Википедија

Темељна људска права

Нека од универзално признатих права се сматрају фундаменталним, и.е. садржана су у Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација, УН Међународном пакту о грађанским и политичким правима, или УН Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима, обухватају следеће:

Еленор Рузвелт држи Универзалну декларација УН о правима човека из 1949. године

Европска унија

уреди

Темељна људска права је термин којега се користи за описивање најважнијих људских права и слобода.

Повеља Европске уније о темељним правима из 2000. године садржи попис од 49 темељних личних, економских, социјалних и политичких људских права:

  1. Право на људско достојанство,
  2. Право на живот,
  3. Право на интегритет особе, које обухвата забрану самовољног подвргавања људи медицинским захватима и забрану еугеничких поступака, забрану трговања деловима људског тела и забрану клонирања људских бића у циљу њихове репродукције (рађања),
  4. Забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или казне,
  5. Забрана ропства и присилног рада,
  6. Право на слободу и личну сигурност,
  7. Право на поштовање приватног и породичног живота, дома и комуницирања,
  8. Право на заштиту личних података,
  9. Право на ступање у брак и право на оснивање породице,
  10. Слобода мишљења, савести и вероисповести, које укључује право на приговор савести,
  11. Слобода изражавања и информирања,
  12. Слобода окупљања и удруживања,
  13. Слобода уметности и науке, која укључује поштовање академске слободе,
  14. Право на образовање, које укључује могућност бесплатног обавезног школовања, слободу оснивања образовних установа, те право родитеља да својој деци осигурају образовање и поучавање у складу са својим верским, филозофским и педагошким уверењима,
  15. Слобода избора занимања и право на рад,
  16. Слобода подузетништва,
  17. Право на власништво, које укључује право на исплату правичне накнаде за губитак власништва, ако се оно одузима у јавном интересу. У склопу права власништва јамчи се и интелектуално власништво,
  18. Право на азил у случају избеглиштва,
  19. Право на заштиту у случају удаљавања, протеривања или изручења, које укључује забрану колективног протеривања,
  20. Право на једнакост људи пред законом,
  21. Право на недискриминацију,
  22. Право на културну, верску и језичну разноликост,
  23. Право на равноправност жена и мушкараца,
  24. Право деце на посебну заштиту потребну за њихову добробит, које укључује право да се у сваком деловању власти и приватних институција примарно води рачуна о заштити интереса детета, те право детета на одржавање редовног личног односа и директан контакт са оба родитеља,
  25. Право старијих особа на достојан живот и независност, те на учествовање у друштвеном и културном животу,
  26. Право особа с инвалидитетом на интеграцију, које обухвата мере чији је циљ осигуравање њихове независности, друштвене и професионалне укључености те њихово суделовање у животу заједнице,
  27. Право радника на информирање и саветовање у предузећу,
  28. Право радника на колективно преговарање и деловање, које укључује право на склапање колективних уговора и право на штрајк,
  29. Право радника на бесплатни приступ службама за посредовање при запошљавању,
  30. Право радника на правну заштиту од неоправданог отказа,
  31. Право радника на поштене и правичне радне услове, којима се чува здравље, сигурност и достојанство радника; те права на ограничење најдужег радног времена, на дневни и недељни одмор те на плаћени годишњи одмор,
  32. Забрана рада деце и право младих на посебну заштиту при раду која укључује забрану да се онемогући запошљавање младих који су старији од узраста прописаног обавезног школовања, те право на заштиту од економског израбљивања или од било какве врсте рада која би могла угрозити њихову сигурност, здравље или психички, духовни, морални или друштвени развој или би могла угрозити њихово образовање,
  33. Право на породични и професионални живот, која ужива правну, економску и социјалну заштиту породице; те право на заштиту од отказа због разлога повезаног с материнством и право на плаћено трудничко и породиљско одсуство,
  34. Право на социјалну сигурност и социјалну помоћ, у случајевима попут материнства, болести, несрећа при раду, зависности или старости те у случају губитка посла,
  35. Право на здравствену заштиту, или право сваког становника на кориштење права из социјалне сигурности и социјалних повластица,
  36. Право на приступ службама од општег економског интереса,
  37. Право на заштиту околине,
  38. Право на људи који на тржишту наступају као потрошачи на посебну заштиту,
  39. Право гласања и особе да буде изабрана на изборима,
  40. Право учествовања на локалним изборима,
  41. Право на добру управу, које укључује право да јавне институције одлучују непристрано, правично и у разумном року, при чему свака особа има право да буде саслушања пре предузимања било какве појединачне мере која би на њу могла неповољно да утиче; право сваке особе на приступ свом спису; обавезу управе да образложи своје одлуке; те право сваке особе на накнаду штете коју почини управа при обављању својих дужности; те право особе да комуницира с управом на свом језику,
  42. Право приступа документима јавних институција,
  43. Право на подношење петиције,
  44. Право на слободу кретања и боравка,
  45. Право на дипломатску и конзуларну заштиту у страној земљи,
  46. Право на делотворан правни лек и на поштено суђење,
  47. Право оптуженика на обрану и да се сматра недужним док му се не докаже кривица,
  48. Право на сразмерно кажњавање, где строгост казне не сме бити несразмерна казненом делу, те право особе да не буде кажњена за дело које није било законом прописано пре његовог почињења,
  49. Право особе да не буде два пута осуђена или кажњена за исто казнено дело.

Референце

уреди
  1. ^ „Интернатионал Цовенант он Цивил анд Политицал Ригхтс Артицле 1”. 
  2. ^ а б „Интернатионал Цовенант он Цивил анд Политицал Ригхтс Артицле 9”. 
  3. ^ „Интернатионал Цовенант он Цивил анд Политицал Ригхтс Артицле 12”. 
  4. ^ а б „Интернатионал Цовенант он Цивил анд Политицал Ригхтс Артицле 18”. 
  5. ^ „Интернатионал Цовенант он Цивил анд Политицал Ригхтс Артицле 19”. 
  6. ^ „Интернатионал Цовенант он Цивил анд Политицал Ригхтс Артицле 21”. 
  7. ^ „Интернатионал Цовенант он Цивил анд Политицал Ригхтс Артицле 22”. 

Литература

уреди

Spoljašnje veze

уреди
 
Temeljna ljudska prava на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Temeljna_ljudska_prava&oldid=30104329”