Теологија ослобођења

Теологија ослобођења је богословска школа, која у Исусу Христу поред искупитељске, даје и ослободитељску улогу потлаченима и презренима у свијету. У политици је везана уз хришћански социјализам.

Историја

Основана је унутар католицизма, послије 1965, након Другог ватиканског концила. Највише се раширила по Трећем свијету, гдје је оваква школа и могла наћи најплодније тло. Посебно је подлогу нашла у Латинској Америци. Због раширености марксистичких револуционарних идеја у том подручју, ова је школа се понегдје и помијешала са њима.

Често се ова теологија сматра својеврсним обликом хришћанског социјализма. Један од кључних мислилаца ове школе је Густаво Гутиéррез, чије се дјело „Теологија ослобођења: Историја, политика, спасење“, сматра манифестом хришћанског социјализма.

Велику повезаност ове школе са револуционарством и марксистичким идејама је уочила и Конгрегација за доктрину вјере, тако да је за вријеме Рацингеровог предсједавања, 1984. године, објављена „Инструкција“, којом се теологија ослобођења осуђује и оптужује за подстицање насиља и за марксизам.

У једном документу објављеном прије „Инструкције“, челник Конгрегације је написао да анализа феномена теологије ослобођења открива да је она фундментална пријетња вјери цркве. У складу са тим мишљењима, особље које је подржавало ову теологију је било санкционисано и маргинализовано, како за вријеме понтификата папе Јована Павла II, тако и касније, у вријеме папе Бенедикта XVI.

Познати представници

• Walter Altmann, Бразил
• Marcella Althaus-Reid, Аргентина - Шкотска (1952—2009)
• Jean-Bertrand Aristide, Хаити (р. 1953)
• Paulo Evaristo Arns, Бразил (р. 1921)
• Hugo Assmann, Бразил (1933—2008)
• Naim Ateek, Палестина (р. 1937)
• Tomás Balduíno, Бразил (р. 1923)
• Jose Oscar Beozzo, Бразил
• Alan Boesak, Јужна Африка (р. 1945)
• Clodovis Boff, Бразил
• Leonardo Boff, Бразил (р. 1938)
• Robert McAfee Brown, САД (1920—2001)
• Curt Cadorette, Перу, професор религије на Университy оф Rochester
• Rafael Puente Calvo, С.Ј., Боливија (р. 1940), садашњи предсједник полиције за вријеме мандата предсједника Ева Моралеса на челу државе
• Katie Geneva Cannon, САД
• Pedro Casaldáliga, Шпанија - Бразил (р. 1928)
• James Cone, САД (р. 1938)
• Ernesto Cardenal, Никарагва (р. 1925)
• Fernando Cardenal, Никарагва
• Jean Marc Ela, Камерун (р. 1936)
• Virgilio Elizondo, САД
• Ignacio Ellacuría, С.Ј., Шпанија- Ел Салвадор (1930—1989)
• Marc H. Ellis, САД (р. 1952)
• Paul Gauthier, Француска (1914—2002)
• -{Густаво Гутиéррез, Перу (р. 1928)
• Франçоис Хоутарт, Белгија (р. 1925)
• Гéрард Јеан-Јусте, Хаити (р. 1947)
• Себастиан Каппен, Индија (1924—1993)
• Елмар Клингер, Њемачка (р. 1938)
• Ерwин Крäутлер, Аустрија - Бразил (р. 1939)
• Ханс Кüнг, Швајцарска - Њемачка (р. 1928)
• Мартин Маиер, Њемачка
• Игнацио Мартíн-Барó, С.Ј., Шпанија - Ел Салвадор (1942—1989)
• Херберт МцЦабе, О.П., УК (1926—2001)
• Јоханн Баптист Метз, Њемачка (р. 1928)
• Јосé Мíгуез Бонино, Аргентина
• Јüрген Молтманн, Њемачка (р. 1926)
• Сегундо Монтес, С.Ј., Шпанија - Ел Салвадор (1933—1989)
• Хенри Ноуwен, Холандија (1932—1996)
• Ср. Пеггy О'Неил, УС - Ел Салвадор
• Цамило Торрес, Колумбија (1929—1966)
• Самуел Руиз, Мексико (р. 1924)
• Едwард Сцхиллебеецкx, Белгија – Холандија (р. 1914)
• Јуан Луис Сегундо, С.Ј., Уругвај (1925—1996)
• Wиллиам Сидхум, Египат
• Стефан Силбер, Њемачка
• Степхен Сизер, Енглеска (р. 1953)
• Јон Собрино, С.Ј., Шпанија - Ел Салвадор (р. 1938)
• Доротхее Сöлле, Њемачка (1929—2003)
• Wиллиам Стрингфеллоw, САД (1929—1985)
• Јунг Мо Сунг, Бразил (р. 1957)
• Луис Замбрано Ројас, Перу
• Деан Брацклеy, Ел Салвадор
• Јеремиах Wригхт, САД (р. 1941)
• Рицардо Фалла, Гватемала