Тогавиридае

Тогавиридае је породица вируса из групе арбовируса, са два рода (Алпхавирус и Рубивирус). У природи су широко распрострањени. Резервоари ових вируса су различите врсте дивљих птица и глодара. Болести које изазива овај вирус јављају се код људи и коња. Смртност у људи је заступљена код 50 — 70% оболелих.

Тогавиридае
Класификација и спољашњи ресурси
MeSH	Д001102

Први пут је изолован у Танзанији (1952). Забележено је до данас, неколико епидемија у Африци и Азији овим вирусом.

Класификација и морфологија

Тогавиридае су породица вируса, у коју се убрајамо два рода вируса:

• Род Алпхавирус: нпр. вирус источног коњског енцефалитиса, вирус западног коњског енцефалитиса, вирус венецуеланског коњског енцефалитиса, вирус ријеке Росс
• Род Рубивирус: једини припадник Рубелла вирус

Тогавируси припадају IV групи вируса према Балтиморској класификацији. Геном им је једнолачана позитивна РНК дуга 10.000 — 12.000 нуклеотида. Промер вириона је око 65—70 нм, кубичне је симетрије са липопротеинским омотачем који садржи гликопротеинске пепломере. Репликација је у цитоплазми а ћелију напуштају пупљењем кроз ћелијску мембрану.

Вируси из ове породице су осјетљиви на повишену температуру, органске раствараче и ниску пХ вриедност. Инфекција код човјека је цитолитичког типа и доводи до прекида синтезе ћелијских макромолекула. Широко су распрострањени.

Родови у породици Тогавиридае

• Вирус источног коњског енцефалитиса
• Вирус западног коњског енцефалитиса
• Вирус венецуеланског коњског енцефалитиса
• Вирус Чикунгуја
• Вирус источног коњског енцефалитиса

Епидемиологија

Вирусе преносе вектори, најчешће комарцима, и у којима се Тогавиридае и размножавају. Вирус је присутан у источним деловима Сједињених Америчких Држава.

Резервоар вируса су дивље птице. Вектор који их преноси је Цулисетта меланура. Док Чикунгују преносе комарци – Аедес аегyпти и Аедес албопицтус.

Патогенеза

Комарац сисајући крв заражене јединке пљувачком уноси вирусе у ендотелу капилара. Вируси се у капиларима размножавају ретикулоендотелним ћелијама, лимфним чворовима, јетри или другим органима, доводећи до виремија. Инкубациони период траје од 4 до 7 дана.

Клиничка слика

Клиничка слика виремије прачена је:

• грозницом и високом температуром,
• главобољом, боловима у мишићима и зглобовима (који могу потрајати месецима или годинама).

Болест је двофазног је тока. Прва фаза је некарактеристична, док се друга фаза испољава у облику енцефалитиса.

Бенигни случајеви спонтано пролазе.

Вакцина

За овај вирус до сада још није пронађена вакцина.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).