Тимпанопластика
Тимпанопластика је метода (а не хируршка текника) којом се решевају патофизиолошки проблеми тимпаноосикуларног система средњег ува који су настали лезијама различите природе и степена оштећења. Овај микрокируршки захват на уву изводи се уз употребу операционог микроскопа.[1] Применом ове методе конзервативно лечење хроничног гнојног отитиса данас је изгубило сваки значај и смисао.
| Тимпанопластика | |
|---|---|
 Бубна опна пре и после тимпанопластике | |
| Специјалност | оториноларингологија |
| ИЦД-9-CM | 19.4-19.5 |
| МеСХ | Д014433 |
Успеси тимпанопластике су добри како у куративном тако и функционалном погледу. Оперативна траума је мала, а опасности од компликација или погоршања незнатне, тако да је увођењем ове методе дошло и до великог проширења индикација за операцију. Према данашњим сазнањима тимпанопластику треба изврши код свих случајева хроничног отитиса који перзистира, након санације Еустахијеве тубе. Чак и сува перфорација бубне опне захвалан је предмет за такав захват.
Побољшање слуха после операције може се, ако је преопартивно оштећење слуха било тешко, успешно кориговати употребом слушног апарата.
Метододе тимпанопластике
уредиУ свакодневној пракси користе се следеће две основне методе:
Метода која има за циљ поправљање функција средњег ува
- Тимпанопластика
Метода тимпанопластике има за циљ да истовремено буде антиинфламаторна и функционална.[2] Међу бројним методама тимпанопластике, које су најпре применили Целнер и Вулштајн у Немачкој, а после и други аутори, највише се данас примењују оне које су иприменили Остин и Шеј у Сједињеним Америчким Државама. Реконструкцију бубне дупље данас е постиже тако што се користи и најмањи остатак бубне опне, који се надопуњује подметањем комадића венског зида, узетог пре операције из лакатног прегиба болесника. Венски зид својом медијом надокнађује строму изгубљеног дела бубне опне, а епителизација иде преко њега са сачуваног дела бубне опне и са рубова епидерма у слушном ходнику.[3]
Оперативне методе тимпанопластике могу да се примене и на случајеве тимпаносклерозе, код које се ексцизијом ожиљака и пресецањем везивних зараслица настоји да ослободи лабиринтни прозор од дебелих наслага, а слушним кошчицама које су фиксиране медју собом и са зидовима бубне дупље врати поново покретљивост. Успеси у побољшању функције нису тако добри као код хроничног гнојног отитиса.
Циљ
уредиОвај микрохирурши захват, која се изводи у општој анестезији уз употребу операционог микроскопа, има за циљ одстрањења упалног ткива, реконструкције бубњића (мирингопластика) и реконструкције ланца слушних кошћица (осикулопластика) помоћу властитог ткива пацијента или имплантатом.
Оперативни приступ који може бити трансмеатални, ендаурални (кроз уво) или ретроаурикуларни (иза ува) има за циљ да да у првој фази настоји уклонити све знаке упалне лезије, а у другој да тимпанопластичком методом обнови аудитивне функције. Друга фаза се може реализовати истовремено са првом или као посебна интервенција (временски одвојено).
Начин извођења
уредиОвим микрохируршим захватом, који се изводи у општој анестезији уз употребу операционог микроскопа, врши се реконструкција ланца слушних кошћица (осикулопластика) или се затвара перфорација на бубној опни (мирингопластика). Код затварања расцепа (перфорације) на бубној опни најчешће се користи фасција темпоралног мишића или перихондријална хрскавице трагуса који се може пласирати изнад или испод бубне опне (оверлаy или ундерлаy техника).
Читава операција врши се уз употребу оперативног микроскопа уз увећање од 6 до 16 пута. Након одстрањења патолошких продуката (мањих холестеатома, гранулација, кариозне кости, ожиљних мембрана) успоставља се функција слушних кошчица. Ако у ланцу кошчица постоји патолошки прекид, на основу препоруке Остина и Шеја одстрањује се инкус, а уместо њега ставља као трајна протеза цевчицу од полиетилена исте такве величине, чиме се обично постиже добар и трајан успех, праћен знатним побољшањем слуха. Хронично гнојење престаје, а након неколико месеци тешко се разликује пластиком израђену бубна опну од здраве. Побољшање слуха постиже се до извесне границе, а њу одређује углавном стање кохлеарног апарата пре операције. У најбољем случају операцијом се може постићи ниво слуха који одговара степену коштане проводљивости пре операције.
Метода се често комбинује са антротомијом, атикотомијом (поступак отварања атика (епитимпанона), односно горњег дела средњег ува) и тимпаномастоидектомијом (операција којом се санира хронични процес средњег ува и мастоида (најчешће холестеатом). Након операције пацијент подлеже редовним постоперативним контролама. Код отворене технике отстрањује се задњи зид слушног канала.
Како се метода изводи у општој анестезију и препоручени боравак болесника у болници, траје један болнички дан.
Компликације
уредиКомпликације су ретке, али сама метода не искључује одсуство ризика. У могуће компликације, спадају:
- 1. Инфекција
- 2. Немогућност да се поврати слух
- 3. Оштећења на структурама у подручју средњег ува
- Нерава, што доводи до губитка или нарушава чула укуса, парализа живцалица (фацијалиса);
- Костију средњег уха, што доводи до оштећења слуха, који може бити сталан или захтева још једну операцију;
- Структуре унутрашњег ува, што има за последицу појаву вртоглавице.
Извори
уреди- ^ Wуллстеин, Х. (1956), Тхеорy анд працтице оф тyмпанопластy. Тхе Ларyнгосцопе, 66: 1076–1093
- ^ Винцент Ван Ромпаеy, Маттхеw Р. Б. Фарр, Еверт Хаманс, Алберт Мудрy, Паул Х. Ван де Хеyнинг: Аллографт Тyмпанопластy: А Хисторицал Перспецтиве. Ин: Отологy & Неуротологy. Банд 34, 2013, С. 180–188,
- ^ Слободан Спремо, Тимпанопластике са реконструкцијом или облитерацијом атика код холестеатома средњег уха, Књига апстракта Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2017) 56. ORL NEDELJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM ORL SEKCIJE SRPSKOG LEKARSKOG DRUŠTVA 03-04 OKTOBAR 2016 GODINE, BEOGRAD.
Spoljašnje veze
уреди | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
