Википедија

Сврачци

Сврачци (лат. Laniidae) су месоједна породица птица реда Passeriformes. Састоји се од 33 врсте унутар 4 рода.[1][2] Латински назив породице, а и највећег рода Lanius, потиче од латинског назива за реч месар.[3] Уобичајени енглески назив shrike је изведен из староенглеске речи сцрīц, што алудира на пискави цвркут ове птице.[4] Припадници ове породице су блиско сродни са фамилијом жбунских сврчака Malaconotidae.

Сврачци
Дугорепи сврачак (Lanius schach)
Јужни сиви сврачак (Lanius meridionalis )
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Natporodica: Corvoidea
Porodica: Laniidae
Rafinesque, 1815
Родови

Распрострањеност уреди

Већина сврачака настањује Евроазију и Африку, са само две врсте које живе у Северној Америци (сврачак рашљар и велики сврачак). Не настањују Јужну Америку и Аустралију, иако једна врста допире и до Нове Гвинеје. Постоје велике разлике у распрострањености код сврачака: велики сврачак настањује целу северну хемисферу док је Њутнов сврачак ограничен на острво Сао Томе.[5]

Настањују отворена станишта, посебно степе и савану. Неколико врста живи у шумама. Неке се лети размножавају на северу и зими се селе на југ.

Једина угрожена врста је Њутнов сврачак који је критично угрожен.

Опис уреди

Сврачци имају снажан, више или мање оштар кљун који наликује оном код птица грабљивица. То су птице средње величине од 15 до 30 цм дуге и 20-100 г тешке. Ноге и стопала су снажне, а канџе су им оштре. Доста врста има дуг реп, а код врсте Corvinella melanoleuca може бити дуг до 30 цм. Перје је обично црно, бело, сиво и смеђе, али има врста са упадљивим бојама. Мужјаци и женке су слични или скоро слични једни другима осим код врло малог броја врста.

Исхрана сврачака се састоји углавном од инсеката и других бескичмењака, а неке врсте једу и мале кичмењаке. Познати су по својој навици набадања плена на трње или бодљикаву жицу. Храну често остављају непоједену на трњу и тако стварају своју зимницу и ту храну поједу када дође раздобље у којем је нема довољно.[6] Веће врсте набадају кичмењаке и комадају их кљуном, јер их не могу придржавати канџама (за разлику од птица грабљивица). Забележено је и да сврачак рашљар нејестиве скакавце набада на трње и оставих их набодене неколико дана док ниво отрова у њиховим телима не опадне.[7]

Оглашавају се ћурликањем уз доста мимикрије и промуклим и нескладним кликтајима.

Размножавање уреди

Сврачци су углавном моногамни, иако је полигинија забележена код неких врста.[5] Кооперативно размножавање, где млађе птице помажу родитељима у подизање следећег легла, је забележено код врста родова Eurocephalus и Corvinella, као и код једне врсте рода Lanius. Мужјаци привлаче женке на своју територију добро опскрбљеним зимницама. Током удварања мужјак изводи плес и храни женку. Пар гради гнездо на дрвету или жбуну. Женка снесе 4-7 јаја са разним смеђим шарама. Инкубацја траје 12-15 дана, а птићи у гнезду остају 12-20 дана.

Родови и врсте уреди

Фамилију Laniidae је увео (као Lanidia) француски полихистор Константин Самуел Рафинеске 1815. године.[8][9]

Фамилија: Laniidae[10]

Род Lanius

Род Corvinella

Род Eurocephalus

Род Urolestes

Подврсте уреди

Референце уреди

  1. ^ Банкс, Р. C.; Р. W. МцДиармид; А. L. Гарднер; W. C. Старнес (2003). „Цхецклист оф Вертебратес оф тхе Унитед Статес, тхе У.С. Территориес, анд Цанада”. 
  2. ^ Банкс, Р. C.; Р. W. МцДиармид; А. L. Гарднер (1987). „Цхецклист оф Вертебратес оф тхе Унитед Статес, тхе У.С. Территориес, анд Цанада”. Ресоурце Публицатион. Wасхингтон, D.C., УСА: Унитед Статес Департмент оф тхе Интериор Фисх анд Wилдлифе Сервице (166): 79. 
  3. ^ Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 219. ИСБН 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ „Схрике”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  5. ^ а б Yосеф, Реувен (2008). „Фамилy Ланиидае (Схрикес)”. Ур.: Јосеп, дел Хоyо; Андреw, Еллиотт; Давид, Цхристие. Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 13, Пендулине-титс то Схрикес. Барцелона: Лyнx Едиционс. стр. 732—773. ИСБН 978-84-96553-45-3. 
  6. ^ Цланцеy, П.А. (1991). Форсхаw, Јосепх, ур. Енцyцлопаедиа оф Анималс: Бирдс. Лондон: Мерехурст Пресс. стр. 180. ИСБН 978-1-85391-186-6. 
  7. ^ „Предатор еxаптатионс анд дефенсиве адаптатионс ин еволутионарy баланце: Но дефенце ис перфецт”. Еволутионарy Ецологy. СпрингерЛинк. 6: 527—536. дои:10.1007/БФ02270696. 
  8. ^ Рафинесqуе, Цонстантине Самуел (1815). Аналyсе де ла натуре оу, Таблеау де л'универс ет дес цорпс органисéс (на језику: Френцх). Палермо: Селф-публисхед. стр. 67. 
  9. ^ Боцк, Wалтер Ј. (1994). Хисторy анд Номенцлатуре оф Авиан Фамилy-Гроуп Намес. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Нумбер 222. Неw Yорк: Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. стр. 150, 252. 
  10. ^ Гилл, Франк; Донскер, Давид, ур. (2017). „Схрикес, виреос & схрике-бабблерс”. Wорлд Бирд Лист Версион 7.3. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 28. 10. 2017. 

Спољашње везе уреди

 
Сврачци на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Сврачци.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svračci&oldid=25670634”