Википедија

Судски налог

Судски налог је правни и правични лек у облику посебног судског налога који приморава странку да учини или се уздржи од одређених дела.[1] „Када суд примени ванредни правни лек забране, он усмерава понашање странке и то уз подршку својих пуних принудних овлашћења.”[2] Странка која не поступи по забрани суочава се са кривичним или грађанским казнама, укључујући могуће новчане санкције, па чак и затвор. Они такође могу бити оптужени за непоштовање суда. Противпокретања су забране којима се зауставља или поништава извршење друге забране.

Образложење уреди

Судски налог је непристран правни лек,[3] односно лек који је потекао из енглеских судова правичности. Као и други правични правни лекови, традиционално се даје када се неправда не може ефикасно отклонити досуђивањем новчане оштете. (Доктрина која то одражава је захтев да се забрана може изрећи само када „у закону не постоји одговарајући правни лек.”) Забране имају за циљ да поново учине целим некога чија су права повређена. Упркос тога, приликом одлучивања да ли ће издати забрану, судови такође узимају у обзир интересе нестраначких лица (односно јавни интерес). При одлучивању да ли да издају забрану и о томе колики би требало да буде њен опсег, судови посебну пажњу посвећују питањима правичности и добре вере. Једна од манифестација овога је да су забране подложне правичној одбрани.[4]

Судски налози се дају у мноштву различитих врста случајева. Они могу забранити будуће кршење закона, попут неовлашћеног уласка у непокретну имовину, повреде патента или повреде уставног права (нпр. слободно практиковање религије). Или могу захтевати од окривљеног да поправи прошле повреде закона.

Судски налози могу захтевати да неко нешто предузме, попут чишћења изливене нафте или уклањања ограде подигнуте из ината. Или се може некоме забранити да нешто учини, на пример, коришћење незаконито стечене пословне тајне. Забрана која захтева дато понашање назива се „мандаторном забраном”. Судски налог која забрањује дато понашање назива се „налог забране”.[5] Многе забране спадају у обе категорије - то јест, имају и обавезне и забрањујуће компоненте, јер захтевају једно понашање и забрањују друго понашање.

Када се изда судска забрана, она се може применити праведним механизмима извршења судске одлуке.[6] Такође се може изменити или разрешити (на одговарајући захтев суду) ако се околности промене у будућности.[7] Ове карактеристике забране омогућавају суду да дозволи неком да управља понашањем страна. То је најважнија разлика између судског налога и једног другог немонетарног правног лека у америчком закону, декларативне пресуде.[8] Други начин на који се разликују ова два правна средства је тај што је декларативна пресуда понекад доступна у ранијим тачкама спора него што је судски налог.[8]

Широм света уреди

Аустралија уреди

У држави Нови Јужни Велс суд може да изда налог за претпостављено насиље (АВО) особи која се плаши насиља, узнемиравања, злостављања или вребања.[9] Налог забрањује окривљеном да напада, узнемирава, прети, вреба или застрашује особу која је затражила налог. Могу бити укључени и други услови, као што је забрана контакта особе, или покушаја налажења особе онлајн.[10] Суд може да изда налог ако верује да особа има разумне разлоге за свој страх. Непоштовање закона може резултирати изрицањем новчане казне, затвором, или оба, и депортацијом.

Сједињене Др\аве уреди

Форме уреди

Забране у Сједињеним Државама имају три главна облика, привремене, прелиминарне и трајне забране.[11][12] У случају привремених забрана приближавања, као и код прелиминарних забрана, обично је циљ очување статуса кво док суд не буде могао да одлучи у случају.

Привремене мере забране приближавања уреди

Посебна врста забране која се може издати пре суђења назива се „привремена забрана приближавања” или ТРО. ТРО се може издати без обавештења друге стране или саслушања. ТРО се даје само на кратак временски период, пре него што суд може да закаже рочиште на којем се обуздана особа може појавити и оспорити налог. Ако се ТРО оспорава, суд мора одлучити да ли ће издати прелиминарну забрану. Привремене мере забране приближавања често се издају, али не искључиво, ради спречавања насиља у породици, вребања, сексуалног напада или узнемиравања.[12]

Прелиминарне забране уреди

Пре суђења могу бити издате прелиминарне забране. Будући да се издају у раној фази, пре него што суд саслуша доказе и донесе одлуку у случају, оне се ређе дају. Захтеви за прелиминарне забране имају тенденцију да буду исти као и за трајну забрану, уз додатни захтев да ће странка која тражи забрану вероватно успети у остваривању законских права.[13]

Трајне забране уреди

Трајне забране издају се након суђења. Различити савезни и државни судови понекад имају донекле различите захтеве за добијање трајне забране. Врховни суд наводи традиционални тест од четири фактора у случају eBay Inc. v. MercExchange, L.L.C.:[14][15]

  • тужилац је претрпео непоправљиву повреду;
  • правни лекови су неадекватни у надокнађивање те повреде;
  • узимајући у обзир равнотежу тегоба између тужиоца и туженог, правични лек је оправдан; и
  • јавни интерес не би био задовољен обичном забраном.

Истраживање равнотеже потешкоћа понекад се назива и „одбрана непримерене тегобе”.[16]

Антитруст уреди

ДОЈ и ФТЦ су истраживали носиоце патената у Сједињеним Државама због тражења прелиминарних забрана против оптужених кршилаца есенцијалних стандардних патената или патената које носилац патента мора лиценцирати под разумним и недискриминаторним условима.[17] У току је дебата међу правним и економским научницима са знатним импликацијама на антитрустовску политику у Сједињеним Државама, као и у другим земљама, о законским ограничењима права носиоца патента да тражи и прибави правну заштиту против кршилаца есенцијалних суштинских патената.[18] Позивајући се на забринутост због одсуства конкуренције са којом се суочава носилац патента након што је његова технологија повезана са стандардом, неки научници тврде да би се носилац стандардног есенцијалног патента требао суочити са антитрустовском одговорношћу када тражи забрану против имплементатора стандарда.[19] Други научници тврде да носиоци патената уговором нису спречени да спроводе забране због стандардно есенцијалних патентних захтева и да је закон о патентима већ способан да утврди да ли ће забрана против прекршиоца стандардних есенцијалних патената наметати нето трошак потрошачима, чиме се умањује улога спровођења антитруста.[20]

Уједињено Краљевство уреди

Суперзабране уреди

У Енглеској и Велсу је могуће издавање забране чије постојање и детаљи не морају да буду правно извештени, поред чињеница или оптужби који не бивају објављени; оне су неформално зване „супернаредбама”.[21][22]

Један пример је суперзабрана коју су у септембру 2009. године покренули адвокати Картер-Рака у име трговца нафтом Трафигура, забрањујући извештавање интерног извештаја Трафигуре у вези са скандалом депоније токсичног отпада Обале Слоноваче 2006. године. Постојање суперзабране је откривено тек када је на њу упућено парламентарно питање које је накнадно дистрибуирано на Интернету (парламентарна привилегија штити изјаве посланика у парламенту за које би се иначе сматрало да су непоштивање суда). Пре него што је то могло да се оспори на суду, забрана је била измењена како би се омогућило извештавање о питању.[23] По дугој правној традицији, парламентарни поступци могу се објављивати без ограничења.[24] Парламентарни поступци су покривени апсолутном привилегијом, али извештавање тих поступака у новинама покривено је само квалификованом привилегијом. Још један пример употребе супернаређења био је случај клевете у којем је тужилац који је тврдио да су га чланови породице клеветали у спору око вишемилионског породичног фонда стекао анонимност за себе и своје рођаке.[25]

Рој Гринслејд приписује заслуге бившем уреднику часописа Гардијан, Алану Расбрајџеру, који је у чланку о афери Трафигура смислио реч „суперзабрана” у септембру 2009. године.[26]

Термин „хиперзабрана” такође се користи за опис забране сличне суперзабрани, али такође укључује наредбу да се о забрани не сме разговарати са члановима парламента, новинарима или адвокатима. Једна позната хипернаредба добијена је на Високом суду 2006. године, спречавајући њеног субјекта да каже да се боја која се користи у резервоарима за воду на путничким бродовима може разложити и ослободити потенцијално токсичне хемикалије.[27] Овај пример постао је јавно познат у Парламенту под парламентарном привилегијом.[28]

До маја 2011. године, часопис Приватно око је тврдио да је упознат са 53 суперзабране и анонимизираним приватним забранама,[29] иако је извештај Лорда Неубергера о употреби суперзабрана открио да су од јануара 2010. године додељене само две суперзабране. Многи медијски извори су погрешно описивали све забране говора као суперзабране.[30] Широко раширена медијска покривеност суперзабрана довела је до опадања њиховог броја након 2011. године; међутим четири су одобрене у првих пет месеци 2015.[31]

Референце уреди

  1. ^ 28 У.С.C. § 2342 ("Тхе цоурт оф аппеалс ... хас еxцлусиве јурисдицтион то ењоин, сет асиде, суспенд (ин wхоле ор ин парт), ор то детермине тхе валидитy оф...."); 8 У.С.C. § 1252(ф) ("Лимит он ињунцтиве релиеф'); Јеннингс в. Родригуез, 583 У.С. ___, ___, 138 С.Цт. 830, 851 (2018); Wхеатон Цоллеге в. Бурwелл, 134 С.Цт. 2806, 2810-11 (2014) ("Ундер оур прецедентс, ан ињунцтион ис аппроприате онлy иф (1) ит ис нецессарy ор аппроприате ин аид оф оур јурисдицтион, анд (2) тхе легал ригхтс ат иссуе аре индиспутаблy цлеар.") (интернал qуотатион маркс анд брацкетс омиттед); Луx в. Родригуес, 561 У.С. 1306, 1308 (2010); Цоррецтионал Сервицес Цорп. в. Малеско, 534 У.С. 61, 74 (2001) (статинг тхат "ињунцтиве релиеф хас лонг беен рецогнизед ас тхе пропер меанс фор превентинг ентитиес фром ацтинг унцонститутионаллy."); Нкен в. Холдер, 556 У.С. 418 (2009); сее алсо Алли в. Децкер, 650 Ф.3д 1007, 1011 (3д Цир. 2011); Андреиу в. Асхцрофт, 253 Ф.3д 477, 482-85 (9тх Цир. 2001) (ен банц).
  2. ^ Нкен в. Холдер, 556 У.С. 418 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2018), 428 (2009) (citation and internal quotation marks omitted).
  3. ^ Weinberger v. Romero-Barcelo, 456 U.S. 305, 311 (1982).
  4. ^ Bray, Samuel (2014). „A Little Bit of Laches Goes a Long Way: Notes on Petrella v. Metro-Goldwyn-Mayer, Inc.”. Vanderbilt Law Review En Banc. 67: 1. SSRN 2376080  . 
  5. ^ Dobbs, Dan (1993). Law of Remedies: Damages—Equity—Restitution  (2 изд.). St. Paul, Minnesota: West Publishing Co. стр. 224. ISBN 0-314-00913-2. 
  6. ^ International Union, United Mine Workers of America v. Bagwell, 512 U.S. 821 (1994).
  7. ^ Jost, Timothy Stoltzfus (1986). „From Swift to Stotts and Beyond: Modification of Injunctions in the Federal Courts”. Texas Law Review. 64: 1101. 
  8. ^ а б Bray, Samuel (2014). „The Myth of the Mild Declaratory Judgment”. Duke Law Journal. 63: 1091. SSRN 2330050  . 
  9. ^ „New South Wales – Apprehended Violence Orders”. National Council of Single Mothers and Their Children. Архивирано из оригинала 11. 2. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2010. 
  10. ^ „Are you applying for an AVO?”. Legal Aid New South Wales. Архивирано из оригинала 22. 10. 2015. г. Приступљено 02. 11. 2020. 
  11. ^ „Understanding Injunctions”. Insights. American Bar Association. зима 2014. Приступљено 6. 9. 2017. 
  12. ^ а б Larson, Aaron (10. 10. 2016). „What is an Injunction”. ExpertLaw.com. Архивирано из оригинала 09. 04. 2019. г. Приступљено 6. 9. 2017. 
  13. ^ „Winter v. Natural Resources Defense Council, Inc., 555 U.S. 7 (2008)”. Google Scholar. Приступљено 6. 9. 2017. 
  14. ^ „eBay Inc. v. MercExchange, L.L.C., 547 U.S. 388 (2006)”. Google Scholar. Приступљено 6. 9. 2017. 
  15. ^ „A.W. Chesterton Co., Inc. v. Chesterton, 128 F.3d 1 (1st Cir. 1997)”. Google Scholar. Приступљено 6. 9. 2017. 
  16. ^ Laycock, Douglas (2012). „The Neglected Defense of Undue Hardship (and the Doctrinal Train Wreck in Boomer v. Atlantic Cement)”. Journal of Tort Law. 4 (3): 1. SSRN 2040896  . doi:10.1515/1932-9148.1123. 
  17. ^ Press Release, U.S. Dep’t of Justice, Statement of the Department of Justice Antitrust Division on Its Decision to Close Its Investigation of Samsung’s Use of Its Standards-Essential Patents (Feb. 7, 2014) [hereinafter DOJ Closes Its Samsung Investigation], available at http://www.justice.gov/atr/public/press_releases/2014/303547.pdf; Децисион анд Ордер § IV.D, Роберт Босцх ГмбХ, Но. C-4377 (Ф.Т.C. Апр. 23, 2013).
  18. ^ Ј. Грегорy Сидак, Ињунцтиве Релиеф анд тхе ФРАНД Цоммитмент ин тхе Унитед Статес ат 16, фортхцоминг ин 1 Цамбридге Хандбоок оф Тецхницал Стандардизатион Лаw: Антитруст анд Патентс (Јорге L. Цонтрерас ед., Цамбридге Унив. Пресс 2017), https://www.criterioneconomics.com/injunctive-relief-and-the-frand-commitment-in-the-united-states.html.
  19. ^ Јосепх Фаррелл, Јохн Хаyес, Царл Схапиро & Тхереса Сулливан, Стандард Сеттинг, Патентс, анд Холд-Уп, 74 АНТИТРУСТ L.Ј. 603 (2007); Јорге L. Цонтрерас, Фиxинг ФРАНД: А Псеудо-Поол Аппроацх то Стандардс-Басед Патент Лиценсинг, 79 АНТИТРУСТ L.Ј. 47 (2013).
  20. ^ Ј. Грегорy Сидак, Тхе Меанинг оф ФРАНД, Парт II: Ињунцтионс, 11 Ј. ЦОМП L. & ЕЦОН 201 (2015), https://www.criterioneconomics.com/meaning-of-frand-injunctions-for-standard-essential-patents.html.
  21. ^ Пресс Газетте, 14 Оцтобер 2009, МПс слам 'супер ињунцтион' wхицх гаггед Гуардиан Архивирано 16 јун 2011 на сајту Wayback Machine
  22. ^ Robinson, James (13. 10. 2009). „How super-injunctions are used to gag investigative reporting”. The Guardian. London. 
  23. ^ „House of Commons Hansard Debates for 17 Mar 2011”. Parliament of the United Kingdom. 17. 3. 2011. 
  24. ^ "Trafigura drops bid to gag Guardian over MP's question", The Guardian, 13 October 2009.
  25. ^ Leigh, David (29. 3. 2011). „Superinjunction scores legal first for nameless financier in libel action”. The Guardian. London. Приступљено 3. 4. 2011. 
  26. ^ Greenslade, Roy (20. 4. 2011). „Law is badly in need of reform as celebrities hide secrets”. London Evening Standard. Архивирано из оригинала 24. 4. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2011. 
  27. ^ Swinford, Steven (21. 3. 2011). „'Hyper-injunction' stops you talking to MP”. The Daily Telegraph. London. 
  28. ^ Tim Dowling (21. 3. 2011). „Got secrets you want to keep? Get a hyper-injunction”. The Guardian. London. 
  29. ^ „Number crunching”. Private Eye. Pressdram Ltd. 1288: 5. 2011. 
  30. ^ „Media concession made in injunction report”. BBC News. 20. 5. 2011. Приступљено 20. 5. 2011. 
  31. ^ „A Philosophical Conundrum”. Private Eye. Pressdram Ltd. 1393: 9. 2015. 

Spoljašnje veze уреди

 
Sudski nalog na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sudski_nalog&oldid=26043578”