Википедија

Теологија

(преусмерено са Bogoslovlje)
„Богословље” преусмерава овде. Такође погледајте и Богословље (часопис).

Теологија (грч. Θεός [Theós] — „Бог“ и λόγος [lógos] — „наука“) или богословље, богословија,[1] јесте учење о боговима или Богу.[2] Она је систематско и рационално, проучавање концепата Бога или богова и њиховог утицаја на природу религијских истина. Теологијом се такође назива звање стечено по завршетку специјализoваних религијских студија, обично на универзитетима, богословским факултетима или богословијама (семеништима или семинаријама.[3])

Теологијом се назива и висока школа на којој се одвијају студије те научне дисциплине.[4]

Стручњаци у богословљу или теологији се називају богослови или теолози.

Дефиниција

уреди

Августин је латински појам theologia дефинисао као „расуђивање или расправа о Богу”;[5] Иван Цвитковић, социолог религије, теологију дефинише као „теоријски систематизовано учење о Богу и његовом односу према свету”.[6] Ричард Хукер „теологију” је дефинисао као „науку о божанским стварима”.[7] Алистер Е. Макграфт нуди специфично хришћанску дефиницију теологије: „Ако постоји само један Бог и ако је тај Бог 'Бог хришћана' (према изреци Тертулијана, писца из 2. века), тада су нарав и делокруг теологије поприлично добро одређени: теологија је размишљање о Богу којега хришћани поштују и обожавају.”[8]

Теолози користе разне облике анализе и аргументације (филозофски, етнографски, историјски, духовни и друге) како би разумели, објаснили, тестирали, критиковали, бранили или промовисали било коју од мноштва религијских тема. Теолог се теологијом бави како би:

  • дошао до дубљег и бољег разумевања властите религијске традиције,[9]
  • боље разумео неку другу религијску традицију,[10]
  • упоређивао религијске традиције,[11]
  • бранио или правдао неку религијску традицију (апологија),
  • помогао реформу неке одређене традиције,[12]
  • помогао ширење неке религијске традиције,[13]
или
  • користио садржај неке традиције с циљем његове примене на неку садашњу ситуацију или потребу,[14]
  • користио садржај неке традиције с циљем истраживања могућих начина тумачења света,[15] или
  • истраживао природу божанства без позивања на неку одређену традицију,
  • довео у питање (нпр. библијски критицизам) или се супротставио (нпр. нерелигиозност) одређеној религијској традицији или религијском светоназору.

Историја појма

уреди
 
Августин (354-430), латински теолог. Његови списи о слободној вољи и источном греху и даље су утицајни у западном хришћанству.

Реч теологија је изворно из грчког језика. Грчка реч theología (θεολογία) је настала од речи theós (θεός), у значењу: „Бог”, и наставка -logía (-λογία), у значењу: „говор”, „учење”, „наука” (изведеног из речи lógos [λόγος] која значи: реч, говор, смисао, начело, закон, наука), те је преузета у латински као theologia, а касније и у друге језике (енг. theology, франц. théologie, шпан. teología, итал. teologia, нем. Theologie, руски теоло́гия итд.). Значење које данас ова реч има у српском језику увелико зависи од значења које су њени латински и грчки еквиваленти добили њиховом употребом у хришћанској патристици и средњовековљу, иако се у новије време овај појам користи и изван хришћанског контекста. Појам бога (theós) у дефиницијама теологије у западноеуропској традицији је све донедавно био идентичан хришћанском појму Бога и теолози нису осећали потребу да изричито наглашавају да се ради о хришћанском Богу. То се једноставно подразумевало.[16]

Теологија у античкој филозофији

уреди

Прва употреба термина теологија сусреће се код грчког филозофа Платона, у његовом делу „Држава“.[17][18] Он теологију одређује као продубљивање онога у шта се верује, као рационално преиспитивање веровања у богове, дакле, као науку о боговима.

У свом делу „Метафизика“,[19] Аристотел теологију назива „првом филозофијом“, науком о апсолутном бићу, „првом покретачу“, непроузрокованом. Појам „први покретач“ код Аристотела идентичан је појму „бог“, па ће Аристотелова терминологија касније ући у хришћанску теологију. То ће довести до богословских спорова, али ће свети оци Цркве користити ту терминологију, дајући јој хришћански смисао.

Ослањајући се на грчке стоичке изворе, латински писац Варон је разликовао три облика теолошког дискурса: митски (бави се митовима о грчким боговима), рационални (филозофска анализа богова и козмологије) и грађански (бави се обредима и дужношћу вршења јавних религијских чинова).[20]

Теологија у хришћанству

уреди
Главни чланак: Хришћанска теологија

У Старом и Новом завету, теологија се не помиње. Ни Свети Апостол Павле није употребљавао појам теологија, имајући на уму опасност која би претила ако би се он схватио као код Платона, јер хришћанство је монотеизам, за разлику од платонског политеизма. Зато Свети апостол Павле говори о „филозофији људској“ и „филозофији по Христу“ (Кол. 2,8). „Филозофија по Христу“ по њему права, богооткривена теологија.

Појам theologos, који је уско повезан с појмом theología, јавља се једанпут у неким библијским рукописима у наслову Књиге Откривења: apokalypsis ioannou tou theologou, „откривање Јована theologosa”. Међутим, реч theologos се на том месту не односи на Јована „теолога” у модерном српском значењу те речи, него – користећи мало друкчије значење корена lógos, не у смислу „рационалног дискурса” него у значењу „речи” или „поруке” – на онога ко говори речи Божје, logoi tou theou.[21]

Рано хришћанство и патристика

уреди

Неки латински хришћански писци, међу којима су и Тертулијан и Августин, су прихватили Варонову троструку употребу,[22] иако је Августин појам теологија користио и у једноставном значењу „размишљања или расправе о божанству”.[5]

Средњи век

уреди

У неким средњовековним грчким и латинским изворима појам theologia (у смислу „изношења или сведочанства Божјег наума”) једноставно се односио на Библију.[23]

Латински писац Боетије почетком 6. века користио је појам theologia да означи један одсек филозофије као предмет академских студија које се баве непокретном, нетелесном стварношћу (насупрот одсеку physica који се бави телесним, покретним стварностима).[24] Боетијева дефиниција је утицала на каснију латинску употребу.[25]

У сколастичким латинским изворима појам је добио значење рационалних студија доктрина хришћанске религије или (прецизније) академску дисциплину која је испитивала кохерентност и импликације језика и тврдњи Библије и теолошке традиције (при чему је за садржај традиције најчешће биле релевантне Сентенције Петра Ломбардског, које се пак ослањају на Црквене Оце.)[26] Теологија је тако постала „дисциплина свете науке, обухваћајући целовиту хришћанску науку, а не само науку о Богу.”[8]

Ренесанса и касније

уреди

У ренесанси, поготово с фирентинским платонистичким апологетама Дантеове поезије, разликовање „поетичке теологије” (theologia poetica) и „објављене” или библијске теологије послужило је као темељ за оживљавање филозофије као науке независне од теолошког ауторитета.

Од 17. века наовамо, такође је постало могуће да се користи појам „теологија” за проучавање религијских идеја и учења која нису специфично хришћанска (на пример, у изразу „натуралистичка теологија” који је означавао теологију утемељену на закључивању из природних чињеница независних од специфично хришћанској објави)[27] или идеја и учења која су својствена некој другој религији (види испод). Теологија тако постаје анализа религијских веровања.[28]

„Теологија” се данас у изведеном смислу може користити као назив за „систем теоретских принципа; (непрактичну или ригидну) идеологију”[29].

Карл Барт појам теологије као „људског говора о Богу” проширује тако што му даје и телеолошко значење „Божјег говора људима”.[30]

Теологија у православљу

уреди

Свети оци Православне цркве (Св. Атанасије Велики, Св. Василије Велики) доводе значење Платоновог појма теологије у везу са митологијом, или га једноставно називају „игра речи“, јер они не само да одричу могућност изражавања о Богу, већ сматрају да човек није у стању ни да замисли суштину Божју.

У списима светих отаца, теологија има много значења:

Данас се у православљу теологија сматра објављивањем и деловањем Речи Божје, па са тог аспекта она означава:

  • Реч од Бога — Откривење Божје преко природе, старозаветних догађаја и Господа Исуса Христа;
  • Реч о Богу — посматрајући себе и природу долазимо до сазнања о Богу;
  • Реч ка Богу — молитва је дијалог с Богом;
  • Реч у Богу — када у човеку дође до мистичног сједињавања с Богом. То је тзв. созерцање — надлогички, надрационални акт душе.

У прилог томе иду и битне карактеристике теологије (реализам, ортодоксност, апофатизам, сотириологичност, есхатологизам итд.), па се може закључити да теологија у православном хришћанству има широко значење.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 93. 
  2. ^ Higgleton, Elaine (2003). Chambers Pocket Dictionary (на језику: енглески). Allied Publishers. ISBN 978-81-86062-03-6. 
  3. ^ "semìnār (...) 4. škola s internatom u kojoj se obrazuju budući svećenici; sjemenište", Hrvatski jezični portal (preuzeto 25. septembra/rujna 2013).
  4. ^ Na primer: Franjevačka teologija Sarajevo, visokoškolska ustanova bosanskih franjevaca (službena web-stranica).
  5. ^ а б De civitate Dei VIII. i. "de divinitate rationem sive sermonem"
  6. ^ "Teologija", u: Ivan Cvitković, Rječnik religijskih pojmova, DES, Sarajevo 2005, str. 447. ISBN 9958-728-59-1
  7. ^ Of the Laws of Ecclesiastical Polity, 3.8.11 (PDF). Preuzeto 23. septembra/rujna 2013. (језик: енглески)
  8. ^ а б Alister E. McGrath, Uvod u hrišćansku teologiju, Ex libris, Rijeka 2007, str. 155.
  9. ^ Vidi, npr., Daniel L. Migliore, Faith Seeking Understanding: An Introduction to Christian Theology, 2nd ed.(Grand Rapids: Eerdmans, 2004). (језик: енглески)
  10. ^ Vidi, npr., Michael S. Kogan, "Toward a Jewish Theology of Christianity", u: The Journal of Ecumenical Studies 32. 1  89–106. (језик: енглески)
  11. ^ Vidi, npr., David Burrell, Freedom and Creation in Three Traditions (Notre Dame: University of Notre Dame Press, 1994). (језик: енглески)
  12. ^ Vidi, npr., John Shelby Spong, Why Christianity Must Change or Die (New York: Harper Collins, 2001). (језик: енглески)
  13. ^ Vidi, npr., Duncan Dormor et al (eds), Anglicanism, the Answer to Modernity (London: Continuum, 2003). (језик: енглески)
  14. ^ Vidi, npr., Timothy Gorringe, Crime, Changing Society and the Churches Series (London:SPCK, 2004).
  15. ^ Vidi, npr., komentar Anne Hunt Overzee o Ricœurovom (1913–2005) stavu o ulozi "teologa": "Paul Ricœur o teologu govori kao o hermeneutičaru čija zadaća jest da interpretira multivalentne, bogate metafore koje izviru iz simboličnih temelja tradicije kako bi ti simboli mogli ponovo 'govoriti' našoj egzistencijalnoj situaciji." (Anne Hunt Overzee, The body divine: the symbol of the body in the works of Teilhard de Chardin and Rāmānuja. ISBN 978-0-521-38516-9. , Cambridge studies in religious traditions 2 (Cambridge: Cambridge University Press, 1992), , str. 4. Izvor: http://books.google.com.au/books?id=EiYEktsURVAC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false, preuzeto 23. septembra/rujna 2013). (језик: енглески)
  16. ^ "Pretpostavka da postoji samo jedan bog te da je taj bog istovetan hrišćanskomu Bogu postala je toliko proširena da je u Evropi do ranoga srednjeg veka postala sama po sebi razumljivom." (Alister E. McGrath, Uvod u hrišćansku teologiju, Ex libris, Rijeka 2007, str. 155.)
  17. ^ -(језик: српски) - Платон, Држава. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2013)
  18. ^ "Liddell and Scott's Greek-English Lexicon”.
  19. ^ -(језик: енглески) - The Metaphysics of Aristotle
  20. ^ Navod iz: Augustin, De civitate Dei, knjiga 6, glava 5.
  21. ^ Ovaj se naslov javlja poprilično kasno u rukopisnoj tradiciji Knjige Otkrivenja: najranija dva citata data u biblijskom komentaru Davida Aunea, Word Biblical Commentary 52: Revelation 1–5 (Dallas: Word Books, 1997), su oba iz 11. veka – Gregory 325/Hoskier 9 and Gregory 1006/Hoskier 215. Međutim, ovakav naslov cirkuliše već u 6. veku – vidi: Allen Brent, "John as theologos: the imperial mysteries and the Apocalypse", Journal for the Study of the New Testament 75 (1999), 87–102. (језик: енглески)
  22. ^ Vidi: Augustin, De civitate Dei, knjiga 6, glava 5; Tertulijan, Ad Nationes, knjiga 2, glava 1.
  23. ^ Hugo od Sv. Viktora, Commentariorum in Hierarchiam Coelestem, Expositio libri 9: "theologia, id est, divina Scriptura" (u: Migne, Patrologia Latina vol.175, 1091C).
  24. ^ "Boethius, On the Holy Trinity" (PDF). Preuzeto 23. septembra/rujna 2013. (језик: енглески)
  25. ^ G. R. Evans, Old Arts and New Theology: The Beginnings of Theology as an Academic Discipline (Oxford: Clarendon Press, 1980), str. 31-32. (језик: енглески)
  26. ^ Na primer, naslov dela Petra Abelarda Theologia Christiana i, možda najznamenitije teološko delo, Summa Theologica Tome Akvinskog.
  27. ^ Tako u: Oxford English Dictionary, sense 1. (језик: енглески)
  28. ^ Alister E. McGrath, Uvod u hrišćansku teologiju, Ex libris, Rijeka 2007, str. 156.
  29. ^ Tako teologiju, između ostalog, definiše: Oxford English Dictionary, 1989, 'Theology' sense 1(d), i 'Theological' sense A.3; najranija zabeležena upotreba pojma teologija u tom smislu zabeležena je 1959 u: Times Literary Supplement 5 June 329/4: "The 'theological' approach to Soviet Marxism ... proves in the long run unsatisfactory." ("'Teološki' pristup sovjetskom marksizmu... se na duge staze pokazuje nezadovoljavajućim." (језик: енглески)
  30. ^ "Gottes Rede zu den Menschen" (vidi: Biblische (christlich – jüdische) Gottesbilder, preuzeto 24. septembra 2013) (језик: немачки)

Литература

уреди
  • Karl Rahner i Herbert Vorgrimler. Teološki rečnik. , Forum bogoslova Đakovo, Đakovo 1992.
  • Rahner, Karl (2007). Temelji kršćanske vjere: Uvod u pojam kršćanstva. Rijeka: Ex Libris. ISBN 978-953-6932-28-3. 
  • McGrath, Alister E. (2007). Uvod u kršćansku teologiju. Teološki fakultet "Matija Vlačić Ilirik". ISBN 978-953-6932-24-5. 

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Теологија на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теологија&oldid=28825091”