Википедија

Сузавац

Сузавац, раније познат као лахримациони агенс или лахриматор (од латинске речи lacrima, са значењем „суза”), понекад се колоквијално назива мејс,[НБ 1] је хемијско оружје које узоркује оштру иритацију очију, плућа и коже, бол, крварење и чак слепило. У оку, он стимулише нерве сузних жлезда да производе сузе. Уобичајени лахриматори су папрени спреј (ОЦ гас), ПАВА спреј (нонивамид), ЦС гас, ЦР гас, ЦН гас (фенацил хлорид), бромоацетон, ксилил бромид, син-пропантиал-С-оксид (из лука), и Mace (брандирана смеша).

Примена сузавца у Француској 2007. године
Експлодирани ханистер сузавца у лету

Лахриматорни агенси се обично користе за контролу немира. Њихова употреба у рату забрањена је разним међународним уговорима. Током Првог светског рата, коришћени су све токсичнији лахриматорни агенси.

Ефекти уреди

 
2-хлоробензалмалононитрил је активни агенс у ЦС гасу. Многа лахриматорна једињења имају сличне структуре.

Сузавац се састоји од аеросолних чврстих једињења, не гаса.[1] Сузавац делује путем иритације слузокожних мембрана у очима, устима и плућима, и узроковања плакања, кијања, кашљања, отежаног дисања, бола у очима и привременог слепила. Са ЦС гасом, симптоми иритације се типично јављају након 20–60 секунди излагања[2] и обично престају у току 30 минута након напуштања (или бивања уклоњен из) области.[3] Код папреног спреја (који се назива и „oleoresin capsicum”, капсаициноид или ОЦ гас), почетак симптома, укључујући губитак моторне контроле, је скоро моменталан.[3] Постоје знатне варијације у толеранцији и респонсу, према подацима Комитета за технологију Националног истраживачког савета (УС).[4]

Калифорнијски систем за контролу отрова је анализирао 3.671 извештаја повреда папреним спрејом између 2002 и 2011.[5] Озбиљни симптоми због којих је била неопходна медицинска евакуација су нађени код 6,8% људи, при чему су биле најозбиљније повреде очију (54%), респираторног система (32%) и коже (18%). Најозбиљније повреде су се јавиле при обуци полиције, намерном онеспособљавању људи, и при спровођењу закона (било код појединаца или при контроли нереда).[5]

Сматра се да лахриматори делују путем нападања сулфхидрилне функционале групе у ензимима. Један од највероватнијих протеинских мета је ТРПА1 јонски канал који је изражан у сензорним нервима (тригеминални нерв) очију, носа, уста и плућа.

Ризици уреди

Као и код свих нелеталних, или мање леталних оружја, постоји известан ризик од изазивања озбиљних, трајних повреда или смрти при употребу сузавца.[6][7][1] Овим су обухваћени ризици од бивања погођеним чаурама сузавца, што може да узрокује озбиљне модрице, губитак вида, фрактуре лубање, па чак и смрт.[8] Такође је забележен случај озбиљне васкуларне озледе од чауре сузавца у Ирану, са високим нивоима везаних нервних повреда (44%) и ампутацијом (17%),[9] као и случајеви повреде главе код младих особа.[10]

Док су медицинске последице од самих гасова типично ограничене на мању кожну инфламацију, касније компликације су исто тако могуће: људи са постојећим респираторним поремећајима као што је астма, код којих је ризик посебно велики, вероватно ће имати потребу за медицинском помоћи[2] а понекад је потребан болнички третман као и вентилациона подршка.[11] Излагање коже ЦС гасу може да узрокује хемијске опекотине[12] или да индукује алергијски контактни дерматитис.[2][3] Када су људи погођени у непосредној близини или су озбиљно изложени, повреде очију укључујући стварање ожиљака рожњаче може да доведе до перманентног губитка оштрине вида.[13] Фреквентни или високи нивои излагања носе повећани ризик од развоја респираторних болести.[1]

Место деловања уреди

ТРПА1 јонски канали изражени на ноцицепторима су били имплицирани као места дејства за ЦС гас, ЦР гас, ЦН гас (фенацил хлорид) и бромоацетон у родентским моделима.[14][15]

Употреба уреди

Рат уреди

Такође погледајте: Ксилил бромид § Борбена употреба

Употреба сузаваца у ратовима, као и сво друго хемијско оружје, забрањени су различитим међународним уговорима[НБ 2] које је већина држава потписала. Употреба полиције и цивилне самоодбране није забрањена на исти начин. Оружане снаге могу легално користити сузавац за вежбе (вежбање са гасним маскама) и за контролу немира. Излагање сузном плину је стандардни елемент програма војне обуке, обично као средство за побољшање толеранције полазника на сузавац и подстицање поверења у способност издате заштитне опреме за спречавање излагања хемијском оружју.[16][17][18][19] Први пут коришћен 1914. године, ксилил бромид био је популарно средство за сузење, јер се лако припрема.

Америчка Служба за хемијско ратовање развила је гранате за сузавац за употребу у контроли немира 1919. године.[20]

Протестна контрола уреди

Одређена средства за изазивање суза, најчешће гас сузавац, полиција често користи да би успоставила ред током насилних масовних окупљања.[7] У неким земљама (нпр. Финска, Аустралија и Сједињене Државе), друга уобичајена супстанца је мејс. Мејс у облик оружја за самоодбрану се заснива на биберном спреју који се пакује у мале спрејне лименкама. Његове верзије, укључујући ЦС, производе се за полицијску употребу.[21] Ксилил бромид, ЦН и ЦС су најстарија од ових средстава. ЦС се најчешће користи. ЦН има највећу забележену токсичност.[2]

Уобичајена упозорења произвођача касета са сузавцем гласе: „Опасност: Не пуцајте директно у особу (особе). Тешке повреде или смрт могу резултирати.”[22] Таква упозорења нису нужно поштована, а у неким земљама је непоштовање ових упозорења рутинско. Израелски војници су документовани од стране Б'Тселема како испаљују канистере сузавца на активисте, од којих су неки резултирали смртним случајевима, мада Израелске одбрамбене снаге инсистирају на томе да се држе строге политику само индиректног пуцања.[23][24] Организација Амнести интернашонал је критиковала употребу сузавца од стране венецуеланских власти напомињући да су канистери избацивани директно на појединце, што је проузроковало смрт најмање једног демонстраната, а истовремено је пуцано у стамбене зграде.[25]

Напомене уреди

  1. ^ "Маце" ис а бранд наме фор а теар гас спраy
  2. ^ е.г. Женевски протокол из 1925: 'Забрањена употреба „загађујућег гаса или било које друге врсте гаса, течности, супстанци или сличних материјала”'

Референце уреди

  1. ^ а б в Ротхенберг, C; Ацханта, С; Свендсен, ЕР; Јордт, СЕ (август 2016). „Теар гас: ан епидемиологицал анд мецханистиц реассессмент.”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 1378 (1): 96—107. Бибцоде:2016НYАСА1378...96Р. ПМИД 27391380. дои:10.1111/нyас.13141. Приступљено 12. 8. 2017. 
  2. ^ а б в г Сцхеп, Љ; Слаугхтер, РЈ; МцБриде, DI (30. 12. 2013). „Риот цонтрол агентс: тхе теар гасес ЦН, ЦС анд ОЦ--а медицал ревиеw.”. Јоурнал оф тхе Роyал Армy Медицал Цорпс. ПМИД 24379300. дои:10.1136/јрамц-2013-000165. 
  3. ^ а б в Смитх, Ј; Греавес, I (март 2002). „Тхе усе оф цхемицал инцапацитант спраyс: а ревиеw” (ПДФ). Ј Траума. 52 (3): 595—600. ПМИД 11901348. дои:10.1097/00005373-200203000-00036. Приступљено 24. 6. 2013. 
  4. ^ Натионал Ресеарцх Цоунцил (УС) Цоммиттее он Тоxицологy (2011). „Натионал Ресеарцх Цоунцил (УС) Цоммиттее он Ацуте Еxпосуре Гуиделине”. ПМИД 24983066. 
  5. ^ а б Кеарнеy, Т; Хиатт, П; Бирдсалл, Е; Смоллин, C (2014). „Пеппер спраy ињурy северитy: тен-yеар цасе еxпериенце оф а поисон цонтрол сyстем.”. Прехоспитал емергенцy царе : оффициал јоурнал оф тхе Натионал Ассоциатион оф ЕМС Пхyсицианс анд тхе Натионал Ассоциатион оф Стате ЕМС Дирецторс. 18 (3): 381—6. ПМИД 24669935. дои:10.3109/10903127.2014.891063. 
  6. ^ У, Хеинрицх (септембар 2000). „Поссибле летхал еффецтс оф ЦС теар гас он Бранцх Давидианс дуринг тхе ФБИ раид он тхе Моунт Цармел цомпоунд неар Wацо, Теxас” (ПДФ). Препаред фор Тхе Оффице оф Специал Цоунсел Јохн C. Данфортх. 
  7. ^ а б Х, Ху; et al. (август 1989). „Теар гас--харассинг агент ор тоxиц цхемицал wеапон?” (ПДФ). ЈАМА. 262 (5): 660—3. ПМИД 2501523. дои:10.1001/јама.1989.03430050076030. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 10. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2018. 
  8. ^ Цларот Ф, Ваз Е, Папин Ф, Цлин Б, Вицомте C, Проуст Б (октобар 2003). „Летхал хеад ињурy дуе то теар-гас цартридге гунсхотс”. Форенсиц Сци. Инт. 137 (1): 45—51. ПМИД 14550613. дои:10.1016/С0379-0738(03)00282-2. 
  9. ^ Wани, ML; Ахангар, АГ; Лоне, ГН; Сингх, С; Дар, АМ; Бхат, МА; Асхраф, ХЗ; Ирсхад, I (март 2011). „Васцулар ињуриес цаусед бy теар гас схеллс: сургицал цхалленге анд оутцоме.”. Ираниан јоурнал оф медицал сциенцес. 36 (1): 14—7. ПМЦ 3559117  . ПМИД 23365472. 
  10. ^ Wани, АА; Заргар, Ј; Рамзан, АУ; Малик, НК; Qаyоом, А; Кирмани, АР; Низами, ФА; Wани, МА (2010). „Хеад ињурy цаусед бy теар гас цартридге ин теенаге популатион.”. Педиатриц неуросургерy. 46 (1): 25—8. ПМИД 20453560. дои:10.1159/000314054. 
  11. ^ Царрон, ПН; Yерсин, Б (19. 6. 2009). „Манагемент оф тхе еффецтс оф еxпосуре то теар гас”. БМЈ. 338: б2283. ПМИД 19542106. дои:10.1136/бмј.б2283. 
  12. ^ Wортхингтон Е, Нее ПА (мај 1999). „ЦС еxпосуре—цлиницал еффецтс анд манагемент”. Ј Аццид Емерг Мед. 16 (3): 168—70. ПМЦ 1343325  . ПМИД 10353039. дои:10.1136/емј.16.3.168. 
  13. ^ Оксала А, Салминен L (децембар 1975). „Еyе ињуриес цаусед бy теар-гас ханд wеапонс”. Ацта Опхтхалмол (Цопенх). 53 (6): 908—13. ПМИД 1108587. дои:10.1111/ј.1755-3768.1975.тб00410.x. 
  14. ^ Бессац БФ, Сивула M, вон Хехн ЦА, Цацерес АИ, Есцалера Ј, Јордт СЕ (април 2009). „Трансиент рецептор потентиал анкyрин 1 антагонистс блоцк тхе ноxиоус еффецтс оф тоxиц индустриал исоцyанатес анд теар гасес”. ФАСЕБ Јоурнал. 23 (4): 1102—14. ПМЦ 2660642  . ПМИД 19036859. дои:10.1096/фј.08-117812. 
  15. ^ Брôне Б, Пеетерс ПЈ, Марраннес Р, Мерцкен M, Нуyденс Р, Меерт Т, Гијсен ХЈ (септембар 2008). „Теар гассес ЦН, ЦР, анд ЦС аре потент ацтиваторс оф тхе хуман ТРПА1 рецептор”. Тоxицологy анд Апплиед Пхармацологy. 231 (2): 150—6. ПМИД 18501939. дои:10.1016/ј.таап.2008.04.005. 
  16. ^ „Цо. Г рецруитс усе неw гас маск ин цонфиденце цхамбер”. тецом.маринес.мил. Марине Цорпс Wебситес. Приступљено 25. 10. 2019. 
  17. ^ „Рецруитс феел еффецтс оф Цонфиденце Цхамбер”. мцрдсд.маринес.мил. Марине Цорпс Wебситес. Приступљено 25. 10. 2019. 
  18. ^ ТРАДОЦ Регулатион 350-6 Архивирано 2008-10-30 на сајту Wayback Machine ТРАДОЦ 2007. Ретриевед 13 Оцтобер 2008
  19. ^ „МоД цонфирмс армy ЦС гас инвестигатион”. Политицс.цо.ук. 13. 5. 2006. Архивирано из оригинала 9. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2013. 
  20. ^ Јонес ДП (април 1978). „Фром Милитарy то Цивилиан Тецхнологy: Тхе Интродуцтион оф Теар Гас фор Цивил Риот Цонтрол”. Тецхнологy анд Цултуре. 19 (2): 151—168. ЈСТОР 3103718. дои:10.2307/3103718. 
  21. ^ „Маце пеппер спраy”. Маце (мануфацтурер). Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 21. 2. 2014. 
  22. ^ Смитх Е (28. 1. 2011). „Цонтроверсиал теар гас цанистерс маде ин тхе УСА”. Африца. ЦНН. 
  23. ^ „Исраели солдиерс цонтинуе фиринг теар гас цанистерс дирецтлy ат хуман таргетс, деспите тхе армy'с дениалс”. Б'тселем. Приступљено 27. 12. 2013. 
  24. ^ „Исраели МАГ Цорпс цлосес филе ин Мустафа Тамими киллинг, статинг тхе теар-гас цанистер тхат киллед хим wас фиред легаллy”. Б'тселем. Приступљено 27. 12. 2013. 
  25. ^ „Амнестy Репортс Дозенс оф Венезуела Тортуре Аццоунтс”. Блоомберг. Приступљено 13. 4. 2014. 

Литература уреди

  • Феигенбаум, Анна (2016). Теар Гас: Фром тхе Баттлефиелдс оф WWИ то тхе Стреетс оф Тодаy. Неw Yорк анд Лондон: Версо. ИСБН 978-1-784-78026-5. 
  • Брôне, Б; et al. (1. 9. 2008). „Теар гассес ЦН, ЦР, анд ЦС аре потент ацтиваторс оф тхе хуман ТРПА1 рецептор”. Тоxицологy анд Апплиед Пхармацологy. 231 (2): 150—6. ПМИД 18501939. дои:10.1016/ј.таап.2008.04.005. 

Спољашње везе уреди

 
Потражите Сузавац у Викиречнику, слободном речнику.
 
Сузавац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Suzavac&oldid=27674531”