Стаза је обично путања, неасфалтирана трака или пут. У Великој Британији и Републици Ирској прикладан је термин путања или пешачка стаза за пешачку руту. Овај термин се такође примењује у Северној Америци за путеве дуж река, а понекад и аутопутеве. У Сједињеним Државама се тај термин историјски користио за руту у дивљу територију или преко ње, који су користили емигранти (нпр. Орегонска стаза). Неке стазе су једнонаменске и могу се користити само за шетњу, вожњу бициклом, јахање коња, ходање крпљама и скијање; друге, као у случају трим стаза у Великој Британији, су вишенаменске и могу их користити шетачи, бициклисти и коњаници. Постоје и непоплочане стазе које користе теренски бициклови и друга теренска возила, а на неким местима, попут Алпа, стазе се користе за премештање говеда и друге стоке.

Сеоски пут, или пољски пут у Словенији
Планинска бициклистичка стаза у Диновој шуми, Енглеска
Стаза у националном парку Сера дос Оргаош, Петрополис, Бразил

Употреба уреди

У Аустралији, термин стаза може се користити наизменично са путањом и може се односити на било шта, од земљаног пута до непоплочане пешачке стазе.

 
Стаза у џунгли у КЛИА аеродрому

На Новом Зеланду, термини стаза или шеталиште се готово искључиво користе, осим у вези са скијашким трчањем: „пешачке стазе се јако разликују по природи, од кратких градских шетњи, до умерених обалских локација, до изазовних пошачких [планинских] рута у високим пределима [планинама]”.[1] Шеталиште се користи на сличан начин у Сент Џонсу, Њуфаундланд, Канада, где је Гранд Конкорс интегрисани пешачки систем.[2]

У Великој Британији израз стаза је у уобичајеној употреби. Путање за пешачење на веће удаљености и дуге стазе које промовише држава, колектино се називају националним трим стазама. Оне се такође често називају путевима; као у Пенинском путу и Јужном Доунском путу. Генерално, термин пешачка стаза се преферира за пешачке руте, укључујући стазе на дуга растојања, а користи се и за урбане стазе, а понекад и уместо тротоара. Трак се користи за шире стазе (довољно широке за возила), које се често користе и пешачење.

Повећана популарност брдског бициклизма довела је до пролиферације стаза за брдске бициклове у многим земљама. Оне су често групиране у веће комплексе, познате као центри стаза.

У раним годинама 20. века, термин ауто стаза[3] је кориштена за обележене трасе аутопута. Појам стаза се такође користи за означавање рута, укључујући и руте аутопута, које су означене за туристичке сврхе, попут Кабот стазе, Нова Шкотска, Канада и Квилт стаза у Сједињеним Државама. Термин стазу су такође користили градитељи и урбани планери за разне модерне поплочане путеве, аутопутеве и булеваре, у низу земљама, а неки аутопутеви и даље се званично називају стазом, попут Сасквехана стазе у Пенсилванији, ознаке која се односи на цесту са две траке до аутопута са четири траке. Посебно је необична употреба термина у канадској провинцији Алберта, која има аутопутеве са више трака, који се називају стазама.

Историја уреди

 
Начиз Трејс је стаза коју су стварили и користили Индијанци у Сједињеним Државама вековима, а касније су је користили рани Европљани и Американци.

Животиње су створиле прве стазе, које су „касније људи прилагодили“.[4] Након тога, фармери су премештали стоку на пијацу дуж гоничких путева и између зимске и летње испаше стварајући стазе.[5][6] У скорије време, некадашње индустријске руте, као што су железничка права проласка и вучне стазе канала, претворене су у рекреативне стазе.

Многе историјске руте, попут Пута свиле, Ћилибарског пута и Краљевског пута Персијског царства, постојале су пре хришћанске ере и покривале су велике удаљености.

Пост Трак, праисторијски насип у долини реке Бру у Сомерсет Левелсу, Енглеска, једна је од најстаријих познатих изграђених стаза и датира из око 3838. године пре нове ере.[7]

Идеја о праћењу пута или стазе за вежбање или уживање развила се током 18. века у Европи и настала је због промене ставова према пејзажу и природи повезаних са романтичарским покретом.[8] У ранијим временима, ходање је углавном означавало сиромаштво и било је повезано са скитњом.[9]:{{{1}}} У претходним вековима дуга пешачења су предузимане као део верских ходочашћа и ова традиција се наставља широм света.

Типови уреди

Бициклистичка стаза уреди

Бициклистичке стазе обухватају широк спектар стаза, укључујући стазе са заједничком употребом за дневни саобраћај, оне које се користе за теренку вожњу бицикла и брдске бициклистичке стазе.

 
Планинари и брдски бициклисти на врху Драченфелса (Змајеве стене) у Палатинатној шуми, Немачка

Број бициклистичких стаза изван путева знатно се повећао, заједно са популарношћу планинских бициклова. Бициклистичке стазе на теренским путевима углавном су функционо специфичне и најчешће су означене дуж своје руте. Оне могу имати облик појединачних рута или су део већих комплекса, познатих као центри за стазе. Теренске стазе често пружају комбинацију захтевних терена, уских пролаза, глатких противпожарних путања, па чак и поплочаних стаза. Стазе са лаганом или умереном техничком сложеношћу углавном се сматрају крос-кантри стазама, док се оне које су тешке чак и за искусне возаче чешће називају планинским стазама. Спустови су посебно популарани на скијалиштима попут планине Мамут у Калифорнији или Вистлер Блаком у Британској Колумбији, где се жичаре користе да би се бициклови и возачи довезли до врха планине.

ЕуроВело бициклистичке стазе су мрежа (тренутно 14) бициклистичких стаза на дуже релације које унакрсно пролазиле кроз Европу, и које су у различитим фазама завршетка. Постојало је више од 45.000 км стаза 2013. године.[10] Предвиђено је да мрежа буде у потпуности довршена до 2020. године, а када буде завршена, укупна дужина мреже ЕуроВело премашиће 70.000 km.[11][12] EuroVelo је пројекат Европске бициклистичке федерације (ЕЦФ).

EuroVelo руте са могу користити за бициклистичке туре по континенту, као и за потребе локалног становништва које обавља кратка путовања. Руте су формиране од постојећих националних бициклистичких рута, попут холандских ЛФ-рута, немачких D-рута и британске националне бициклистичке мреже, и постојећих путева опште намене, заједно са новим деоницама бициклистичких стаза за њихово повезивање.[13]

Теренска вожња може проузроковати ерозију тла и уништавање хабитата, ако се не изводи на утврђеним стазама. То се нарочито дешава када су стазе влажне, међутим, у целини бициклизам може имати само једнак утицај као и остали корисници стаза.[14]

Референце уреди

  1. ^ „Говернмент оф Неw Зеаланд” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 09. 2015. г. Приступљено 16. 12. 2019. 
  2. ^ Гранд Цонцоурсе Аутхоритy: [1].
  3. ^ Нортх Америцан Ауто Траилс
  4. ^ „Роадс анд хигхwаyс”. Енцyцлопедиа Британница. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 6. 2. 2021. 
  5. ^ „Трансхуманце Траилс анд Рурал Роадс”. рм.цое.инт. Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 6. 2. 2021. 
  6. ^ К.Ј. Бонсер, "Тхе Дроверс", Лондон, 1970
  7. ^ „Сwеет Трацк”. Северн Естуарy Леверс Ресеарцх Цоммиттее. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г. Приступљено 30. 9. 2016. 
  8. ^ Абрамс, МХ, ур. (2000). Тхе Нортон Антхологy оф Енглисх Литературе. 2 (7тх изд.). W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 9—10. ИСБН 9780393963380. 
  9. ^ Солнит, Ребецца (2000). Wандерлуст: А Хисторy оф Wалкинг. Неw Yорк: Пенгуин Боокс. ИСБН 0670882097. 
  10. ^ „Пројецтс анд нетwоркс - ЕуроВело”. ЕЦФ. Архивирано из оригинала 21. 11. 2013. г. Приступљено 10. 12. 2013. 
  11. ^ „ЕуроВело - тхе Еуропеан цyцле роуте нетwорк”. ЕуроВело.орг wебсите. Приступљено 9. 12. 2013. 
  12. ^ „Роутес”. ЕуроВело. ЕЦФ. Архивирано из оригинала 16. 08. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2012. 
  13. ^ Рицхард Пеаце (17. 9. 2008). „Еурос фор ЕуроВело”. бикерадар.цом. Футуре Публисхинг Лтд. Архивирано из оригинала 25. 09. 2010. г. Приступљено 21. 12. 2009. 
  14. ^ Бјоркман, Алан (1996). Офф-роад Бицyцле анд Хикинг Траил Усер Интерацтионс: А Репорт то тхе Wисцонсин Натурал Ресоурцес Боард. Wисцонсин: Wисцонсин Департмент оф Натурал Ресоурцес, Буреау оф Ресеарцх. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди