Сурогат мајчинство
Сурогат мајчинство, (енгл. суррогате мотхерхоод) је однос - који често укључује медицински потпомогнуту оплодњу - у којој једна жена износи трудноћу за особу или пар који потом усваја дете. Овај облик мајчинства који постаје у свету све примјењиванији облик усвајања деце од стране хомосексуалних или хетеросексуалних појединаца и породица без деце, иако је у многим земљама света сурогат мајчинство законом забрањено, и кажњиво затвором (нпр. у Хрватској — од једне до десет година.[а]
Дефиниција СЗО уреди
Израз „сурогат мајчинство” се користи врло широко, али за прецизнију формулацију, сурогат мајки, треба користити дефиницију СЗО донету у Женеви 2001. године:
| „ | Гестацијски сурогат је жена, чија је трудноћа изазвала оплодње јајних ћелија које, као и сперма припадају трећем лицу, и у власништву је треће стране. Она носи плод уз услов или споразум по коме ће нерођеном детету бити родитељи једног или оба лица чији се гамет користи за оплодњу. | ” |
Историја уреди
Плутарх је међу првима описао стање које подсећа на модеран облик сурогат материнства:
| „ | Стратоника, знајући да њен муж мора да има легитимну децу како би пренео у наслеђе своју краљевску власт, убедила га је да има дете са другом женом. Деиотар, фасциниран њеном посвећеношћу наследнику, дао јој је одрешене руке, и она је међу заробљеницима изабрала прелепу девојку по имену Електру, која је са Деиотаром родила дете, које је са њима одрастало, у великој љубави и великодушности. | ” |
У старом Риму, мужеви су ако им је жена била „јалова”, имали децу са другом женом.
Древна Јевреји без деце, користили су жена робова која су за њих рађале, и тиме доказали своје неотуђиво право на бебу.
Кикуиу удовица, која нема дете, а године јој не дозвољава да има бебу која би наследила имовину преминулог мужа, може да ангажује љубавника и жену који ће јој роди наследника. Таква жена се приказивала као супруга покојника, јер је ангажован од стране наследника имовине.
У констелацији промена насталих у Трећем рајху је и нова друштвена улога жене које у све више попримале улогу мајки и гаранта „челичне борбене снаге Рајха" у спречавању смањења потомства. Оне су требало да буду непресушни „извор нације”, „чувари моћи и вечног величања нације” на „путевима победе”. По идеологији националсоцијалиста женама је дата важна улога не само у у очувању бројности нације, већ и у преношењу „висококвалитетног” генома. Поред наведеног Хитлерова пропаганда је утицала и на активирање жена, у оквире националног и војног програма сурогат материнства, и мењала не само патријархално схватање родних односа, већ је жени давала и „нову женску улогу”, које су третиране привремено као инструмент политике.
Врхунац нацистичке политике представљао је покушај „узгајања расе“, започете Химлеровом иницијативом од 1936. године. У току тог програма названог „Извор живота” (нем. Лебенсборн), оснивани су посебни мајчински домови за збрињавање самохраних мајки и њихове деце зачете приликом сексуалних контаката са СС-овцима или другим расно погодним Немцима „Расно вредне” девојке, како су их сматрали, су биле добровољно на услузи СС службеницима за прокреацију аријевске деце.[1]
Програм је био заснован на идеји да се расно погодним женама омогући да имају ванбрачну децу. Мада је представљан као напредна мера, Програм је у суштини био изражено расистички покушај да се подстакне прокреација. Њиме не само да је кршена конвенционална моралност, већ су злоупотребљавани и механизми којима је друштво контролисало женску сексуалност. Према Химлеровим речима свака жена која је желела дете могла је да се обрати Лебенсборну у најстрожем поверењу.[2]
Облици уреди
У пракси постоје два облика сурогат мајки — рођака и непозната (изнајмљена) мајка:[3]
- Рођака до другог степена сродства
То су случајеви у којима блиска чланица породице (нпр. сестра жене која не може затруднети или изнети трудноћу) пристаје бити сурогат мајка.[4]
- Непозната сурогат мајка
Случајеви непознате сурогат мајке, који су у пракси чешћи: и често називају „комерцијално сурогат мајчинство” (енгл.„цоммерциал суррогацy”), у коме неплодни парови из развијених земаља света одлазе у центре за вештачку оплодњу у сиромашнијим земљама.
Методе уреди
Сурогатно мајчинство може бити традиционално или гестацијско, које се разликују по генетском пореклу јајета. Гестацијско сурогатно мајчинство је чешће него традиционално сурогатно мајчинство и сматра се мање правно сложеним.[5]
Традиционално сурогатно мајчинство уреди
Традиционално сурогатно мајчинство (такође познато као делимично, природно или директно сурогат мајчинство) је оно где се јајна ћелија сурогата оплођује спермом датог оца или донатора.
Оплодња сурогата може бити сексуалним путем (природна оплодња) или вештачком оплодњом. Коришћење сперме донатора резултира дететом које није генетски повезано са планираним родитељем(има). Ако се сперма намераваног оца користи у оплодњи, настало дете је генетски повезано са намераваним оцем и са сурогатом.[6][7]
Гестацијско сурогатно мајчинство уреди
Гестацијско сурогатно мајчинство (такође познато као домаћин или пуно сурогатно мајчинство[8]) је први пут остварено у априлу 1986. године.[9] То се дешава када се ембрион створен технологијом вантелесне оплодње (ИВФ) имплантира у сурогат, који се понекад назива и гестацијски носилац. Гестацијско сурогатно мајчинство има неколико облика, и у сваком облику, настало дете је генетски неповезано са сурогатом:
- Ембрион се ствара коришћењем сперме предвиђеног оца и намераваних мајчиних јајних ћелија;
- Ембрион се ствара коришћењем очеве сперме и јајне ћелије донора;
- Ембрион се ствара коришћењем предвиђене мајчине јајне ћелије и сперме донатора;
- Ембрион донора се преноси на сурогат. Такав ембрион може бити доступан када други који се подвргавају ИВФ-у имају преостале ембрионе, које донирају другима. Настало дете је генетски неповезано са предвиђеним родитељем(има).[10]
Законска регулатива уреди
Сурогат мајчинство није дозвољено у многим земљама света, пре свега због велике могућности злоупотребе овог „правног односа”, а на основу података о лошим показатељима исхода увођења ове услуге у многим земљама Европе и света. Тако је у појединим земљама Европе, за доношење забране сурогат мајчинства, узета обзир и скорашња резолуција Европског парламента, којом се осуђује пракса сурогат материнства у свим њеним облицима, као и доказана пракса изигравања законских оквира за исту, у земљама у којима је дозвољено сурогат материнство.
- Сурогат материнство у Свету
Сурогат материнство дозвољено је у САД, Канади, Енглеској, Пољској, Русији, Чешкој, Индији, Украјини, Македонији, Грчкој, Румунији, Холандији...
- Став Републике Србије о сурогат материнству
Министарства здравља Србије, а у складу са резолуција Европског парламента, којом се осуђује пракса сурогат материнства у свим њеним облицима, овако образлаже забрану ове услуге:
| „ | Сурогат мајчинство није дозвољено пре свега због велике могућности злоупотребе овог „правног односа”, а на основу података о лошим показатељима исхода увођења ове услуге у многим земљама Европе и света. Такође, узета је у обзир и скорашња резолуција Европског парламента којом се осуђује пракса сурогат материнства у свим њеним облицима, као и доказана пракса изигравања законских оквира за исту, у земљама у којима је дозвољено сурогат материнство.
Као и да је: Анализа резултата вишегодишње праксе сурогат мајчинства упућује на закључак да се ради о комерцијализацији ове услуге. Систем који је требало да буде заснован на чистом несебичном односу између сурогат мајке и пара који не може другачије остварити родитељство, дакле, на односу који пре свега није заснован на стицању материјалне користи, у пракси једноставно није такав. Доказано да су сурогат мајке по правилу из сиромашних породица. Великог одјека је имала објављена анализа о резултату честог одласка немачких парова у Украјину, по услугу „сурогат мајчинства” која је указала да је велики број деце рођене са генетским и физичким манама било остављено од обе стране „правно-уговорног односа”, а како их нико после порођаја није хтео, остављана су на бригу држави.[11] |
” |
Цене услуга уреди
Главно „тржиште” за ту делатност је тренутно Индија, за коју се процењује да поседује преко три хиљаде клиника које нуде такве услуге: аранжман који укључује услуге клинике и награду сурогат мајци у вредности од скромних 11.000 америчких долара.[12]
У Пољској услуга кошта између 15.000 и 20.000 америчких долара, у Канади, сурогат мајка не може да буде плаћена, али има право на отплату трошкова од око 50.000 долара. Ова врста материнства дозвољена је у шест америчких држава и кошта од 80.000 до 170.000 долара.
Жене у Русији ову врсту „услуге” наплаћују 42.000 евра, а у Великој Британији и до 15.000 хиљада фунти, док је у Украјини цена од 25.000 до 30.000 евра.[13]
Примери сурогат мајчинства уреди
Међу медијски праћене случајеве сурогат мајчинства спада аранжман у којем су децу добили славни британски музичар сер Елтон Јохн и његов истосполни партнер Давид Фурнисх.[14]
У медијима на енглеском говорном подручју велику пажњу је привукао случај „Бабy Гемма” из 2014. године, у коме је сурогат мајка из Тајланда изнела трудноћу за аустралијски пар, уз награду од 15.000 америчких долара. У овом рођени су близанци, од који је један боловао од Дауновог синдрома - тај дечак је уз непоштовање уговора, остављен мајци. Након тога су тајландске власти најавиле доношење закона којима би се сурогат мајчинство ставило изван закона.[15]
Види још уреди
Напомене уреди
- ^ Сурогатно мајчинство је у Хрватској забрањено према Чл. 10. ст. 1. Закона о медицински помогнутој оплодњи] из 2012. год., по коме умјетној оплодњи смију приступити људи који живе у заједници - брачној или изванбрачној. Казнени закон Хрватске за такву праксу предвиђа казну од једне до десет година затвора (Чл. 182. ст. 1. Казненог закона Хрватске
Извори уреди
- ^ Марц Хиллел, У име расе, Загреб (1976). стр. 7.
- ^ Рицхард Грунбергер, Тхе 12-Yеар Реицх: А Социал Хисторy оф тхе Тхирд Реицх, Лондон (2005). стр. 314.
- ^ Нешковић, Наташа (17. 8. 2018). „Изнајмљена мајка”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 19. 8. 2018.
- ^ Имрие, Сусан; Јадва, Васанти (4 Јулy 2014). "Тхе лонг-терм еxпериенцес оф суррогатес: релатионсхипс анд цонтацт wитх суррогацy фамилиес ин генетиц анд гестатионал суррогацy аррангементс". Репродуцтиве БиоМедицине Онлине. 29 (4): 424–435.
- ^ „Усинг а Суррогате Мотхер: Wхат Yоу Неед то Кноw”. WебМД. Приступљено 6. 4. 2014.
- ^ Бхатиа, Калсанг; Мартиндале, Елизабетх А.; Рустамов, Оyбек; Нyсенбаум, Антхонy M. (2009). „Суррогате прегнанцy: ан ессентиал гуиде фор цлиницианс”. Тхе Обстетрициан & Гyнаецологист (на језику: енглески). 11 (1): 49—54. ИССН 1744-4667. дои:10.1576/тоаг.11.1.49.27468
.
- ^ „Суррогацy: wхат ис ит? Дифферент тyпес оф суррогацy”. ВитториаВита.
- ^ Имрие, Сусан; Јадва, Васанти (4. 7. 2014). „Тхе лонг-терм еxпериенцес оф суррогатес: релатионсхипс анд цонтацт wитх суррогацy фамилиес ин генетиц анд гестатионал суррогацy аррангементс”. Репродуцтиве БиоМедицине Онлине. 29 (4): 424—435. ПМИД 25131555. дои:10.1016/ј.рбмо.2014.06.004 .
- ^ „Анд Бабy Макес Фоур: фор тхе Фирст Тиме а Суррогате Беарс а Цхилд Генетицаллy Нот Хер Оwн”. Пеопле.цом (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-29.
- ^ Бринсден, Петер Р. (2003-09-01). „Гестатионал суррогацy”. Хуман Репродуцтион Упдате (на језику: енглески). 9 (5): 483—491. ИССН 1355-4786. ПМИД 14640380. дои:10.1093/хумупд/дмг033 .
- ^ „Зашто је сурогат мајчинство у Србији забрањено? Министарство здравља даје 4 разлога и нуди паровима једино алтернативно решење”. www.телеграф.рс, 23. фебруар 2018. Приступљено 9. 7. 2018.
- ^ "Биртхинг А Маркет - А Студy он Цоммерциал Суррогацy" Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2018), Сама–Ресоурце Гроуп фор Wомен анд Хеалтх, Неw Делхи, 2012.
- ^ „Бојана је три пута имала спонтани побачај, а онда није успела ни вантелесна оплодња. Лекари су били шокирани када су схватили где је проблем!”. www.телеграф.рс - 12. јануар 2017. Приступљено 9. 7. 2018.
- ^ "Ласт оф тхе биг спендерс! Елтон Јохн 'паид £20,000' то суррогате мотхер фор гивинг биртх то сецонд сон Елијах", "Даилy Маил", 20.1.2013.
- ^ "Бабy Гаммy: Тхаиланд говернмент мовес то бан цоммерциал суррогацy афтер цонтроверсy ароунд 'абандонед' Доwн'с Сyндроме боy", АМY САWИТТА ЛЕФЕВРЕ за "Тхе Индепендент", 22. новембра 2014.
Литература уреди
- Теман, Еллy (Марцх, 2010). "Биртхинг а Мотхер: Тхе Суррогате Бодy анд тхе Прегнант Селф". Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс.
- Сиегел-Итзковицх, Јудy (Април 3, 2010). "Wомб то Лет". Тхе Јерусалем Пост.
- Ли, Схан (Фебруарy 18, 2012). "Цхинесе Цоуплес Цоме то У.С. то Хаве Цхилдрен Тхроугх Суррогацy". Лос Ангелес Тимес.
Спољашње везе уреди
- Сурогат мајчинство: Легализација у неким земљама је и даље полемика, а овакве су цијене за то у свијету Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2018) (језик: хрватски)
- Manojlović, Ana (26. 5. 2019). „Iznajmljene porodilje rodile etičke dileme”. Radio-televizija Srbije. Приступљено 26. 5. 2019.
- "Surrogacy", Better Health Channel, State Government of Victoria, Australia