Svemirski dnevnik
Свемирски дневник је назив девете по реду књиге књижевника Перице Јокића. Књига је објављена у издању Удружења балканских сатиричара Србије „Јеж“, Београд, 2015. године.[1][2]
,_roman.jpg) | |
| Настанак и садржај | |
|---|---|
| Ориг. наслов | ' |
| Аутор | Перица Јокић |
| Дизајнер корица | Милан Бештић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум издавања | 7. октобар 2015. |
| Број страница | 160 |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-84169-76-3 |
| Хронологија | |
| Претходник | Огледи Роберта Ниманија |
| Наследник | Строго за јавност |
Организација књиге уреди
Свемирски дневник је роман. Састоји се од 35 поглавља и драмског текста уметнутог између них. С обзиром на то да су поглавља независна, као и драмски текст, књига се може читати на више начина. Класичним читањем, пак, јасно се уочавају карактеристике романа као књижевне врсте. На насловној страни је уметничка слика Перице Јокића која је у директној вези са садржајем романа, а назив слике је Хелиоцентрични систем.
Фабула уреди
- Спољашњи план
Свемирски дневник је назив Петровог блога намењеног за складиштење прича у којима он на духовит начин описује доживљаје кроз које се провлачи палета женских ликова. А онда крену коментари. У почетку изгледа као да неко хоће с њим да се нашали, међутим, то убрзо прелази у мистерију коју Петар пошто-пото жели да реши. Мора да се неко познат крије иза псеудонима Венера...
- Унутрашњи план
Након саобраћајног удеса, Петар је на путу ка операционој сали. Иако у несвести, он у глави јасно врти слике које се ређају хронолошки тако прецизно као да је са животом кренуо испочетка. Сазнавши да његова операција није успела, Петар креће у потрагу за особом којој је дониран његов мозак.
Научно-фантастични дневник уреди
С обзиром на захтеве који се тичу истинитости текста (дневник инсистира на тачности и поузданости информације и висок ниво веродостојности, за разлику од научно-фантастичног жанра који никакву миметичност не постулира), дају Јокићевом роману, већ у старту, један парадоксалан статус који одмах јамчи занимљивост наративног штива. Јокић се не задржава на испуњавању композиционих захтева него мотив смрти користи да пишући о њему уобличи и хумористичан тон којег ће се доследно држати у целом роману. Смрт је још концептуализована као нови простор у којем се живот почиње одмотавати од почетка. Овде је реч о дословном схватању и хиперболизовању уверења да се у тренутку смрти човеку одмотава читав живот пред очима. Дословно разумевање и реализација фигуре до хиперболичних размера створили су услов за фантастично приповедање које ће уследити.[3]
Једна интимна историја уреди
Свемирски дневник је роман који више држи до интимне, него до светске историје, на шта посебно указује доживљај дванаестогодишњих дечака са једном од три учитељице: А шта је тога дана чекало Холандију и Немачку у финалу светског првенства на Олимпијском стадиону у Минхену, више нам није било важно. Тешко је избећи утиску да историјски догађаји на које се упућује у овом роману имају споредну функцију објашњавања догађаја из приповедачевог живота: А било нас је више (дечака) него пуноправних чланица на Петој конференцији несврстаних у Коломбу.
Слојевитост романа уреди
Паралелно са предочавањем интимне историје јунака у којој се описују доживљаји са великим бројем жена, одвија се прича на још једном нивоу који се може назвати драмским. На том плану, догађа се дијалог између Јупитера и Венере о екранизацији Свемирског дневника у Холивуду. Занимљив је и слој који се бави постепеним разоткривањем идентитета Јупитера и Венере. Током читања се утврђује да је Венера, читатељка блога, заправо једна од јунакиња о којој се говори у причи уоквиреној коментарима двају инстанци. Још је нешто занимљиво у погледу композиције Свемирског дневника: поглавља романа због, по правилу, усредсређености на по један женски лик, могуће је читати и као самосталне целине. Те целине почивају на љубавним анегдотама којима је вештим хуморним приповедањем дат особен хуморно-лирски тон. Појединачно читане, ове епизоде откривају односе са појединим женским ликовима, док у целини посматране допуштају могућност да се прати развој јунака који је уједно и приповедач. Такође, и две целине које представљају унутрашњи и спољашњи ниво овог романа могуће је читати одвојено. На унутрашњем плану то је прича о човеку који након трансплантације настоји да поново успостави властити идентитет, а на спољашњем плану пратимо драму у којој једно лице тражи писца сценарија за холивудски филм.
Лирско приповедање уреди
Нова књига Перице Јокића обилује хумором и лирским приповедањем, уједињеним у лирски хумор, с каквим смо се срели у Аутобиографији Бранислава Нушића. Перица Јокић је, без икакве сумње, један од бољих настављача те традиције, а његов Свемирски дневник је књига на коју ће, сасвим је извесно, у будућем периоду морати озбиљно да рачуна фантастична књижевност која настаје на јужнословенским просторима.
Изводи из рецензије уреди
Роман Перице Јокића својим насловом активира кодове два жанра, научно- фантастичног и дневничког. Већ и летимичним погледом на организацију текста, може се приметити да овде није реч о дневнику у традиционалном смислу речи, са прецизним навођењем датума када дневнички записи настају, већ Јокићев Свемирски дневник, ако приметимо коментаре, који се, као формални експеримент, јављају на крају сваког поглавља дневника, пре можемо означити као свемирски блог. Ипак, иако директно навођење датума за које се појединачне епизоде везују, изостаје, време догађања сугерисано је дискретно, упућивањем на поједине историјске догађаје... Свеобухватан поглед Јокићевом приповедачу омогућује перспектива смрти у којој се наративна инстанца ситуира већ у првом поглављу. Смрт је место са којег се посматра свет. Читаоцу није допуштено да се двоуми – насловом првог поглавља наглашено је: Сигурно сам мртав. Мотив смрти је овде да послужи као композициона мотивација и да приповедачу омогући ширину наративног захвата и погледа на стварност... Приповедање главног јунака је некад вођено жељом за допадањем, а некад љубављу, при чему се има утисак да љубав укида жељу за допадањем и нарцистичко разметање главног јунака који је уједно и приповедач. Приповедач се, тако, креће од самопосматрања до посматрања жена око њега. Такође, представља нам се и својим реакцијама на понашање жена. (Бојан Рајевић)[4]
Латинично издање уреди
Књига Свемирски дневник има и своје латинично издање. [1]
Препоруке уреди
- НАДАЖДА, РЕВОЛУЦИЈА, МИР - Перица Јокић, Етна, први електронски часопис, стр.14, нов-дец.2015.
- БАР ТОЛИКО ЈЕ НЕМАРНА – Перица Јокић, Људница, Вељко Рајковић Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2015)
- НАДЕЖДА, РЕВОЛУЦИЈА, МИР - Перица Јокић, Јеж, јануар 2015, стр.24[мртва веза]
- БОГИЊЕ СУ ТУЂЕ ЖЕНЕ - Перица Јокић, Јеж, децембар 2012, стр.14[мртва веза]
- НАДЕЖДА, РЕВОЛУЦИЈА, МИР – Перица Јокић, Књижевне вертикале бр. 3, стр.46
- ДВА СЛИКАРА - Перица Јокић, Етна, децембар 2016)
- ТРИ УЧИТЕЉИЦЕ - Перица Јокић, Књижевни преглед бр.12, јануар-март 2017, Алма, Београд, страна 72
Референце уреди
- ^ COBISS.SR 217602828
- ^ Виртуелна библиотека Црне Горе (ЦОБИСС.ЦГ)[мртва веза]
- ^ „Еспона, Нове књиге, Свемирски дневник, Перица Јокић”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2016. г. Приступљено 13. 10. 2015.
- ^ Једна интимна историја - Бојан Рајевић, Етна, октобар 2016.
