Способност језичког усвајања
Способност језичког усвајања је "процена ефективности учења страног језика под одређеним условима и за одређено време у поређењу са другима.[1]" Способност језичког усвајања се не мења драстично након сазревања, слично као и остале способности усвајања. Већина људи поседује изванредну способност језичког усвајања матерњег језика.
Поремећаји језичког усвајања
уредиНеке средње школе, факултети и сличне институције тумаче нижу способност језичког усвајања као знак поремећаја у усвајању језика. Оваква дијагноза се може установити након испољавања одређених карактеристика. На поремећај указују лоши резултати тестова процене способности језичког усвајања. У случају просечних или надпросечних резултата на тестовима опште способности и интелигенције, а слабијих резултата на тестовима као што су Модерни Тест Језичког Усвајања, Одбрана - Тестови Језичко Усвајања, Пимзлерови Тестови Језичке Способности и Модерни Тест Језичке Способности - Основни, постоји велика вероватноћа да ученик пати од поремећаја језичког усвајања. Дугогодишњи лоши резултати на различитим тестовима (МЛАТ-Е за 3-6 разред, ПЛАБ за 7-12 разред, МЛАТ за одрасле) су још бољи показатељ поремећаја језичког усвајања. Слично, на поремећај указују лоши академски успеси из језичких предмета у поређењу са просечним или надпросечним успесима из других предмета.
Способност језичког усвајања има највећи утицај на потенцијал ученика другог језика који усвајање започињу касније у животу, а нешто мањи утицај на ученике који усвајају језик за време детињства.[2]
Џон Б. Керол
уредиУважени психолог и стручњак за педагошку лингвистику, Џон Б. Керол, тврди да скуп од четири подспособности чини способност језичког усвајања која није везана за вербалну интелигенцију и мотивацију. Помоћу ове четири различите подспособности (способност фонетског кодирања, граматичка осетљивост, способност механичког учења и способност индуктивног учења), Керол је развио МЛАТ, тест процене језичке способности за одрасле.
Ове подспособности су дефинисане на следећи начин:
| Подспособности | Дефиниција |
|---|---|
| Способност фонетског кодирања | Способност опажања засебних звукова, повезивања и памћења веза између симбола и звука |
| Граматичка меморија | Способност препознавања граматичке функције лексичког елемента (речи, фразе, итд.) у реченици без формалног спремања те области граматике |
| Асоцијативна меморија | Способност повезивања страног језика са њиховим значењима и памћења те везе |
| Способност индуктивног учења | Способност закључивања и претпостављања правила која чине језик |
Пол Пимзлер
уредиПол Пимзлер, који је заслужан за Пимзлеров систем језичког учења, бавио се истраживањем четири фактора за које је веровао да доприносе процени способности језичког усвајања. Под тим факторима Пимзлер је такође груписао просек из школе који служи као знак општег академског достигнућа, као и ниво мотивације. Поред тога, фактор вербалне способности означава ефективност учениковог прихватања механике учења језика. Фактор звучне способности означава ефективност слушања и произвођења звука страног језика. Како би тестирао ова четири фактора, Пимзлер је развио Пимзлерове Тестове Језичке Способности.
Употреба тестова језичке способности
уредиМерење језичке способности тестовима има мноштво примена. Министарство Одбране Сједињених Америчких Држава користи тест језичког усвајања (Одбрана-Тестови Језичког Усвајања), како би пронашло запослене који су погодни за радна места која захтевају учење одређеног језика. Владине агенције користе МЛАТ како би одабрале и одредиле који запослени ће похађати интензивне језичке курсеве. Предузећа и мисионарство користи МЛАТ за одабир кандидата и организовања језичке спреме. Факултети и средње школе користе МЛАТ како би проценили поремећаје везане за учење страних језика. Када је страни језик неопходан као предмет, већина институција у случајевима поремећаја језичког усвајања прави изузетке. Уместо језика, историја или лингвистика могу бити замена.
Школе користе ПЛАБ и МЛАТ-Е како би ученике распоредиле по адекватним курсевима, установили дијагнозу поремећаја учења језика, пронашли посебно надарене ученике за језик и како би ускладили начине усвајања са прикладном методом предавања.
Тестови способности
уреди| Мера | Опис |
|---|---|
| Модерни Тест Језичког Усвајања | Већински дело Џона Б. Керола, погодан за одрасле, углавном коришћен од стране војних и државних институција како би се одабрали запослени који ће добити језичку спрему |
| Одбрана - Тестови Језичког Усвајања | Развијени и коришћени од стране Министарства Одбране САД како би се изабрали кандидати за радна места која ће од њих захтевати да течно говоре страни језик |
| Пимзлерови Тестови Језичке Способности | Творац им је Пол Пимзлер, користи се за процену способности језичког усвајања код старијих ученика основних или средњих школа |
| Модерни Тест Језичке Способности - Основно | Већински дело Џона Б. Керола, погодно за ученике основних школа |
| Когнитивна Способност Новитета Спознаје Језика - Страно | Развили Григоренко, Стернберг и Ерман 2000. године помоћу новог теоретског концепта језичког усвајања |
Референце
уреди- ^ Стансфиелд, Цхарлес W. (1989). „Лангуаге Аптитуде Рецонсидеред”. ЕРИЦ Дигест (на језику: Енглески). Wасхингтон DC: ЕРИЦ Цлеарингхоусе он Лангуагес анд Лингуистицс.
- ^ Ортега, Лоурдес (2009). Ундерстандинг Сецонд Лангуаге Ацqуиситион (1. изд.). Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 978-0-340-90559-3.
Извори
уреди- Царролл, Јохн Б. анд Станлеy Сапон. Модерн Лангуаге Аптитуде Тест: Мануал 2002 Едитион. Бетхесда, MD: Сецонд Лангуаге Тестинг, Инц., 2002.
- Царролл, Јохн Б. анд Станлеy M. Сапон. Модерн Лангуаге Аптитуде Тест – Елементарy: Мануал, 2002 Едитион. Роцквилле, MD: Сецонд Лангуаге Тестинг, Инц., 2002.
- Пимслеур, Паул, Даниел Ј. Реед анд Цхарлес W. Стансфиелд. Пимслеур Лангуаге Аптитуде Баттерy: Мануал, 2004 Едитион. Бетхесда, MD: Сецонд Лангуаге Тестинг, Инц., 2004.
- Стансфиелд, Цхарлес W. “Лангуаге Аптитуде Рецонсидеред.” ЕРИЦ Дигест. Wасхингтон DC: ЕРИЦ Цлеарингхоусе он Лангуагес анд Лингуистицс, 1989.