Столперстеин (камен спотицања) је споменик који је направио Гунтер Демниг, у знак сећања на жртве холокауста. Столперстеин је мали камен величине 96 × 96 и висине од 100 милиметара, посвећен појединачним жртвама нацизма. Он је посвећен умрлим и преживелим, онима које су нацисти послали у затвор, у установе у којима се вршила присилна еутаназија, у клинике за стерилизацију, у концентрационе логоре и логоре смрти, као и онима који су то избегли емигрирајући или тако што су извршили самоубиство.

Столперстеин у Берлину
Гунтер Демнинг

Највећи део Столперстеина сећа на јеврејске жртве холокауста, а мањи део на припаднике народа Синти и народа Рома, на хомосексуалце, Јеховине сведоке, црнце, хришћане који су се супротставили нацизму, чланове комунистичке партије, покрета отпора, војне дезертере као и особе са инвалидитетом.

Корени

уреди

Пре холокауста нејевреји у Немачкој су уобичавали да кажу, када би се споплели на камен који штрчи „Овде мора да је сахрањен Јеврејин”.[1][2] Информације важне за Столперстеин, су добијане иż школа, од родјака настрадалих, од различитих организација, а нарочито иż базе података Јад Вашема у Јерусалиму.[3] Пошто је сакупио податке Демниг је почео да прави појединачне камене коцке величине 10 цм, које је покрио танким слојем бронзе. Тада је у бронзу уносио податке о особама: име, година родјена и судбина, као и датум депортације и смрти ако је познат. Речи: „Овде живи” („Hier wohnte”) украшавају већи део камених коцки, а мањи део се односи на место на коме су жртве радиле.

Трошкови производње камених коцки су покривени донацијама, индивидуалним финансирањем, поклонима живих сведока, као и школских разреда. До 2012. године један камен је коштао 95 долара, када је цена повећана на 120 долара.

Први „столперстеин”

уреди

Дана 16. децембра 1992. године напунило се 50 година од када је Хајнрих Химлер потписао декрет о депортацији Синта и Рома у логоре смрти . Гунтер Демниг је искористио ту прилику да подсети на почетак депортација тако што је на камен угравирао прву реченицу тога декрета. Тај први камен спотицања постављен у Келну. Демнигова намера је била да на тај начин да свој допринос тадашњој дебати о праву Рома и Синта иż бивше Југославије да се настане у Немачкој.

Следећи камен спотицања је направио захваљујући сусрету са становником Келна током рата и који је био убедјен да Синти и Роми никада нису живели у његовом суседству. Тако је родјена идеја да се камени спотицања поставе на последњем месту на коме су живели Синти и Роме пре депортација. На тај начин ће их камен спотицања симболично вратити на место на коме су живели пре него што им је силом отета њихова нормална свакодневница.

1994. Гунтер Демниг је на молбу Курта Пика, свештеника цркве у Келну, поставио 250 излозио 250 камена спотицања у тој цркви у сећање на убијене Синти и Роме. У јануару 1995. године су ови камени блокови постављени на тротоарима града Келна као и у Кројцбергу у Берлину.

1996. године поставио 55 камена спотицања у Берлину, у оквиру пројекта „Уметници откривају Аушвиц”, а 1997 монтирао је прва два камена спотицања у знак сећања на јеховине сведоке, и то у Аустрији, на предлог Андреаса Маислингера. 4 године касније добио је дозволу да у Келну постави јос 600 камена спотицања.

Земље у којима су постављени камени спотицања

уреди

Немачка

уреди

Постоји хиљаде споменика столперстеина који се налази у различитим градовима немачке.

Мађарска

уреди

У Мађарској постоје столперстеине од 2007. године. Први камен је постављен у центру Будимпеште, и од тада су постављења у различитим градовима Мађарске. Око 600.000 мађарских јевреја је депортовано и убијено, углавном у Аушвицу.

Италија

уреди

Првих 30 столперстеина је постављено 2010. године у Риму, а следећих 54 у јануару следеће године.

Холандија

уреди

Први камени спотицања су постављени 2007. године у граду Борне и Оверијсел.

Норвешка

уреди

Камени спотицања су постављени на различитим местима у Ослу.

Русија

уреди

Први столперстеин је постављен 2013. године у Оријолу.

Референце

уреди
  1. ^ „Столперстеине фüр Мüнцхен - Прессе-Арцхив”. Алт.столперстеине-муенцхен.де. 16. 6. 2004. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2012. 
  2. ^ „"Јуде" алс Сцхимпфwорт”. Арцхив.раид-русх.wс. 28. 3. 2007. Приступљено 10. 12. 2012. 
  3. ^ "Stolpersteine" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2011) Retrieved June 18, 2010 (језик: немачки)

Literatura

уреди
  • Kurt Walter & AG Spurensuche, Stolpersteine in Duisburg, Evangelischer Kirchenkreis Duisburg/ Evangelisches Familienbildungswerk, Duisburg . 2005. ISBN 978-3-00-017730-9. (језик: немачки)
  • Marlis Meckel, Den Opfern ihre Namen zurückgeben. Stolpersteine in Freiburg, Rombach Verlag, Freiburg . 2006. ISBN 978-3-7930-5018-6. (језик: немачки)
  • Beate Meyer (editor), Die Verfolgung und Ermordung der Hamburger Juden 1933-1945. Geschichte, Zeugnis, Erinnerung, Landeszentrale für Politische Bildung, Hamburg (2006) (језик: немачки)
  • Kirsten Serup-Bilfeldt, Stolpersteine. Vergessene Namen, verwehte Spuren. Wegweiser zu Kölner Schicksalen in der NS-Zeit, Kiepenheuer & Witsch . 2003. ISBN 978-3-462-03535-3. (језик: немачки)
  • Oswald Burger and Hansjörg Straub, Die Levingers. Eine Familie in Überlingen, Eggingen . 2002. ISBN 978-3-86142-117-7. (језик: немачки)
  • Stumbling Upon Memories

Спољашње везе

уреди