Википедија

Техниколор

Техниколор је серија процеса покретних слика у боји, чија прва верзија потиче из 1916. године,[1] а праћена је побољшаним верзијама током неколико деценија.

Лого Техниколора

Био је то други велики процес у боји, након британског Кинемаколора, и најкоришћенији је процес снимања у боји у Холивуду од 1922. до 1952. Техниколор је постао познат и прослављен због своје веома засићене боје, и у почетку је најчешће коришћен за снимање мјузикла попут Чаробњака из Оза (1939) и Доле аргентинским путем (1940), костимских слика попут Авантура Робина Худа (1938) и Прохујало са вихором (1939), и анимираних филмова попут Снежане и седам патуљака (1937), Гуливерових путовања (1939) и Фантазије (1940). Како је технологија сазревала, користила се и за мање спектакуларне драме и комедије. Повремено је чак и филм ноар - попут Оставите је на небу (1945) или Нијагара (1953) сниман у техниколору.

„Техниколор” је заштитни знак за низ поступака слике у боји које је изумела Техниколорска корпорација покретних слика (подружница компаније Техниколор, Инц.), сада део француске компаније Техниколор СА.

„Тех” у имену компаније је било инспирисано Масачусетским технолошким институтом, где су Херберт Калмус и Данијел Фрост Комсток 1904. године били на постдипломским студијама и касније радили као инструктори.[2]

Употреба имена уреди

Термин „Техниколор” историјски је кориштен да се опише најмање пет појмова:

  • Техниколор: кровна компанија која обухвата све наведено испод као и остале помоћне услуге. (1914 – данас)
  • Техниколорове лабораторије: колекција филмских лабораторија широм света која је у власништву и под управом Техниколора за постпродукцијске услуге, укључујући развој, штампање и пренос филмова у свим главним процесима филма у боји, као и сопствене Техниколорове. (1922 – данас)
  • Техниколор процес или формат: неколико прилагођених система за креирање слика који се користе у продукцији филмова, кулминирајући у „тротрачном” процесу 1932. године. (1917–1955)
  • Техниколор ИБ штампање („ИБ” је скраћеница за „имбибицију, операцију трансфера боје): поступак за израду отисака покретних слика у у боји који омогућава употребу боја које су стабилније и трајније од оних формираних при обичном хромогеном штампању у боји. Првобитно кориштен за штампање са негатива за одвајање боја које су фотографиране на црно-белом филму у посебној Техниколоровој камери. (1928–2002, са различитим размацима доступности после 1974. у зависности од лабораторије)
  • Штампа или боја по Техниколору: кориштена од 1954 надаље, кад је Истманколор (и други јенотрачни филмови у боји) заменио метод камера са тротрачним негативима, док се поступак штампања Техниколор ИБ и даље користио као један од начина прављења отисака.[3] Ово значење имена односи се на скоро све чланке на Википедији о филмовима снимљеним од 1954. надаље (погледајте Увођење Истманколора и опадање) у којима су Техниколору додељене заслуге. (1953 – данас)[4]

Историја уреди

Калмус и Комсток су отишли у Европу да стекну докторат; Калмас на Универзитету у Цириху, а Цомстоцк у Базелу 1906. Године 1912, Калмус, Комсток и механичар V. Бертон Вескот су основали Калмус, Комсток и Вескот, индустријску фирму за истраживање и развој. Већину раних патената изузели су Комсток и Вескот, док је Калмус углавном радио као председник и главни извршни директор компаније.

Када је фирма ангажована за анализу једног изумитељског система за снимање филмова без треперења, они постали су заинтригирани уметношћу и науком филмског стваралаштва, посебно процесима покретних слика у боји, што је довело до оснивања компаније Техниколор у Бостону 1914. године и инкорпорације у Мејну 1915. године.[5]

Године 1921, Вескот је напустио компанију, а Техниколор Инц. је регистрован у Делаверу.[6][7]

Двобојни техниколор уреди

Процес 1 уреди

 
Оквир из преживелог сегмента Залива између (1917), првог јавно приказаног филма Техниколора
 
Оквир из Техниколоровог филма Дажбина мора (1922)

Техниколор је првобитно постојао у двобојном (црвеном и зеленом) систему. У поступку 1 (1916), призма растављача снопа иза објектива камере истовремено је излагала два узастопна кадра једне траке црно-белог негативског филма, један иза црвеног филтра, а други иза зеленог филтра. Пошто су истовремено била изложена два оквира, филм је морао да фотографише и пројекује двоструко брже од нормалне брзине. Приказивање је захтевало потребан посебан пројектор са две апертуре (један са црвеним филтром, а други са зеленим филтером), два сочива и подесивом призмом која је поравнала две слике на екрану.[8] Резултати су први пут демонстрирани члановима Америчког института за рударске инжењере у Њујорку, 21. фебруара 1917.[9] Сам Техниколор је продуковао једини филм снимљен у Процесу 1, Залив између, који је имао ограничену турнеју по источним градовима, почев од Бостона и Њујорка 13. септембра 1917, пре свега ради побуђивање интересовања произвођача и излагача филмова у боји.[10] Скоро стална потреба за техничарем да подешава пројекционо поравнавање осудила је на неуспех овај процес адитивних боја. Познато је да само неколико кадрова тог филма постоји данас. На њима је приказана звезда Грејс Дармонд.[11]

Процес 2 уреди

Уверени да у адитивним процесима боје нема будућности, Комсток, Вескот и Калмус су усмерили пажњу на процесе одузимања боја. То је кулминирало оним што је на крају било познато као Процес 2 (1922) (у касним 1900-има често погрешно називано „двотрачни техниколор”). Као и раније, посебна Техниколорова камера је користила разводник снопа који би истовремено изложио два узастопна кадра једне траке црно-белог филма, један иза зеленог филтра и један иза црвеног филтра.[11][12]

Разлика је била у томе што се двокомпонентни негатив сада користио за производњу одузимајуће боје исписа. Будући да су боје биле физички присутне у отиску, није била потребна посебна опрема за пројекцију и правилна регистрација две слике није зависила од вештине пројекционисте.

Оквири изложени иза зеленог филтера били су штампани на једној траци црно-белог филма, а оквири изложени иза црвеног филтра су штампани на другој траци. Након развијања, сваки отисак је тониран до боје која је скоро комплементарна оној на филтеру: наранџасто-црвена за слике филтриране у зелено, цијан-зелена за црвено-филтриране слике. За разлику од нијансирања, које целој слици додаје једноличан вео боја, тонирање хемијски замењује црно-бело сребрну слику прозирном обојеном материјом, тако да нагласци остају јасни (или готово тако), тамна подручја су јако обојена и средњи тонови су обојени пропорционално. Два отиска, направљена на филму с половиом дебљине регуларног филма, затим су цементирана заједно један на други да се створи пројектни отисак. Филм Дажбина мора, који је представљен 26. новембра 1922, користио је Процесс 2 и био је први филм за општу дистрибуцију у Техниколору.

 
Увећани кадар техниколорског сегмента из Фантома из опере (1925). Овај филм је био једна од најранијих употреба процеса на интеријерским сетовима, и показао је своју свестраност.

Други целобојни филм у техниколору Процеса 2, Луталица пустоши, објављен је 1924. Процесс 2 је такође коришћен за обојене секвенце у таквим главним филмовима као што су Десет заповести (1923), Фантом из опере (1925) и Бен-Хур (1925). Црни гусар продуцента и глумца Дагласа Фербанкса (1926) био је трећи, потпуно у боји филм, направљен помоћу Процеса 2.

Иако је био комерцијално успешан, Процес 2 био је имао мноштво техничких проблема. Како слике са две стране отиска нису биле у истој равни, обе нису могле истовремено да буду савршено у фокусу. Значај тога зависио је од дубине фокуса пројекцијске оптике. Много озбиљнији био је проблем са појавом мехура. Филмови су генерално имали тенденцију да се донекле оштете након поновљене употребе: сваки пут када се филм приказује, сваки кадар бива загреван јаким светлом у пројекционој капији, због чега је благо надува; након што је прошао кроз капију, охладио се и избочина је смањи, али не у потпуности. Утврђено је да зацементирани отисци нису само били веома склони раздвајању, већ да се смер оштећења изненада и насумично мењао од назад према напред или обрнуто, тако да чак и најпажљивији пројекциониста није могао спречити да слика привремено искаче из фокуса кад год се смер мехура промени. Техниколор је морао да испоручи нове отиске како би оштећени били послати у њихову бостонску лабораторију на спљоштавање, након чега би могли бити поново стављени у употребу, бар на неко време. Присуство слојева слике на обе површине чинио је отиске посебно рањивим на гребање, а пошто су огреботине биле живо обојене, оне су биле врло уочљиве. Спајање отисака Процеса 2 без посебне пажње на њихову необично ламинирану конструкцију лако је резултирало слабим спајањем које би се оштетило при пролазу кроз пројектор. Чак и пре него што су ови проблеми постали очигледни, Техниколор је овај цементирани приступ сматрао привременим решењем и већ су радили на развоју побољшаног процеса.[13]

Референце уреди

  1. ^ УС патент 1208490, иссуед 12. 12. 1916 
  2. ^ „Хоw МИТ Анд Тецхницолор Хелпед Цреате Холлywоод”. 31. 7. 2015. 
  3. ^ „1955-1975”. Тецхницолор100, Еастман Мусеум. Архивирано из оригинала 25. 12. 2015. г. Приступљено 4. 2. 2016. 
  4. ^ „Тхе Рисе оф Тецхницолор Ис Цолорфул Холлywоод Хисторy”. Лос Ангелес Тимес (на језику: енглески). 4. 12. 1998. Приступљено 14. 10. 2019. 
  5. ^ "Wхат? Цолор ин тхе Мовиес Агаин?" Фортуне, Оцтобер 1934.
  6. ^ "$1,000,000 Цомпанy Wилл Цолор Мовиес", Тхе Неw Yорк Тимес, Септембер 21, 1922, пп. 1.
  7. ^ "Тецхницол.-Призма Цонтроверсy", Тхе Wалл Стреет Јоурнал, Дец. 7, 1922, пп. 12.
  8. ^ Цинематограпхиц Мултиплеx Пројецтион, &ц Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2012). У.С. Патент Но. 1,391,029, филед Феб. 20, 1917.
  9. ^ "Мовинг Пицтурес ин Цолор", Тхе Неw Yорк Тимес, Фебруарy 22, 1917, пп. 9.
  10. ^ „Тхе фирст Тецхницолор филм wас а тотал дисастер а центурy аго”. ЦНЕТ (на језику: енглески). 9. 9. 2017. Приступљено 27. 6. 2018. 
  11. ^ а б Тренхолм, Рицхард. „Тхе фирст Тецхницолор филм wас а тотал дисастер а центурy аго”. ЦНЕТ (на језику: енглески). Приступљено 14. 10. 2019. 
  12. ^ "Тхе Фирст Суццессфул Цолор Мовие", Популар Сциенце, Феб. 1923, пп. 59.
  13. ^ "Калмус, Херберт. "Тецхницолор Адвентурес ин Цинемаланд", Јоурнал оф тхе Социетy оф Мотион Пицтуре Енгинеерс, Децембер 1938"

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Техниколор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehnikolor&oldid=27676329”