Википедија

Технолошка промена

Технолошка промена је термин који се користи за описивање свеукупног процеса инвенције, иновације и дифузије технологије или процеса.[1][2] Термин је редундантан с технолошким развојем, технолошким постигнућем и технолошким напретком. Технолошка промена у бити је инвенција технологије (или процеса), континуирани процес усавршавања технологије (којим она често постаје јефтинија), те њезине дифузије унутар индустрије или друштва. У својим раним данима технолошка промена илустровала се линеарним моделом иновације[3] који се данас углавном одбацује и замењује моделом технолошке промене који укључује све ступњеве истраживања, развоја, дифузије и употребе.[4]

Оригинални модел три фазе процеса технолошке промене

Моделовање технолошке промене уреди

Када се говори о „моделовању технолошке промене” често се спомиње процес иновације. Овај процес континуираног побољшавања често је моделован кривом која одсликава падајуће трошкове током времена (на пример, горивне ћелије које постају јефтиније сваке године).

  • Технолошке примене се често моделују употребом криве учења, нпр. Ct=C0 * Xt^-b[5]
  • Технолошке примене су често и саме укључене у друге моделе (на пример моделе климатских промена), а често се узимају као егзогени фактор. Ових дана се оне укључују и као ендогени фактор. То значи да се узимају у обзир као нешто на шта се може утицати. Генерално се прихвата како политика може да утиче на брзину и смер ТП-а (на пример према чистим технологијама). То се назива индукованом технолошком променом.

Постоје становишта према којима политика може да утиче на брзину и смер технолошких промена. На пример, пропоненти хипотезе индукованих технолошких промена наводе да креатори политике могу да утичу на смер технолошког напретка путим утицаја на цене релативних фактора, и то се може демонстрирати на примеру начина на који климатске политике утичу на кориштење енергије из фосилних горива, посебно како она постају релативно скупља.[6] До сада, емпиријски докази о постојању учинака иновација изазваних политиком још увек недостају и то се може приписати различитим разлозима изван ретких модела (нпр. дугорочна политичка несигурност и егзогени покретачи (усмерених) иновација).[7] Сродан концепт је појам усмерене техничке промене с већим нагласком на дирекционо индуковане цене, пре него на размере учинка индукованих политиком.[8]

Инвенција уреди

Стварање нечег новог. Пробој технологије. На пример инвенција аутомобила 1894. године.

Иновација уреди

Континуирани процес побољшавања како квалитета, тако и снижавања цене. Од инвенције аутомобила догодиле су се многе иновације. Међу њима је и усавршена продукција и особље.

Дифузија уреди

Ширење технологије у друштву или индустрији.[9] Дифузија технологије генерално следи криву у облику слова S пошто је рана верзија технологије већином неуспешна након чега следи период успешне иновације с високим нивоима усвајања те коначно опадање усвајања како технологија досеже свој максимални потенцијал на тржишту.

Технолошка промена као друштвени процес уреди

Подупирање идеје технолошке промене као друштвеног процеса представља општи споразум о важности друштвеног контекста и комуникације. Према том моделу на технолошку се промену гледа као на друштвени процес који укључује произвођаче, усвојитеље и остале (попут власти) који су под дубоким утицајем културних одредница, политичких институција и маркетиншких стратегија.[10]

Елементи дифузије уреди

У процесу технолошке промене истичу се четири кључна елемента: (1) иновативна технологија (2) која комуницира кроз одређене канале (3) с члановима друштвеног система (4) који је усвајају током одређеног временског периода. Ови елементи произлазе из теорије дифузије иновација Еверета M. Роџерса, који користи комуникацијски приступ.

Иновација уреди

Роџерс предлаже постојање пет главних атрибута иновативних технологија који утичу на прихватање. То су релативна предност, компатибилност, комплексност, испробљивост и опсервабилност. Релативна предност може бити економска или неекономска, и приказује ступањ до којег се иновација сматра супериорнијом претходним иновацијама које испуњавају исте потребе. У позитивном је односу с прихватањем (тј. што је релативна предност виша, виши је и степен прихваћености, и обратно). Компатибилност је ступањ до којег је иновација конзистентна постојећим вредностима, прошлим искуствима, навикама и потребама потенцијалног усвојитеља; низак ниво компатибилности успорава прихватање. Комплексност је ступањ до којег је иновацију тешко разумети и употребити; што је иновација комплекснија, то је њено прихватање спорије. Испробљивост је перципирани ступањ до којег се иновација испитује на ограниченој основи, те је у позитивном односу с прихваћањем. Испробљивост може убрзати прихватање, јер испитивање у малом опсегу редукује ризик. Опсервабилност је перципирани ступањ до којег су резултати иновације видљиви осталима и у позитивном је односу са прихваћањем.

Комуникацијски канали уреди

Комуникацијски канали су средства којима извор преноси поруку приматељу. Информација се може разменити кроз два фундаментално различита, али комплементарна канала комуникације. Свесност се обично стиче кроз масовне медије, док редукција несигурности која води прихватању углавном настаје непосредном комуникацијом с другим особама.

Друштвени систем уреди

Друштвени систем осигурава средство којим се иновације усвајају и границе унутар којих се иновације усвајају. Структура друштвеног система утиче на технолошку промену на неколико начина. Друштвене норме, предводници мишљења, агенти промене, власт и последице иновација представљају чиниоце који утичу на технолошку промену. У то су укључени и културне одреднице, природа политичких институција, закони, политичке и административне структуре.

Време уреди

Време утиче на процес прихватања на неколико начина. Димензија времена повезана је са инвентивношћу појединца или другог усвојитеља што представља релативно рањење или кашњење у усвајању иновације.

Фактори уреди

Термин готово митологизован у технологији односи се на то како технологија започиње и ствара елиту од групе која је створила нову технологију. Фокусирајући се на њезин процес доказан је Макензијев и Вајцманов аргумент „социјалне детерминације технологије”[11] који говори о социјалним факторима који остварују и одржавају технолошку промену. Постоје четири фактора који мотивишу технолошку иновацију: интелектуална агенда, економска, политичка и постојећа инфраструктура.[11]

Елита уреди

Елита је она која поседује интелектуалну агенду[11] и чини технолошку промену могућом. Међутим она не може разделити своје знање. Знање је неутрално будући да је „друштвено везано знање”.[11] Елите могу стварати нову технологију, јер имају могућност физичког приступа и могу то да приуште. Обе процедуре подупиру привилегију знања унутар друштвеног контекста. Штавише, за превладавање нове технологије у друштвеном контексту, једнако су потребне авангарде које стичу знање што их чини способнима за манипулацију новом технологијом. Како је знање, које игра улогу потисника у технологији, додељено ограниченој популацији у периоду технолошког експериментирања, оно доказује како технологија није неутрална.

Корпорација уреди

Корпорације, које су покретане економском вредношћу, доприносе технологији и једнако тако она доприноси њима. За наставак експериментирања елите потребна је финанцијска подршка, па се у већини случајева ради о корпорацијском капитализовању. Корпорација такође жели да инвестира у технологију, јер из ње произлази потенцијално велика комерцијална корист. У том случају имплицира се како социјални фактори одређују технологију, јер се технолошки напредак не може одвојити од економске подршке, а једнако тако сами стварају економску вредност.

Власт уреди

У пружању стабилног окружења за технолошки напредак кључну улогу игра бирократија. Она показује своју моћ и доноси законе како би осигурала да инвестирање прикладно функционира, попут ауторског права. Без сигурних друштвених околности методологију елите могли би украсти други,[11] што би спречило прикладно функционирање инвенције у таквом хаосу.

Глобализација као макросоцијални контекст уреди

Глобализацијски тренд остварен је технолошким напретком који га једнако тако повратно мотивише. Другим речима, глобална друштвена промена све је више узрок и учинак технолошког напретка.[11] Трговци користе високу технологију попут електронског пословања за покретање прекоморског пословања, па она не само да повећава њихова тржишта, већ и омогућава да брже доврше пословну трговину. С друге стране, кориштење високе технологије остварује глобалну друштвену промену, а комуникацијски приступ чини прикладнијим. Постоји други начин како постојећа инфрустрација имплементира технолошки напредак. Јавни интерес може стимулирати технолошки развој.[12] На пример, феминисти су осмислили приступ чији је циљ био да се доведе у питање друштвени образац маскулитетне доминације и помоћу којег су успоставили своје улоге као рани комуникацијски усвојитељи.[13] Пре феминистичког покрета жене су нису биле у могућности да равноправно доприносе друштвеном напретку.

Пример

Пример који елаборира како ова четири фактора делују у процесу технолошког напретка је Едисонова инвенција сијалице.[11] Едисонова електрична енергија и систем расвете постигнут је због његове инспирације. Кроз интелектуалну агенду[11] он је публиковао митологију која је имала за циљ оснивање корпорације без које истраживачке лабораторије не би могле да наставе са радом. Корпорација је откупила његову идеју због њене потенцијалне комерцијалне добити. Како је његов изум сијалице поспешио напредак човека (људи су тада могли да раде не само током дана, већ и током ноћи), он је неизбежно превладао и у иностранству те подстакао даљу глобалну друштвену промену.

Економија уреди

Технолошка промена је термин који се у економији користи за описивање промене у скупу изведивих могућности производње.

Неутрална технолошка промена означава понашање технолошке промене на моделима. Технолошка иновација је неутрална у Хиксовом смислу ако однос маргиналног продукта капитала према маргиналном продукту рада остаје непромењен за дати однос капитала и рада. Технолошка промена је неутрална у Хародовом смислу ако технологија повећава рад (тј. помаже раду); а неутрална у смислу Солоуа ако технологија повећава капитал (тј. помаже капиталу).[2][14]

Синонимни израз дифузија иновација користи се често у пословању и маркетингу.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Јаффе ет ал. (2002) Енвиронментал Полицy анд тецхнологицал Цханге и Сцхумпетер (1942) Цаптиталисм, Социалисме анд Демоцрацy, Јоост.вп 26. коловоза 2008.
  2. ^ а б Тхе Неw Палграве Дицтионарy оф Ецономицс, 2нд ед. (2008) wитх абстрацт линк:
      • "тецхницал цханге" бy С. Метцалфе.
      • "биасед анд унбиасед тецхнологицал цханге" бy Петер L. Роуссеау.
      • "скилл-биасед тецхницал цханге" бy Гиованни L. Виоланте.
  3. ^ Годин, Беноит (2006). „Тхе Линеар Модел оф Инноватион: Тхе Хисторицал Цонструцтион оф ан Аналyтицал Фрамеwорк” (ПДФ). Сциенце, Тецхнологy & Хуман Валуес. 31 (6): 639—667. дои:10.1177/0162243906291865. 
  4. ^ Ротхwелл, Роy (фебруар 1994). „Тоwардс тхе Фифтх‐генератион Инноватион Процесс”. Интернатионал Маркетинг Ревиеw. 11 (1): 7—31. ИССН 0265-1335. дои:10.1108/02651339410057491. 
  5. ^ „Леарнинг Цурве”. Бусинесс Дицтионарy. Архивирано из оригинала 02. 06. 2018. г. Приступљено 8. 12. 2018. „Грапхицал репресентатион оф тхе цоммон сенсе принципле тхат море оне доес сометхинг тхе беттер оне гетс ат ит. Леарнинг цурве схоwс тхе рате оф импровемент ин перформинг а таск ас а фунцтион оф тиме, ор тхе рате оф цханге ин авераге цост (ин хоурс ор долларс) ас а фунцтион оф цумулативе оутпут.” 
  6. ^ Руттан, Вернон W. "Тецхнологy, гроwтх, анд девелопмент: ан индуцед инноватион перспецтиве." Оxфорд Университy Пресс Цаталогуе (2000).
  7. ^ Јаффе, Адам Б., Рицхард Г. Неwелл, анд Роберт Н. Ставинс. "Тецхнологицал цханге анд тхе енвиронмент." Хандбоок оф енвиронментал ецономицс. Вол. 1. Елсевиер 2003. 461-516.
  8. ^ Ацемоглу, Дарон. "Дирецтед тецхницал цханге." Тхе Ревиеw оф Ецономиц Студиес 69.4 (2002): 781-809.
  9. ^ Лецхман, Еwа (2015). ИЦТ Диффусион ин Девелопинг Цоунтриес: Тоwардс а Неw Цонцепт оф Тецхнологицал Такеофф. Неw Yорк: Спрингер. стр. 30. ИСБН 978-3-319-18253-7. 
  10. ^ Хуесеманн, Мицхаел Х., анд Јоyце А. Хуесеманн (2011). Тецхнофиx: Wхy Тецхнологy Wон’т Саве Ус ор тхе Енвиронмент, Цхаптер 11, "Профит Мотиве: Тхе Маин Дривер оф Тецхнологицал Девелопмент", Неw Социетy Публисхерс, Габриола Исланд, Цанада. ISBN 978-0-86571-704-6.
  11. ^ а б в г д ђ е ж Green, 2001, str. 1-20
  12. ^ Danna, 2007
  13. ^ Danna, 2007, str. 87-110
  14. ^ J. R. Hicks (1932, 2nd ed., 1963). The Theory of Wages, Ch. VI, Appendix, and Section III. Macmillan.

Literatura уреди

  • Hicks, John (1932). The Theory of Wages. Macmillan.
  • Jones, Charles I. Introduction to Economic Growth. W. W. Norton. 1997. ISBN 978-0-393-97174-3.
  • Kuhn, Thomas Samuel The Structure of Scientific Revolutions, University of Chicago Press. (3rd изд.). 1996. ISBN 978-0-226-45808-3. 
  • Мансфиелд, Едwин Мицроецономиц Тхеорy анд Апплицатионс, W. W. Нортон. (11th изд.). 2003. ISBN 978-0-393-97918-3. 
  • Рогерс, Еверетт Диффусион оф Инноватионс, , Фрее Пресс. (5th изд.). 2003. ISBN 978-0-7432-2209-9. 
  • Греен, L (2001). Тецхноцултуре, Аллен анд Унwин, Цроwс Нест, пп. 1–20.
  • Данна, W. (2007). "Тхеy Хад а Сателлите анд Тхеy Кнеw Хоw то Усе Ит", Америцан Јоурналисм, Спринг, Вол. 24 Иссуе 2, пп. 87–110. Онлине соурце: абстрацт анд еxцерпт.
  • Дицкеy, Цолин (Јануарy 2015), А фаулт ин оур десигн Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2015). "Перхапс а бригхтер тецхнологицал футуре лиес лесс ин тхе латест гадгетс, анд ратхер ин леарнинг то ундерстанд оурселвес беттер, партицуларлy оур цапацитy то форгет wхат wе’ве алреадy леарнед. Тхе футуре оф тецхнологy ис нотхинг wитхоут а лонг виеw оф тхе паст, анд а меанс то ембодy хисторy’с мистакес анд лессонс." Аеон
  • Ханлон, Мицхаел (Децембер 2014), Тхе голден qуартер. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2015) "Соме оф оур греатест цултурал анд тецхнологицал ацхиевементс тоок плаце бетwеен 1945 анд 1971. Wхy хас прогресс сталлед?" Аеон
  • Бурмеистер, Едwин; Добелл, А. Роднеy (1970). Матхематицал Тхеориес оф Ецономиц Гроwтх. Неw Yорк: Мацмиллан. стр. 67—77. 
  • Хицкс, Јохн Рицхард (1966) [1932]. Тхе Тхеорy оф Wагес. Ст. Мартинс Пресс. ИСБН 978-0-333-02764-6. 
  • Дупуy, Арнауд (2006). „Хицкс Неутрал Тецхницал Цханге Ревиситед: ЦЕС Продуцтион Фунцтион анд Информатион оф Генерал Ордер”. Топицс ин Мацроецономицс. 6 (2): 1339. дои:10.2202/1534-5998.1339. 
  • Блацкорбy, Цхарлес; Кноx Ловелл, C. А.; Тхурсбy, Марие C. (децембар 1976). „Еxтендед Хицкс Неутрал Тецхницал Цханге”. Тхе Ецономиц Јоурнал. Блацкwелл Публисхинг. 86 (344): 845—852. ЈСТОР 2231457. дои:10.2307/2231457. 

Спољашње везе уреди

 
Технолошка промена на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehnološka_promena&oldid=27675219”