Википедија

Тенђин

Тенђин (天神) у јапанској митологији и шинтоистичком веровању представља камија (божанство) образовања, учености и учења. Данас му се моле највише студенти и ученици за добру срећу на испитима. Тенђин је заправо деификација Сугавара но Мићизанеа (845-903), познатог учењака, песника и политичара Хејан периода.[1]

Сугавара но Мићизане уреди

Сугавара Мићизане је званичник који је своју каријеру започео 867. године. Он је био веома успешан све до свог прогонства 901. године, када је постао жртва дворских интрига. Путем политичких сплетки, његови ривали из породице Фуђивара, најутицајнијег клана у хејанском периоду (794–1185), оптужили су га да је присилио цара Даиго (владавина 897–930) да абдицира, и као резултат тога, Мићизане је протеран на острво Кјушу.[2] Цар Даиго такође је натерао његовог брата да се замонаши. Мићизане проводи своје последње године живота на селу, далеко од супруге, породице и круга просветљених пријатеља; а нарочито му недостајао његов врт и раскошна стабла шљиве. У том периоду написао је неке од својих најпознатијих песама које су касније сакупљене у Канке Кошу.[3] Мићизане умире 903. године.

Култ Тенђина уреди

Стварање култа уреди

Култ Тенђина настао је почетком 10. века, а његово формирање је трајало све до почетка 11. века. Убрзо након његове смрти, за Сугавару се сматрало да је постао нарочито моћан и љут дух жељан освете због неправедне смрти - горјо. Ово веровање додтано је појачано догађајима који су уследили[2][4]:

  • 923. године престолонаследник изненада умре
  • 930. године царску палату је погодила муња,а такође умиру и неки од Мићизанеових политичких ривала (који су издејствовали његово прогонство). Због удара муње, његов лик неки су изједначили са тенгу, божанствима муње, па га од тада ословљају и са Тенђин и са Сугавара но Мићизане. У то је поверовао и сам цар и наредио да се уради све како би се умирио његов осветољубиви дух
  • 940. године будистички свештеници Шингон и Тендаи школе објављују да су заједничким снагама успели да ублаже гнев Тенђина
  • 947, 976. године чланови Сугавара породице постављају се за вође Анракуђија (будистички храм) и Китаноа (шинтоистичко светилиште)
  • 1004. године светилиште у Китаноу сврстава се у листу најважнијих храмова и култ Тенђина је сада званично признат од стране царске палате.

Већ у овом периоду Тенђин из осветољубивог божанства почиње да прелази у мирније, добронамерно божанство.

Спајање с будизмом уреди

У 11. до 12. веку, због преовлађујућег концепта шинто-будистичке кореспонденције (хонђи суиђаку - поистовећивање будистичких божанстава с камијима), Мицхизане је схваћен као отеловљење Канона, бодисатве саосећања, чији је култ већ био прилично упражњаван у средњовековном Јапану.

Доминација будизма уреди

Од 13. до 16. века будизам доминира над шинтоизмом и Тенђин сада није ками који узима и облик бодисатве Канона, већ обрнуто, бодисатва Канон је изворно божанство које је узело облик Тенђина. У овом периоду такође култ Тенђина излази ван оквира двора и учених људи и постаје популаран међу народом. Био је обожаван као божанство спасења, заштитник поезије и књижевности и у његову част одржана су бројна песничка такмичења. У селима је био поштован као бог грома (бог грома и муње, кише и плодности) и, као резултат тога, његов култ се проширио у пољопривредним заједницама.

Доминација конфучијанизма од 17. до средине 19. века уреди

Ову еру обележио је велики утицај нео-конфучијанизма. У овом периоду култ Тенђина прелази у култ заштитника образовања, учености и учењака.

Институционализација обожавања Тенђина као шинто култа од друге половине 19. века до данас уреди

 
Тенђин фестивал у Осаки, речна поворка.

Након Меиђи рестаурације 1868. године, религија се претворила у идеолошко средство трансформације потребне за фундаменталне промене у политици, економији, друштвеној сфери, култури и свакодневном животу, као и за консолидацију нације. У овом периоду Тенђин прелази у високопоштовано шинтоистичко божанство, без будистичких примеса, и обожава се као ками образовања, учености и ученика.

Тенђин мацури уреди

Тенђин мацури представља један од најпопуларнијих фестивала у Јапану. Прославља се сваке године у Осаки, 24. и 25. јула. Ово је празник Тенмангу храма у част Тенђину. Фестивал започиње свечаним позивањем божанства из светилишта и његовим парадирањем по граду, док се по улицама изводе разне свечаности да га забаве, пре него што бива враћен назад у светилиште. После поворке другог дана следи поворка бродова на Окава реци, а након тога, увече, пале се ватромети.[4]

Референце уреди

  1. ^ Асхкенази, Мицхаел. (2003). Хандбоок оф Јапанесе мyтхологy. Санта Барбара, Цалиф.: АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-57607-467-1. ОЦЛЦ 52086161. 
  2. ^ а б Владлена А., Федианина (2018). „ТХЕ ТЕЊИН ЦУЛТ: А БРИЕФ ХИСТОРY ОФ ТХЕ СYНЦРЕТИЦ ЦУЛТ ОФ А ХЕАВЕНЛY ДЕИТY ИН ЈАПАН”. Сyнергy. 1: 10—22 — преко ЦЕЕОЛ. 
  3. ^ Цартwригхт, Марк (8. 5. 2017). „Анциент Хисторy Енцyцлопедиа - Тењин”. Анциент Хисторy Енцyцлопедиа. Приступљено 30. 12. 2019. 
  4. ^ а б Сăпунару Тăмаș, Цармен (2018). „Уцхимасхô - Фиелднотес он Тењин Матсури”. Анналс оф Димитрие Цантемир Цхристиан Университy- Лингуистицс, Литературе. 1: 21—38 — преко ЦЕЕОЛ. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tenđin&oldid=26787975”