Теорија психосексуалног развоја

Теорија психосексуалног развоја један је од психоаналитичких концепата у развоју личности Сигмунда Фројда, по коме је он сматрао да се личност формира најкасније до седме године живота. I да либидо, као сексуална енергија, доводи до дететовог интереса за одређене делове тела, изазивајући пријатан осећај приликом стимулације тих делова. У складу с овим разматрањем, Фројд је предложио следеће фазе у психосексуалном развоју: оралну, аналну, фалусну, фазу латенције и гениталну фазу. Наведене фазе се јављају наведеним редоследом, изузев уколико је дошло до фиксације појединца у одређеној фази, када се може развити специфичан тип личности (односно, карактера).

Сигмунд Фројад зачетник психоаналитичких концепата у развоју личност

Психосексуални развој

Ид, его и супер-его: Фројд је веровао да смо свесни само дела активности у нашем уму,јер већина тих активности остаје скривена од нас у нашем несвесном стању (попут прикривеног дела санте леда испод површине воде). Међутим информације у нашем несвесном утичу на наше свесно понашање, које између осталог оставља траг и у психосексуалном развоју

Теорија Сигмунда Фројда је прилично сложена, па иако су његови текстови о психосексуалном развоју поставили темеље како су се развиле наше личности, то је само један од пет делова његове целокупне теорије личности, јер је он такође веровао да се у овим фазама развијају различите покретачке силе које играју важну улогу у томе како ћемо ми да комуницирамо са светом.

Улога ид-а у детињству детета

Фројд је био међу првим психолозима који је тврдио да у човековом развоју детињство игра кључну улогу, и наводи „Дете је отац човека“. Он је сматрао да су догађања у детињству круцијална за каснији психосексуални развој, јер обликују наше личности и понашање одраслих, поготово у првих пет-шест година, када имају пресудну улогу у обликовању одрасле личности.

Према Фројду, рођени смо с нашим ид-ом. Ид је важан део наше личности, јер новорођенчету омогућава да задовољи основне потребе. Фројд је веровао да је ид заснован на нашем принципу задовољства. Другим речима, ид жели да се у то доба осећа добро, без обзира на стварност ситуације. Када је дете гладно, ид жели храну, па оно плаче. Када се дете осећа непријатно, има болове, превише му је вруће, сувише хладно или само жели пажњу, „ид говори” док се не испуне његове потребе.

Ид не брине о стварности, и о потребама било кога другог, већ само о сопственом задовољству. Ако размислите о томе пажљивије, бебе нису реално гледано пажљиве према жељама њихових родитеља. Не брину се о времену, да ли њихови родитељи спавају, одмарају, једу вечеру или се купају. Кад Ид нешто жели, ништа друго није важно.

Его и Суперего - као други део личности

У наредне три године, док дете све више интерагује са светом, почиње да се развија други део личности. Фројд је назвао овај део Его. Его се заснива на принципу стварности. Его схвата да други људи имају потребе и жеље, а понекад могу бити импулсивни или себични према другима. У том процесу дететов его задовољава потребе ид-а, узимајући у обзир стварност ситуације.

До пете година старости или на крају фалусне фазе развоја, развија Суперего. Суперего је морални део нас и развија се услед моралних и етичких ограничења постављених од стране наших неговатеља. Многи изједначавају суперего са савешћу јер диктира наше уверење о исправном и погрешном.

У здравој особи, према Фројду, его је најјачи тако да може задовољити потребе ид-а, не узнемиравати суперего, и ипак узети у обзир стварност сваке ситуације. Није лак посао на било који начин, али ако ид постане превише јак, импулси и самовољно задовољство преузму живот особе. Ако суперего постане јак, особа би била вођена строгим моралним нормама, или би се осудила и не би била у његовој или њеној интеракцији са светом.

Промењљивост сексуалног инстикта

Поред тога, Фројд је сматрао да је сексуални инстинкт промењљив код неке особе од њеног рођења и да на пресудан начин обликује целокупни психички развој. У складу са тим, Фројдова објашњења развоја личности углавном су била усресређена на сексуалне теме, јер је сматрао да сексуални развој сваке особе током развоја пролази кроз неколико развојних фаза, која се одликује одређеном ерогеном зоном. Пошто свака од фаза у значајној мери утиче на функционисање одрасле особе, оне су назване психосексуалне фазе развоја.

За Фројда, сваки дисконнтинуитет у психосексуалном развоју је штетан јер по његоовом веровању свако од нас мора проћи кроз низ фаза током детињства, и да ако не будемо имали одговарајућу негу и родитељство током тих етапа развоја, можемо се заглавити или фиксирати на тој сцени. Према Фројдовим речима,

Захтеви за задовољством деце (којима управља ид) фокусирају се на другу област тела, названу ерогена зона, у свакој од пет фаза развоја: орални, анални, фалусни, латентни и генитални.

Сексуални инфантилизам

У настојању да задовољи либида (сексуални нагон), дете може доживети неуспех (родитељско и друштвено неодобравање) и тиме може повезати анксиозност са датом ерогеном зоном. Да би се избегло анксиозност, дете постаје фиксирано, преокупирано психолошким темама везаним за дотичну ерогену зону, која се наставља и у одраслој доби, и увлачи личност и психопатологију мушкарца или жене, у неурозу, хистерију, поремећај личности и тако даље.

Психосексуалне фазе развоја

У свом капиталном делу Психоанализа Фројд је предложио следећих пет фаза у психосексуалном развоју: оралну, аналну, фалусну, фазу латенције и гениталну фазу.

Овим фазама претходи нулта фаза — у којој је када се дете роди либидо распоређен по целом телу.

Фаза	Године старости	Ерогене зоне	Последице психолошке фиксације
Нулта	У моменту рођења	Цело тело	Када се дете роди либидо је распоређен по целом телу
Орална	Од рођења –1 године	Уста	Орална нестрпљивост — жвакакање гуме за жвакање, крајева оловака, итд. Оралне активности — пушење, једење, пољупци, орални секс. Фиксирање оралне фазе може довести до развоја пасивне, лаковерне, незреле, манипулативне личности.
Анална	1–3 година	Пражњење црева и мокраћне бшике	Анални ретенционалност — опсесивно организован, или претерано уредан Анално експлозиван — немаран, безобзиран, пркосан, неорганизован, копрофиличан
Фалусна	3–6 година	Гениталије	Едипов комплекс (код дечака и девојчица); према Сигмунду Фројду. Електрин комплекс (код девојчица); према Карл Јунгу.
Латентна	6–пубертет	Неактивна сексуална осећања	У овој фази се дешава сексуално неиспуњење ако се одвија фиксација.
Генитална	пуберет–смрт	Сексуални интереси су зрели	Фригидност, импотенција, незадовољавајући односи

Орална фаза

У оралној фази психосексуалног развоја, либидинална енергија се налази у пределу уста, односно усана и језика, и дете задовољство доживљава сисањем мајке

У оралној фази психосексуалног развоја, која траје од рођење до прве година живота, либидинална енергија се налази у пределу уста, односно усана и језика, и задовољство доживљава сисањем, цуцлањем и храњењем. У том смислу ова фаза психосексуалног развоја може се поделити и на две подфазе:

• подфазу сисања и
• подфазу грижења.

У овој фази живота детета мајка може различито да се понаша. Може више или мање да задовољава дететове потребе, и од тога зависи да ли ће код детета доћи до фиксације либида у оралној фази или не. Ако је све у реду фиксације нема, али ако постоји фрустрација онда долази до фиксације, која је праћена одговарајућим особинама личности. Особе које су на неки начин биле лишене задовољства или су претерале се задовољством у овој фази, могу развити особине као што су:

• пасивност,
• лаковерност,
• безразложни песимизам – стално је забринута за своје здравље
• безразлошни оптимизам
• оптимизам/песимизам
• несамосталност – очекује да прима од других
• зависност — претерано се ослања на друге, зависно од мишљења других,

Ови појединци, кад одрасту воле пити из флаше, склони су алкохолизму, наркоманији, пушењу, или могу упражњавати орални секс.

Анална фаза

Анална фаза — сукоб ид-а, ега и суперега:

Ова фаза представља класичан сукоб између ид-а , који је задовољан протеривањем телесног отпада, а его и суперего, који представљају практичне и друштвене притиске за контролу телесних функција.

Диете испуњава сукоб између захтева родитеља и његових жеља и физичких способности на један од два начина. Или се бори или једноставно одбије. Дете које жели да се бори узима ужитак у излучивању злонамерно, можда пре или непосредно након што је стављено у тоалет.

Ако су родитељи сувише благи и дете успе да извуче задовољство и успех од овог протеривања, то ће резултовати формирањем аналног експлозивног карактера.

У аналној фази психосексуалног развоја, која траје од прве или друге до 3 године живота, либидо се сели са зоне око уста и усресређен је на анални отвор и повезан је са тренингом тоалета или тоалет тренингом. Наиме у овој фази дете може доживљавати задовољство приликом пражњења црева (дефекацијом). Главне фрустрације и фиксације проистичу из неадекватног тоалет тренинга. Како, ова дететова потреба за задовољењем може бити осујећена прераним навикавањем на ношу, код њега се јавља одређена врста отпора.

Ако се дете учи пре него што је оно спремно долази до фиксације и као последица се јавља Анални карактер личности са овим карактерним особинама:

• одлагање задатака,
• шкртост — штедљивост,
• уредност,
• претерана чистоћа,
• перфекционизам или претерану педантност – непрестано усисава стан и брише прашину...
• тврдоглавост – тврди да су његови поступци једини исправни
• тачност — увек стижу на време
• колекционисање ствари — разне сакупљачке делатности
• преферирање — масним вицевима (шале са сексуалним и агресивним садржајима)

Тежња ка савршености, непристојност и неуредности, као и у случају оралног карактера, и у овој фази јавља се дихотомију особина, па тако: једна група може имати манифестне карактеристике, а њихове супротности латентне или се може десити да је оваква особа у неким ситуацијама и областима живота — педантна, пристојна и одговорна, док друга група може бити аљкава, неотесана и несавесна.

Фалусна фаза

Пример фалусно фиксиране особе – Оноре де Балзак:

Хвалисавост – Хвалио је своја дела пре него што их је написао. Рекламирао их је преко сваке разумне мере и није престајао све док људи нису затражили да је прочитају. На једној књижевној вечери је читао својим пријатељима одломак из свог дела, занео се и у једном тренутку погледао у присутне и рекао „ала је ово добро“ и наставио даље са читањем.

Славољубивост – Сам себи је доделио племићку одредницу „де“ иако је био из грађанског сталежа. Целог живота се борио да буде примљен у Академију француских писаца.

Самоистицање – напао је свог колегу, мање познатог младог писца, само зато што је овај почео реченицу са “Ми, писци би требали да...“. Бурно је реаговао са речима „Шта ви мислите с ким седите овде? Ви писац? Јесте ли ви свесни да су овде присутни највећи француски књижевници.“ Са овим речима је понижавајући другог истицао себе. Једном приликом је разговарао са својим пријатељем који му се жалио да му је отац у болници и да му је јако тешко, јер је лечење скупо. Балзак је одговорио са реченицом „Све је то у реду него да ми причамо о „Евгенији Гранде“. На јавним местима је делио богате напојнице и редовно је нападно истицао своје име - Оноре де Балзак.

Фалусна фаза која траје од треће до шесте или седме године живота , представља процес уравнотежавања либида на подручје полних органа. Деца стара између три и шест година могу доживљавати задовољење додирујући и играјући се својим полним органима. Па се тако на почетку ове фазе либидо сели на сексуалне органе. Али ту је још увек нарцистички природ (сам себе задовољава). До задовољства се долази мастурбацијама, али то друштво не прихвата и може да дође до фиксације.

При крају ова фазе либидо се премешта са себе на друге. Либидо се премешта на родитеља супротног пола. Мушко дете се заљубљује у мајку а женско у оца, али отац има мајку и мајка има оца. Мушком детету тако постаје отац ривал, а женском детету мајка. То је почетак Едипалне фазе код дечака или Елерктрине фазе код девојчица

Едипов комплекс код дечака, се односи на дечакову преференцију мајке и перципирани ривалитет с оцем. Наиме под утицајем Едиповог комплекса дечак се, на неки начин, надмеће са оцем, како би освојио сопствену мајку. Едипов комплекс се решава сублимацијом (претварање неприхватљиве љубави у пријатељску љубав) и идентификацијом (са родитељем истог пола).

Електрин комплекс код девојчица, однсои се на то што се девојчица такмичи са својом мајком, како би продобила оца за себе Овај период у психосексуалном развоју праћен је страхом од кастрације (код дечака) и страхом од сепарације (код девојчица).

У том смислу успешно разрешење Едиповог и Електриног комплекса, као и благовремена идентификација са истосполним родитељем, води здравом прихватању сопствене сексуалности.

Појединци фиксирани на ову фазу развоја имају проблема са усвајањем властите полне улоге, односно сексуалног идентитета. Последице тога по Сигмунду Фројду су транссексуалност, трансвеститизам и хомосексуализам.

Фаза латенције

Фаза латенциј у психосексуалном развоју, траје од шесте или седме до 11 или 12 године живота, и по Фројду је, период мировања, у коме дете полази у школу, шири свој животни и искуствени простор, почиње суочавање са реалношћу и привикава се на ванпородично окружење. Ова фаза заправо траје до оног часа кад почињу да се буде први сексуални хормони у пубертету. У овој фази нема интересовања за особе супротног пола, дечаци се друже са дечацима, девојчице са девојчицама.

У овој фази дете покушава успоставити социјалне односе и посветити се процесу учења. Уколико је у томе успешно, код њега се може развити високо самопоштовање, или самопоуздање. У супротном, дете мучи осећај инфериорности и изолације.

Генитална фаза

Генитална, или последња фаза психосексуалног развоја, која траје од 11 или 12 године па надаље, повезана је са развојем зреле личности и њеним успешним уласком у свет одраслих.

Либидо престаје да буде нарцистички и почиње да се везује за супротни пол. Нагони опет постају активни, довршава се и дентификација са полном улогом и сопствена сексуалност постаје стабилнија и зрелија.

У гениталној фази, док се дететова енергија још једном фокусира на сопствене гениталије, његоово интересовање се претвара у хетеросексуалне односе. Уколико дете улаже мање енергије у нерешене психосексуалне догађаје, већи је његов капацитет за развијање нормалних односа са супротним полом. Међутим, ако дете остаје фиксирано, нарочито на фалусном нивоу, његов развој ће биће нарушен све док се бори са даљим репресијама и одбраном.

Уколико је дете (сада већ адолесцент) осујећено или депривирано у овој фази, код њега се могу јавити следећи проблеми:

• антисоцијално понашање,
• зависности различите врсте,
• осећај изолације,
• неадекватности и проблеми који имају везе са сексуалношћу.

Критике Фројдове теорије

Сигмунд Фројд (1856-1939) је вероватно најпознатији теоретичар када је у питању развој личности. Фројдове фазе психосексуалног развоја су, као и друге заправо само теоријске фазе, које се завршавају по унапред одређеном низу и могу резултовати успјешним завршетком или здравом личности или могу резултовати неуспехом, што доводи до развоја нездраве личности. Ова теорија иако је вероватно најпознатија, она је и најспорованија, јер је Фројд веровао да се развијамо кроз фазе засноване на одређеној ерогеној зони. Током сваке фазе, њено неуспешно завршавање значи да дете постане фиксирано на тој одређеној ерогеној зони и да се прекомерно или мање потхрањује када он или она постане одрасла особа.

Фројдова психосексуална теорија је данас у свету контроверзна и темељно је критикована из више разлога:

Прво — иако су Фреудове фазе везане за децу, већину теорије Фројд је заснивао на свом раду са узнемиреним одраслим особама; и у ствари никад није радио са децом.

Друго — многи сматрају да је његов рад био превише усредсређен на људску сексуалност, нарочито његову фокусираност на комплекс Еидип и сексуалну жељу деце за родитеље.

Неки критичари Фројда верују да сећања и фантазије о заблудама из детињства које Фројд објављује нису стварна успомена, него конструкција онога што је Фројд створио и то применио на својим пацијентима.

Коначно, присталице феминистичке теорије верују да је Фројдова теорија сексистичка, јер се претерано ослањана на посматрања из мушке перспективе (на пример, његово уверење да су девојке развиле сексуални либидо „због зависности од пениса”).

Литература

• Фреуд, Сигмунд Есqуема дел псицоанáлисис. Обрас цомплетас (Јосé Луис Етцхеверрy, трад.). XXIII - Моисéс y ла религиóн монотеíста, Есqуема дел псицоанáлисис y отрас обрас (1937-1939). Буенос Аирес: Аморрорту Едиторес. 2013. ISBN 978-950-518-599-3. стр. 133-209..
• Селман Репишти Психологија личности: Теорија и емпирија, Издавач: Ауторско издање, Подгорица. 2015. ISBN 978-9940-9495-3-2.
• Ajeesh, P. i Pradeep, C. (2013). Personality characteristics of men and women volleyball players. International Journal of Social Science & Interdisciplinary Research, 2, 79 – 85.

Spoljašnje veze

• Frojdove psihoseksualne faze razvoja. (језик: енглески)
• Nagera, Humberto, ур. (2014) [1969]. „Latency (pp. 20ff.)”. Basic Psychoanalytic Concepts on the Libido Theory. Abingdon-on-Thames: Routledge. ISBN 978-1-317-67038-4. 
• Felluga, Dino. „Modules on Freud: On Psychosexual Development”. Introductory Guide to Critical Theory. West Lafayette, Indiana: Purdue University College of Liberal Arts. 
• A short feminist critique of Freud's stages.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).