Sympetrum sanguineum (Мüллер, 1764) је врста вилинског коњица која припада породици Libellulidae. Српски назив ове врсте је Велики црноноги пољски коњиц.

Сyмпетрум сангуинеум
Мужјак
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Одоната
Инфраред: Анисоптера
Породица: Либеллулидае
Род: Сyмпетрум
Врста:
С. сангуинеум
Биномно име
Сyмпетрум сангуинеум
(Мüллер, 1764)

Опис врсте

уреди

Адултни мужјаци се лако идентификују по својим скроз црним ногама и благо проширеном, крв црвеном абдомену. Дужина задњег крила креће се од 23-31 мм, дужина абдомена од 20-26 мм, дужина тела од 34-39 мм а распон крила достиже и 6 цм. На врховима крила налазе се браон птеростигме, а база крила је жуто обојена. На осмом и деветом абдоминалном сегменту налазе се две видљиве црне ознаке. Абдомен мужјака је јарко црвен и проширен више него код било које друге врсте рода Сyмпетрум. Црвена боја се развија са сазревањем, заједно са карактеристично црвено обојеним челом и црвено-браон абдоменом. Женке су мање од мужјака, златно-жуте боје са црним шарама на абдомену. [1] Ноге оба пола су црне боје. Крила ове врсте су провидна са благо наранџастом основом и тамном птеростигмом[2].

Распротрањење

уреди

С. сангуинеум је један од најчешћих вилинских коњица у већем делу Европе. Источна граница ареала ове врсте је Сибир, јужна север Сахаре док је на северу распрострањен до Велике Британије. Ова врста је присутна у следећим државама: Албанија; Алжир; Јерменија; Аустрија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Хрватска; Кипар; Чешка; Данска; Естонија; Финска; Француска; Немачка; Грчка; Мађарска; Ирска; Италија; Казахстан; Киргистан; Латвија; Лихтенштајн; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Молдавија; Монако; Црна Гора; Мароко; Холандија; Норвешка; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Србија; Словачка; Словенија; Шпанија; Шведска; Швајцарска; Таџикистан; Тунис; Туркменистан; Украјина; Велика Британија; Узбекистан.[1][3][4]

Станиште

уреди

Ова врста преферира мирне воде са семиакватичном вегетацијом као што су рогоз и трска. Избегава текуће воде, насељава сталне баре али се често пари и у привременим влажним стаништима. [5]

Биологија врсте

уреди

Сезона лета је од почетка априла и маја у Турској и Северној Африци, док у Северној Европи почињу да лете тек почетком јуна. Најчешћи су током августа, а неки могу преживети чак до новембра. Парење се одвија у лету, са спојеним паром који лети изнад воде. Женке полажу оплођена јаја на површини воде. Мужјаци лебде у близини током тог периода и штите женку тако што одбијају све мужјаке који се приближе. Ларве проводе годину дана испод површине воде пре него што изађу на површину и развију се у адулте.[6]

Животни циклус

уреди

Парење ове врсте се одвија у лету. Женке углавном полажу јаја саме, али понекад мужјак лети у њеној близини у току тог процеса и чува је. Ларве се развијају око годину дана. Егзувије остављају на буљкама које расту из воде.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Фиелд Гуиде то тхе драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. 
  2. ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6. 
  3. ^ „ИУЦН”. 
  4. ^ „Фауна Еуропаеа”. 
  5. ^ Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ИСБН 0-9531399-4-8.
  6. ^ „Бритисх Драгонфлиес”. 

Спољашње везе

уреди