Прохујало са вихором (филм)

Прохујало са вихором (енгл. Gone with the Wind) је амерички филм из 1939. године, који је базиран на истоименом роману Маргарет Мичел. Филм је режирао Виктор Флеминг, а главне улоге играју: Кларк Гејбл, Вивијен Ли, Лесли Хауард и Оливија де Хевиленд.[3]

Прохујало са вихором
Gonewiththewind1.jpg
Изворни насловGone with the Wind
РежијаВиктор Флеминг
Непотписани:
Џорџ Кјукор
Сем Вуд
СценариоРоман:
Маргарет Мичел
Сценарио:
Сидни Хауард
Непотписани:
Бен Хект
Дејвид О. Селзник
Џо Сверлинг
Џон Ван Друтен
ПродуцентДејвид О. Селзник
Главне улогеКларк Гејбл
Вивијен Ли
Лесли Хауард
Оливија де Хевиленд
Хати Макданијел
МузикаМакс Стајнер
СтудиоSelznick International Pictures
Metro-Goldwyn-Mayer
Turner Entertainment
New Line Cinema
Warner Home Video
ДистрибутерLoew's Inc.[1][nb 1]
Година1939.
Трајање221 минута
Језикенглески
Буџет3,9 милиона долара
Зарада>390 милиона долара
Веб-сајтwww.gonewiththewindmovie.com
IMDb веза
Trailer


Радња филмаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

“Прохујало са вихором“, филм чија је радња смештена у 19. век, доба грађанског рата на америчком југу. Главна тема филма је утицај сукоба на друштво у Атланти, нестанак племића и дама, опстанак оних који су умели да се снађу у вртлогу обрачуна.

Америка усред грађанског рата, 1861. Плантажа памука Тара у Џорџији место је у којем живи јужњачка лепотица Скарлет О’Хара, најстарија од три ћерке у породици О’Хара. Она је најпопуларнија девојка у округу коју обожавају сви младићи, осим Ешлија Вилкинса који је не примећује, а у кога је заљубљена. Стога је изненади када чује да ће он оженити Мелани. Пре свадбе она му призна љубав, а он јој одговори да је такође сматра атрактивном, али да се ипак одлучио за Мелани. Избија рат, а Скарлет се главом без обзира одлучи удати за Чарлса, али убрзо постаје удовица кад овај погине у рату. Мајка је пошаље у Атланту како би је развеселила, и она пристаје отићи само због тога што се нада да ће поновно срести Ешлија. Тамо је имућни, једнако уображени и цинични Рет Батлер позове на плес.

Ешли одлази у рат и Скарлет се пријављује као медицинска сестра у Атланти, како би увек била близу Мелани у случају да се он врати. Но у граду избија хаос током опсаде Северњачке војске 1864. Мелани затрудни, а Скарлет јој помаже при порођају. Рет је кочијама враћа натраг у Тару. Када се Скарлет врати натраг кући, примети да ју је опљачкала северњачка војска, да јој је мајка умрла и да јој је отац изгубио разум. Тада се закуне да никада више неће бити гладна, па чак и ако буде морала лагати или варати. На плантажу се касније врати и Ешли, а да би набавила 300 $ за порез на поље, Скарлет се одлучи удати за Франка, вереника њене сестре, који је у међувремену отворио успешну трговину. Но и он убрзо умире. На крају се одлучи удати за Рета. Иако је често говорио да је заљубљен у њу, Рет није задовољан њиховим браком јер она и даље машта о Ешлију. Рет и Скарлет добијају ћерку, но и она ће погинути тако што пада с коња. Рет више не може поднети Скарлетину размаженост и егоистичност, те је напушта, а она тек тада схвати да га је волела.[4]

УлогеУреди

Глумац Улога
Вивијен Ли Скарлет О`Хара
Кларк Гејбл Рет Батлер
Лесли Хауард Ешли Вилкинс
Оливија де Хавиленд Мелани Хамитон
Томас Мичел Џералд О`Хара
Барбара О`Нил Елен О`Хара
Евелин Киз Суелен О`Хара
Ен Радерфорд Карин О`Хара
Џорџ Ривс Стјуарт Тарлтон (Погрешно потписан као Брент Тарлтон)
Фред Крејн Брент Тарлтон (Погрешно потписан као Стјуарт Тарлтон)
Хати Макданијел Мами
Оскар Полк Порк
Батерфлај Маквин Приси

Награде и номинацијеУреди

Награда ОскарУреди

Награда[3] Особа[3]
Почасна награда - употреба колора william Cameron Menzies
Најбољи филм David O. Selznick
Сценарио sidney Howard
Режисер Victor Fleming
Главна женска улога Vivien Leigh
Споредна женска улога Hattie McDaniel
Уметнички директор Lyle r. Wheeler
Фотографија Ernest Haller
Ray Rennahan
Монтажа Hal C. Kern
James E. Newcom
Награда за техничка достигнућа Don Musgrave
Номинације[3] Особа[3]
Главна мушка улога Clark Gable
Споредна женска улога Olivia de Havilland
Специјални ефекти Arthur Johns
Музика Max Steiner
Звук Thomas T. Moulton

ПродукцијаУреди

Пре објављивања романа, неколико холивудских руководилаца и студија одбило је да направи филм по њему, укључујући Луиса Б. Мајера и Ирвинга Талберга из Метро-Голдвин-Мејера (MGM), Пандра Бермана из РКО пикчерс и Дејвида О. Селзника из Селзник интернашонал пикчерс. Џеку Ворнеру се свидела прича, али највећа звезда Ворнер броса Бети Дејвис није била заинтересована, а Дарил Ф. Занук из Твентит сенчури студиос није понудио довољно новца. Селзник се предомислио након што су га уредник приче Кеј Браун и пословни партнер Џон Хеј Витни позвали да откупи права на филм. У јулу 1936, месец дана након што је објављен, Селзник је откупио права за $50.000.[5][6][7]

ЧињеницеУреди

  • Ово филмско ремек дело налази се на ИМБ листи 250 најбољих филмова целокупне светске кинематографије, због „културног значаја“ укључено је у Државни филмски регистар САД. Према оцени Америчког филмског института, заузима четврто место на листама „Сто година… сто филмова“ и „Десет најбољих епских филмова“, а према заради која премашује три милијарде долара сматра се најкомерцијалнијим остварењем у историји америчке седме уметности.
  • Премијера у некадашњој Великој оперској кући у Атланти 15. децембра исте године привукла 300 хиљада људи, а тај дан у Џорџији био је проглашен за државни празник, док је градоначелник Атланте организовао тродневне параде и журке. [8]Грађани су носили сукње и шешире из тог доба, славећи прохујалу славу своје некадашње домовине.[9]
  • Филм је 1982. године укључен, због свог културног значаја у „државни филмски регистар САД“ док га је Амерички филмски институт уврстио на листу 100 година 100 филмова.
  • Виктор Флеминг је тек на половини снимања филма ангажовао енглеску глумицу Вивијан Ли да игра јунакињу Скарлет О'Хару. Иначе пре ње је најозбиљнија кандидаткиња била Полет Годар.
  • Партнер харизматичне Вивијан био је Клерк Гебл, пошто је Гари Купер одбио да игра Рета Батлера. Купер је тада изјавио да ће то бити: „Највећи неуспех у историји Холивуда“.
  • За улогу Скарлет пријавило је 1.400 глумица, па и Оливија де Хевиленд, која је ипак добила важну улогу Мелани.
  • Филм је почео да режира Џорџ Кјукор, снимио је 17 минута, али је напустио филм јер је сматрао да сценарио „не функционише како треба“.
  • Хети Мек Данијел је била прва црна глумица која је била номинована за Оскара, који је и добила за најбољу женску споредну улогу Скарлетине дадиље Меми.
  • Прва верзија филма је трајала више од четири и по сата, а касније је скраћена за 48 минута.[10]

Занимљивости и скандали који су пратили "Прохујало с вихором"Уреди

  • Пожар у Атланти је била прва сцена која је снимљена. Како би добио праву слику пожара, МГМ је користио остатке неколико старих снимања, укључујући и врата из филма Кинг Конг.
  • За потребе снимања пожара коришћено је свих седам постојећих Техниколор камера. Ватрена стихија је била висока преко 150 метара и покривала је површину од 16 хектара. За гашење ватре је било непоходно преко 56.000 литара воде.
  • Рету није било дозвољено да каже реч "побачај" на снимању, па је направљена измена и уведена је реч "несрећа" непосредно пре Скарлетиног пада низ степенице.
  • Боја очију Вивијен Ли је плава, али је боја измењена тако да Скарлет на филму има зелене очи.
  • Селзник је желео да најмање 2.500 статиста глуми мртве и рањене војнике Конфедерације на крају рата, но у то време могао је да скупи само 1.500. На крају је наручио још 1.000 лутака које су около поређане, како би представиле патњу и муке страдалих војника.
  • Кларк Гебл их је преклињао да га не снимају како плаче пред камером. Пред крај филма, Мелани благо саопштава Рету да је Скарлет изгубила бебу, након што је Рет избегао ударац, због ког је Скарлет пала низ степенице. Вест је требало да расплаче Рета, али холивудски суперстар Кларк Гебл се плашио да ће то уништити његов имиџ мачо мушкарца. Претио је чак да ће напустити снимање.
  • На почетку филма, у рани сумрак, Скарлет шета са својим оцем, док иза њих "гори" Сунце и пресијава се прелепо имање Тара. Нико није знао како да овај ефекат постигне. Технологија тих дана није дозвољавала ефекте које је данас лако постићи. Зато је екипа филма унајмила математичаре и инжењере са Универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу, који су смислили начин како да ово постигну.[11]

НапоменеУреди

  1. ^ Предузеће Loews је било родитељска компанија предузећа MGM.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ „Gone With the Wind”. The American Film Institute Catalog of Motion Pictures. American Film Institute. Приступљено 12. 1. 2013. 
  2. ^ Gomery, Douglas; Pafort-Overduin, Clara (2011). Movie History: A Survey (2nd изд.). Taylor & Francis. стр. 144. ISBN 9781136835254. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 152. 
  4. ^ „Прохујало с вихором – Љубавна прича без хепиенда”. АРТ Мозаик. Приступљено 30. 1. 2020. 
  5. ^ Friedrich, Otto (1986). City of Nets: A Portrait of Hollywood in the 1940s. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. стр. 17–21. ISBN 978-0-520-20949-7. 
  6. ^ „The Book Purchase”. Gone with the Wind Online Exhibit. University of Texas at Austin: Harry Ransom Center. Архивирано из оригинала на датум 2. 6. 2014. 
  7. ^ „The Search for Scarlett: Chronology”. Gone with the Wind Online Exhibit. University of Texas at Austin: Harry Ransom Center. Архивирано из оригинала на датум 2. 6. 2014. 
  8. ^ „80 година филма "Прохујало с вихором". Прва. 
  9. ^ „"Напокон, сутра је нови дан". Телеграф. Приступљено 30. 1. 2020. 
  10. ^ „Америка обележава 80 година филма „Прохујало са вихором. РТС. Приступљено 30. 1. 2020. 
  11. ^ „Драме иза кулиса – “Прохујало с вихором. РТС. Приступљено 30. 1. 2020. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди