Тау протеин
Тау протеин или т протеин (енгл Мицротубуле-ассоциатед протеин тау, (скраћено МАПТ) припада групи протеина повезаних са микротубулама (енгл Мицротубуле-ассоциатед протеин (МАП). Алтернативно спајање МАПТ гена генерише шест познатих изоформи протеина у људском телу.[1][2]
| мицротубуле ассоциатед протеин тау | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||||||
| Алијаси | |||||||||||||||
| Спољашњи ИД | ГенеЦардс: [1] | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
| Ортолози | |||||||||||||||
| Врсте | Човек | Миш | |||||||||||||
| Ентрез |
|
| |||||||||||||
| Енсембл |
|
| |||||||||||||
| УниПрот |
|
| |||||||||||||
| РефСеq (мРНА) |
|
| |||||||||||||
| РефСеq (протеин) |
|
| |||||||||||||
| Лоцатион (УЦСЦ) | н/а | н/а | |||||||||||||
| ПубМед сеарцх | н/а | н/а | |||||||||||||
| Wикидата | |||||||||||||||
| |||||||||||||||
Ови протеини се често налазе у неуронима централног нервног система, а ретко - на другим местима, мада се слабо изражавају у астроцитима и олигодендроцитима централног нервног система.[3]
Историја
уредиТау протеин је откривен 1975. године у лабораторији Марка Киршнера, на Универзитету Принцетон.[4]
Улога
уредиТау протеин је високо растворљив протеин тау повезан са микротубулама (MAPT). Код људи се ови протеини налазе углавном у неуронима у поређењу са ћелијама које нису неуронске. Једна од главних функција таунпротеина је модулирање стабилности аксонских микротубула. Остали MAP-ови нервног система могу обављати сличне функције, као што то приказано код мишеве који нису имали абнормалности у развоју мозга - вероватно због компензације у тау недостатку од стране других MAP-а.[5]
Тау није присутан у дендритима и активан је пре свега у удаљеним деловима аксона где омогућава стабилизацију микротубула, али и флексибилност по потреби. То је у супротности са MAP6 протеинима у проксималним деловима аксона, који у суштини закључавају микротубуле и MAP2 који стандирају микротубуле у дендритима. Поред њихових функција стабилизирања микротубула, откривено је и да су MAPT регрутовали сигналне протеине и регулисали транспорт микротубуларним посредовањем.[6]
Тау протеини ступају у интеракцију са тубулином како би стабилизовали микротубуле и промовисали накупљање тубулина у микротубулама. Тау има два начина за контролу стабилности микротубула: изоформе и фосфорилација.[7]
Генетика
уредиКод људи, MAPT ген за кодирање тау протеина налази се на хромозому 17к21, који садржи 16 ексона.[8] Главни протеин тау-а у људском мозгу је кодиран са 11 ексона. Изузетно су спојени ексони 2, 3 и 10 који воде до формирања шест тау изоформа.[9] У људском мозгу, тау протеини чине породицу од шест изоформа са распоном од 352-441 аминокиселина. Тау изоформи су различити било у нули, једном или у два уметања од 29 аминокиселина на Н-терминалном делу (ексон 2 и 3), и три или четири понављајуће регије на C-терминалном делу (ексон 10). Дакле, најдужа изоформа у ЦНС-у има четири понављања (Р1, Р2, Р3 и Р4) и два уметка (укупно 441 аминокиселина), док најкраћа изоформа има три понављања (Р1, Р3 и Р4) и нема уметка (352 амино киселина укупно).
MAPT ген има две хаплогрупе, Х1 и Х2, у којима се ген појављује у обрнутим оријентацијама. Хаплогрупа Х2 је честа само у Европи и код људи европског порекла. Изгледа да је хаплогрупа Х1 повезан са повећаном вероватноћом одређених деменција, као што је Алцхајмерова болест. Присуство обе хаплогрупе у Европи значи да рекомбинација између обрнутих хаплотипова може резултовати недостатком једне од функционалних копија гена, што потом резултује урођеним дефектима.[10][11][12][13]
Патологија
уредиТау протеини су протеини који су повезани са микротубулама, и углавном изражени у неуронима. Тау протеини чине неколико изоформи и играју важну улогу у трансформацији тубулинских мономера у микротубуле и одржавању цитоскелета и аксонског транспорта.
Обједињавање специфичних скупова тау протеина у филаментозним инклузијама је уобичајена карактеристика интранеуроналних и глиалних фибриларних лезија - тауропатија у бројним неуродегенеративним поремећајима (Алцхајмерове болест; тауропатија).
Код Алцхајмерове болести, фронтотемпоралних деменција и неких других деменција, прекомерно фосфориловани тау протеин формира неурофибриларне танглице, заустављајући стабилизацију микротубула.
Вредности укупних и фосфорилираних тау протеина у цереброспиналној течности (ликвору) значајно су веће у групи болесника с АД него у сгрупи болесника с ФТД.[14] при чему се у односу на укупне тау протеине помоћу фосфорилираних тау протеина (нпр. п-тау199, п-тау213 и других) може значајно поузданије разликовати АД од ФТД. Разине А42 у ликвору особа с ФТД су у просеку мање у односу на здраве контроле, али исто тако у просеку веће у односу на АД.[15] Однос А42/40 значајно је повећан у ФТД у односу на АД и здраве контроле.[16] При томе треба знати да су, баш као и у АД, у болесника с ФТД нижи нивои А42 у ликвору повезани са лошијим когнитивним статусом и слабијим извршним функцијама.[17]
Извори
уреди- ^ Гоедерт M, Wисцхик CM, Цроwтхер РА, Wалкер ЈЕ, Клуг А (јун 1988). „Цлонинг анд сеqуенцинг оф тхе цДНА енцодинг а цоре протеин оф тхе паиред хелицал филамент оф Алзхеимер дисеасе: идентифицатион ас тхе мицротубуле-ассоциатед протеин тау”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 85 (11): 4051—5. Бибцоде:1988ПНАС...85.4051Г. ПМЦ 280359
. ПМИД 3131773. дои:10.1073/пнас.85.11.4051 ..
- ^ Гоедерт, M.; Спиллантини, M. Г.; Јакес, Р.; Рутхерфорд, D.; Цроwтхер, Р. А. (1989). „Мултипле исоформс оф хуман мицротубуле-ассоциатед протеин тау: Сеqуенцес анд лоцализатион ин неурофибрилларy танглес оф Алзхеимер'с дисеасе”. Неурон. 3 (4): 519—26. ПМИД 2484340. С2ЦИД 19627629. дои:10.1016/0896-6273(89)90210-9..
- ^ Схин, Р. W.; Иwаки, Т.; Китамото, Т.; Татеисхи, Ј. (1991). „Хyдратед аутоцлаве претреатмент енханцес тау иммунореацтивитy ин формалин-фиxед нормал анд Алзхеимер'с дисеасе браин тиссуес”. Лаб Инвест. 64 (5): 693—702. ПМИД 1903170..
- ^ Wеингартен MD, Лоцкwоод АХ, Хwо СY, Кирсцхнер МW (мај 1975). „А протеин фацтор ессентиал фор мицротубуле ассемблy”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 72 (5): 1858—62. Бибцоде:1975ПНАС...72.1858W. ПМЦ 432646 . ПМИД 1057175. дои:10.1073/пнас.72.5.1858 ..
- ^ Харада, А.; Огуцхи, К.; Окабе, С.; Куно, Ј.; Терада, С.; Охсхима, Т.; Сато-Yосхитаке, Р.; Такеи, Y.; Нода, Т.; Хирокаwа, Н. (1994). „Алтеред мицротубуле организатион ин смалл-цалибре аxонс оф мице лацкинг тау протеин”. Натуре. 369 (6480): 488—491. Бибцоде:1994Натур.369..488Х. ПМИД 8202139. С2ЦИД 4322543. дои:10.1038/369488а0..
- ^ Дехмелт L, Халпаин С (2004). „Тхе МАП2/Тау фамилy оф мицротубуле-ассоциатед протеинс”. Геноме Биологy. 6 (1): 204. ПМЦ 549057 . ПМИД 15642108. дои:10.1186/гб-2004-6-1-204 .
- ^ Цлевеланд, Дон W.; Хwо, Сху-Yинг; Кирсцхнер, Марц W. (1977). „Пурифицатион оф тау, а мицротубуле-ассоциатед протеин тхат индуцес ассемблy оф мицротубулес фром пурифиед тубулин”. Јоурнал оф Молецулар Биологy. 116 (2): 207—225. ПМИД 599557. дои:10.1016/0022-2836(77)90213-3..
- ^ Неве, Рацхаел L.; Харрис, Петер; Косик, Кеннетх С.; Курнит, Давид M.; Донлон, Тимотхy А. (1986). „Идентифицатион оф цДНА цлонес фор тхе хуман мицротубуле-ассоциатед протеин тау анд цхромосомал лоцализатион оф тхе генес фор тау анд мицротубуле-ассоциатед протеин 2”. Молецулар Браин Ресеарцх. 1 (3): 271—280. ПМИД 3103857. дои:10.1016/0169-328x(86)90033-1..
- ^ Сергеант, Ницолас; Делацоурте, Андрé; Буéе, Луц (2005). „Тау протеин ас а дифферентиал биомаркер оф тауопатхиес”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта (ББА) - Молецулар Басис оф Дисеасе. 1739 (2–3): 179—197. ПМИД 15615637. дои:10.1016/ј.ббадис.2004.06.020..
- ^ Схаw-Смитх C, Питтман АМ, Wиллатт L, Мартин Х, Рицкман L, Гриббле С, Цурлеy Р, Цумминг С, Дунн C, Калаитзопоулос D, Портер К, Пригморе Е, Креписцхи-Сантос АЦ, Варела MC, Коиффманн ЦП, Леес АЈ, Росенберг C, Фиртх ХВ, де Силва Р, Цартер НП (септембар 2006). „Мицроделетион енцомпассинг МАПТ ат цхромосоме 17q21.3 ис ассоциатед wитх девелопментал делаy анд леарнинг дисабилитy”. Натуре Генетицс. 38 (9): 1032—7. ПМИД 16906163. С2ЦИД 38047848. дои:10.1038/нг1858.
- ^ Зодy MC, Јианг З, Фунг ХЦ, Антонацци Ф, Хиллиер ЛW, Цардоне МФ, Гравес ТА, Кидд ЈМ, Цхенг З, Абоуеллеил А, Цхен L, Wаллис Ј, Глассцоцк Ј, Wилсон РК, Реилy АД, Дуцкwортх Ј, Вентура M, Хардy Ј, Wаррен WЦ, Еицхлер ЕЕ (септембар 2008). „Еволутионарy тогглинг оф тхе МАПТ 17q21.31 инверсион регион”. Натуре Генетицс. 40 (9): 1076—83. ПМЦ 2684794 . ПМИД 19165922. дои:10.1038/нг.193.
- ^ Алмос ПЗ, Хорвáтх С, Цзибула А, Раскó I, Сипос Б, Бихари П, Бéрес Ј, Јухáсз А, Јанка З, Кáлмáн Ј (новембар 2008). „Х1 тау хаплотyпе-релатед геномиц вариатион ат 17q21.3 ас ан Асиан херитаге оф тхе Еуропеан Гyпсy популатион”. Хередитy. 101 (5): 416—9. ПМИД 18648385. С2ЦИД 19162961. дои:10.1038/хдy.2008.70.
- ^ Хардy Ј, Питтман А, Мyерс А, Гwинн-Хардy К, Фунг ХЦ, де Силва Р, Хуттон M, Дуцкwортх Ј (август 2005). „Евиденце суггестинг тхат Хомо неандертхаленсис цонтрибутед тхе Х2 МАПТ хаплотyпе то Хомо сапиенс”. Биоцхемицал Социетy Трансацтионс. 33 (Пт 4): 582—5. ПМИД 16042549. дои:10.1042/БСТ0330582.
- ^ Бобан, M., Шарац, Х., Мимица, Н., Младинов, M., Сüßмаир, C., Ацкл, Н., Бадер, Б., Хузак, M., Данек, А., Хоф, П.Р., Шимић, Г., ЦСФ тау протеинс ин дифферентиал диагносис оф дементиа. Транслатионал Неуросциенце 2010, 1, 43-48
- ^ Ллоренс, Ф., Сцхмитз, M., Феррер, I., Зерр, I., ЦСФ биомаркерс ин неуродегенеративе анд васцулар дементиас. Прогресс ин Неуробиологy 2016, 138-140: 36-53
- ^ Пијненбург, Y.А., Јанссен, Ј.C., Сцхооненбоом, Н.С., Петзолд, А., Мулдер, C., Стигбранд, Т., Норгрен, Н, Хеијст, Х., Хацк, C.Е., Сцхелтенс, П., Теуниссен, C.Е., ЦСФ неурофиламентс ин фронтотемпорал дементиа цомпаред wитх еарлy онсет Алзхеимер’с дисеасе анд цонтролс. Дементиа анд Гериатриц Цогнитиве Дисордерс 2007, 23, 225-230
- ^ Коедам, Е.L., ван дер Влиес, А.Е., ван дер Флиер, W.M., Верwеy, Н.А., Коене, Т., Сцхелтенс, П., Бланкенстеин, M.А., Пијненбург, Y.А., Цогнитиве цоррелатес оф цереброспинал флуид биомаркерс ин фронтотемпорал дементиа. Алзхеимер’с & Дементиа 2013, 9, 269-275
Литература
уреди- Гоедерт M, Цроwтхер РА, Гарнер CC (1991). „Молецулар цхарацтеризатион оф мицротубуле-ассоциатед протеинс тау анд МАП2”. Трендс Неуросци. 14 (5): 193—9. ПМИД 1713721. С2ЦИД 44928661. дои:10.1016/0166-2236(91)90105-4.
- Морисхима-Каwасхима M, Хасегаwа M, Такио К, Сузуки M, Yосхида Х, Wатанабе А, Титани К, Ихара Y (1995). „Хyперпхоспхорyлатион оф тау ин ПХФ”. Неуробиол. Агинг. 16 (3): 365—71; дисцуссион 371—80. ПМИД 7566346. С2ЦИД 22471158. дои:10.1016/0197-4580(95)00027-C.
- Хеутинк П (2000). „Унтанглинг тау-релатед дементиа”. Хум. Мол. Генет. 9 (6): 979—86. ПМИД 10767321. дои:10.1093/хмг/9.6.979.
- Гоедерт M, Спиллантини МГ (2000). „Тау мутатионс ин фронтотемпорал дементиа ФТДП-17 анд тхеир релеванце фор Алзхеимер'с дисеасе”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1502 (1): 110—21. ПМИД 10899436. дои:10.1016/С0925-4439(00)00037-5.
- Морисхима-Каwасхима M, Ихара Y (2001). „[Рецент адванцес ин Алзхеимер'с дисеасе]”. Сеикагаку. 73 (11): 1297—307. ПМИД 11831025.
- Бленноw К, Ванмецхелен Е, Хампел Х (2002). „ЦСФ тотал тау, Абета42 анд пхоспхорyлатед тау протеин ас биомаркерс фор Алзхеимер'с дисеасе”. Мол. Неуробиол. 24 (1–3): 87—97. ПМИД 11831556. С2ЦИД 24891421. дои:10.1385/МН:24:1-3:087.
- Инграм ЕМ, Спиллантини МГ (2002). „Тау гене мутатионс: диссецтинг тхе патхогенесис оф ФТДП-17”. Трендс Мол Мед. 8 (12): 555—62. ПМИД 12470988. дои:10.1016/С1471-4914(02)02440-1.
- Пицкеринг-Броwн С (2004). „Тхе тау гене лоцус анд фронтотемпорал дементиа”. Демент Гериатр Цогн Дисорд. 17 (4): 258—60. ПМИД 15178931. С2ЦИД 27693523. дои:10.1159/000077149.
- ван Сwиетен ЈЦ, Россо СМ, ван Херпен Е, Кампхорст W, Равид Р, Хеутинк П (2004). „Пхенотyпиц вариатион ин фронтотемпорал дементиа анд паркинсонисм линкед то цхромосоме 17”. Демент Гериатр Цогн Дисорд. 17 (4): 261—4. ПМИД 15178932. С2ЦИД 36197015. дои:10.1159/000077150.
- Коwалска А, Јамрозик З, Кwиециńски Х (2004). „Прогрессиве супрануцлеар палсy--паркинсониан дисордер wитх тау патхологy”. Фолиа Неуропатхол. 42 (2): 119—23. ПМИД 15266787.
- Радемакерс Р, Црутс M, ван Броецкховен C (2004). „Тхе роле оф тау (МАПТ) ин фронтотемпорал дементиа анд релатед тауопатхиес”. Хум. Мутат. 24 (4): 277—95. ПМИД 15365985. С2ЦИД 28578030. дои:10.1002/хуму.20086.
- Лее ХГ, Перрy Г, Мореира ПИ, Гарретт МР, Лиу Q, Зху X, Такеда А, Нуномура А, Смитх МА (2005). „Тау пхоспхорyлатион ин Алзхеимер'с дисеасе: патхоген ор протецтор?”. Трендс Мол Мед. 11 (4): 164—9. ПМИД 15823754. дои:10.1016/ј.молмед.2005.02.008. хдл:10316/4769.
- Хардy Ј, Питтман А, Мyерс А, Гwинн-Хардy К, Фунг ХЦ, де Силва Р, Хуттон M, Дуцкwортх Ј (2005). „Евиденце суггестинг тхат Хомо неандертхаленсис цонтрибутед тхе Х2 МАПТ хаплотyпе то Хомо сапиенс”. Биоцхем. Соц. Транс. 33 (Пт 4): 582—5. ПМИД 16042549. дои:10.1042/БСТ0330582.
- Деутсцх СИ, Россе РБ, Лаксхман РМ (2006). „Дyсрегулатион оф тау пхоспхорyлатион ис а хyпотхесизед поинт оф цонвергенце ин тхе патхогенесис оф алзхеимер'с дисеасе, фронтотемпорал дементиа анд сцхизопхрениа wитх тхерапеутиц имплицатионс”. Прог. Неуропсyцхопхармацол. Биол. Псyцхиатрy. 30 (8): 1369—80. ПМИД 16793187. С2ЦИД 6848053. дои:10.1016/ј.пнпбп.2006.04.007.
- Wиллиамс ДР (2006). „Тауопатхиес: цлассифицатион анд цлиницал упдате он неуродегенеративе дисеасес ассоциатед wитх мицротубуле-ассоциатед протеин тау”. Интерн Мед Ј. 36 (10): 652—60. ПМИД 16958643. С2ЦИД 19357113. дои:10.1111/ј.1445-5994.2006.01153.x.
- Питтман АМ, Фунг ХЦ, де Силва Р (2006). „Унтанглинг тхе тау гене ассоциатион wитх неуродегенеративе дисордерс”. Хум. Мол. Генет. 15. 15 Спец Но 2 (Ревиеw Иссуе 2): Р188—95. ПМИД 16987883. дои:10.1093/хмг/ддл190.
- Родер ХМ, Хуттон ML (2007). „Мицротубуле-ассоциатед протеин тау ас а тхерапеутиц таргет ин неуродегенеративе дисеасе”. Еxперт Опин. Тхер. Таргетс. 11 (4): 435—42. ПМИД 17373874. С2ЦИД 36430988. дои:10.1517/14728222.11.4.435.
- ван Сwиетен Ј, Спиллантини МГ (2007). „Хередитарy фронтотемпорал дементиа цаусед бy Тау гене мутатионс”. Браин Патхол. 17 (1): 63—73. ПМЦ 8095608 . ПМИД 17493040. дои:10.1111/ј.1750-3639.2007.00052.x.
- Цаффреy ТМ, Wаде-Мартинс Р (2007). „Фунцтионал МАПТ хаплотyпес: бридгинг тхе гап бетwеен генотyпе анд неуропатхологy”. Неуробиол. Дис. 27 (1): 1—10. ПМЦ 2801069 . ПМИД 17555970. дои:10.1016/ј.нбд.2007.04.006.
- Делацоурте А (2005). „Тауопатхиес: рецент инсигхтс инто олд дисеасес”. Фолиа Неуропатхол. 43 (4): 244—57. ПМИД 16416389.
- Хирокаwа Н, Схиомура Y, Окабе С (октобар 1988). „Тау протеинс: тхе молецулар струцтуре анд моде оф биндинг он мицротубулес”. Ј. Целл Биол. 107 (4): 1449—59. ПМЦ 2115262 . ПМИД 3139677. дои:10.1083/јцб.107.4.1449.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Тау протеин на Викимедијиној остави
- тау+Протеинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- ГенеРевиеwс/НЦБИ/НИХ/УW ентрy он МАПТ-Релатед Дисордерс
- МР сцанс оф вариант ЦЈД ЦСФ Тау поситиве ман
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
