичких способности неопходних за остварење добрих такмичарскиих резултата.^[1]

Историја уреди

Развој спорта учесталост и озбиљност здравствених проблема, који је кроз историју спорта у знатном порасту, утицао је увођење спортске медицине у свакодневне активности медицини као мултидисциплинарне области. У том смислу водеће стручне асоцијације медицине спорта настоје да осмисле што рационалније моделе рада лекара спопртске медицине који би били ефикасни у процени здравља, а истовремено економични по питању материјалних трошкова и утрошку времена.

Области уреди

Превенција
Клиничко образовање и дијагностика^[2]
Непосредна нега
Третман и рехабилитација
Организација и администрација

Методологија рада уреди

Методологију спортско-медицинског прегледа, коју су донеле и усвојиле водеће елевантне међународне асоцијације из ове области, обухвата: намнезу, фзикални преглед, атропометрију, функционална естирања, лабораторијске анализе.

Анамнеза

Добро узета анамнеза, један је од најзначајнијих делова прегледа, јер у 60-75% случајева открива могућих проблема код спортиста. Она треба да садржи податке о:

идентитету спортисте,
врсти и дисциплини спорта којим се спортиста бави,
динамици и врсти тренинга,
ранијим обољењима и повредама.

Физикални преглед

Овим прегледом прикупља се низ података о тренутном стању и функцији органа и система. На овај начин се дијагностикују знаци обољења и деформитета. Физикални преглед обухвата целокупни увид у објективно стаwње организма и обухвата преглед:

главе и врата,
грудног коша, плућа и срца
крвних судова,
трбуха и урогениталног система,
мишићно-скелетног система,
коже, и
неуролошки и психијатријски преглед.

Антропметрија

Антропометрија као грана медицине која се бави мерењем морфолошких и функционалних параметара, у указују на повезаност одређених антропометријских карактеристика са ризиком настанка и развоја неких кардиоваскуларних и метаболичких обољења код спортиста.

У оквиру антропометрије врше се:

мерења висине тела и телесне масе,
одређивање висинско-тежинског односа(БМИиндекс),
процена ухрањености и идеалне телесне масе,
одређивање састава тела,
процена раста итд.

Све мере и изведене вредности упоређују се са већ утврђеним стандардима разврстаним по старосној доби, полу, врсти спорта и дисциплини. Свако одступаwње од стандарда захтева низ пердлога и препорукау у смислу побољшљња здравственог статуса спортиста, као и побољшање такмичарских резултата.

Функционална тестирања

Функционална дијагностика има за циљ процену тренутне радне способности. Ова тестирања су од посебног значаја у:

процени здравља спортисте за бављење одређеним спортом,
процени стања након дужег прериода мировања након повреда,
процени физичких способности у току самог тренажног, или такмичарског циклуса.

Функционална дијагностика обухвата:

основне моторичке тестове(динамометрија и мерења флексибилности),
функционална испитивања респираторног система,
процену анаеробног прага и аеробне издржљивости.

Лабраторијске анализе

Ове анализе могу указати на тренутно здравствено стање и помажу у процену функционалних способности. Поред примарног здравственог аспекта, лабораторијска мерења помажу и у планирању тренинга у сврху успостављања оптималне спортске форме.

Минимум анализа које треба урадити за сваки преглед:

анализа крвне слике(са освртом на статус гвожђа),
седиментација,
ниво глукозе у крви,
липидни статус,
билирубин, трансаминазе, ензими и

Поред наведених раде се и друге анализа које могу указати на тренутно здравствено стање спортистаи стање функционалних способности.

Види још уреди

Извори уреди

^ Марк Харриес, Цлyде Wиллиамс, Wиллиам D. Станисх, Лyле Ј. Мицхели, ур. (1998). Оxфорд Теxтбоок оф Спортс Медицине (2. изд.). Оxфорд Медицал Публицатионс. ИСБН 978-0-19-262717-9.
^ Рицхард Б. Биррер, Францис Г. О'Цоннор, ур. (2004). Спортс Медицине фор тхе Примарy Царе Пхyсициан (3. изд.). Информа Хеалтхцаре. ИСБН 978-0-8493-1464-3.

Литература уреди

Марк Харриес, Цлyде Wиллиамс, Wиллиам D. Станисх, Лyле Ј. Мицхели, ур. (1998). Оxфорд Теxтбоок оф Спортс Медицине (2. изд.). Оxфорд Медицал Публицатионс. ИСБН 978-0-19-262717-9.
Рицхард Б. Биррер, Францис Г. О'Цоннор, ур. (2004). Спортс Медицине фор тхе Примарy Царе Пхyсициан (3. изд.). Информа Хеалтхцаре. ИСБН 978-0-8493-1464-3.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Марк Харриес, Цлyде Wиллиамс, Wиллиам D. Станисх, Лyле Ј. Мицхели, ур. (1998). Оxфорд Теxтбоок оф Спортс Медицине (2. изд.). Оxфорд Медицал Публицатионс. ИСБН 978-0-19-262717-9.

[2] Рицхард Б. Биррер, Францис Г. О'Цоннор, ур. (2004). Спортс Медицине фор тхе Примарy Царе Пхyсициан (3. изд.). Информа Хеалтхцаре. ИСБН 978-0-8493-1464-3.

[1]

[2]