Топлификација
Топлификација је појам везан за производња и снабдевање топлотом у облику загрејане паре или воде до објеката становања и привредних постројења.
У ужем смислу појам говори о ширењу топлификационе мреже до сваког корисника. Овакав вид грејања објеката посебно је економичан када се као извор користи електрана (топлана), технолошки опремљена за комбиновану производљу електричне и топлотне енергије.
Овакав систем је први пут у нашој земљи реализован у (Пожаревцу,Браничевски округ,Србија) користећи Термоелектране Костолац као топлотни извор. Као почетак рада овог система узима се 1989. година када је и основано предузеће са истим именом.
Топлотни извор система уреди
Топлотни извор за даљинско грејање градова Пожаревца и Костолца су:
- Термоелектране "Костолац А" - блокови ТЕКО II (електро снаге 100 MW) и ТЕКО III (електро снаге 210 MW) и
- "Костолац Б" - блокови Б1 и Б2 (електро снаге 700 MW).
Термопостројења оба блока ТЕ "Костолац А" оспособљена су за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије.
За производњу топлотне енергије користи се делимично израђена пара ниске радне способности, која је у турбинама извршила механички рад. Таква пара још увек има довољно високе параметре потребне за добијање топлоте за систем даљинског грејања.
У овом процесу кондензација паре врши се у раззмењивачима топлоте, при чему се топлотна енергија предаје загревној води уместо расхладној води. Овиме се постиже ефекат да се за мање произведен 1КWх електричне енергије добија 6КWх топлотне енергије. Блокови Б1 и Б2 повезују се у систем за снабдевање паром измењивачко-пумпне станице (ИПС) постојећим реверсибилним пароводом и системом редуцир станица. На овај начин обезбеђен је поуздан рад топлификационог система и у хаварним условима рада електрана.
У измењивачко-пумпној станици (ИПС) у размењивачима топлоте пара-вода врши се загревање воде топлификационог система којом се преноси топлотна енергија до потрошача-Корисника. Извор топлоте је измењивачко пумпна станица (ИПС) снаге 315 MW.
Циркулационим пумпама постиже се потребна циркулација у преносној мрежи топлификационог система.
Централна регулација уреди
Централна регулација система даљинског грејања има задатак да топлотну енергију коју извор предаје потрошачу прилагоди стварним потребама система. Ове потребе се мењају због промене температуре спољашњег ваздуха. Стога се намеће потреба да се проток и параметри носиоца топлоте мењају у складу са потребама потрошача.
Магистрални вреловод служи за транспорт вреле воде (температуре 130/75°C, притиска НП 16) од измењивачко-пумпне станице (ИПС) смештене у кругу термоелектране до примарне градске мреже.
Примарна градска мрежа обухвата:
- цевовод од завршетка вреловода на улазу у град до подстанца и
- подстанице са припадајућом опремом.
Транспорт вреле воде се остварује циркулационим пумпама у измениивачко-пумпној станици (ИПС). Статички притисак и експанзија флуида у примарном систему се остварује диктир пумпама и преструјним вентилом у ИПС. Допуна примарног система се врши кондензатом у ИПС. Евентуално прекорачење дозвољеног притиска је спречено уградњом сигурносних вентила у подстаницама.
Технологија рада топло-предајних станица (подстаница) уреди
Топлотна енергија се до подстаница у објекатима дистрибуира примарним вреловодом у коме су параметри вреле воде Т=130/75°C и ПН=16 bar. Топлотна енергија се предаје секундарном систему индиректно размењивачима топлоте вода-вода. Параметри воде секундарног система су Т=90/70°C и ПН=6 bar.
Предата топлотна енергија се дистрибуира до потрошача секундарним цевним разводом како у самом објекту тако и до суседних објеката. Да би се остварили потребни параметри секундарног флуида, постаница је опремљена одговарајућом опремом:
- дигитални регулатор са припадајућим сензорима,
- калориметар,
- запорни вентили,
- хватачи нечистоће,
- регулациони вентили,
- регулатор притиска и
- регулатор диференцијалног притиска.
Хватач нечистоћа на напојном цевоводу одстрањује евентуалне честице које могу изазвати квар на опреми у подстаници. Регулатором притиска се притисак флуида доводи на жељену вредност. У размењивачу топлоте се врши размена топлотне енергије са секундарним флуидом индиректним путем (флуиди из ова два система се не мешају, већ се размена топлотне енергије врши опструјавањем хладнијег флуида (секундарни систем) око цеви кроз које протиче топлији флуид(примарни систем)).
Жељени проток се остварује пролазним електромоторним регулационим вентилом (ПЕРВ) који се налази на повратној грани примарног система. Опсег номиналног диференцијалног притиска за рад регулационог вентила се остварује диференцијалним регулатором притиска који ради без помоћне енергије. На овај начин се остварују услови за номиналан радни режим ПЕРВ. Мерењем протока и разлике у температури примарног флуида на улазу и излазу из размењивача, рачунском јединицом се одређује предата количуина толотне енергије. Расхлађени флуид примарног система повратном граном вреловода струји до енергане.
Температура флуида у примарном систему се клиза према задатом клизном дијаграму у енергани а додатна регулација жељене температуре флуида у секундарном систему се остварује променом протока у примарном делу подстанице дејством регулатора на извршни орган тј. ПЕРВ. Жељена температура секундарног флуида је у функцији спољне температуре, доба дана и дана у недељи а задаје се као програм рада регулатора. Режим рада пумпи се такође задаје програмски.
Дигитални регулатор је опремљен сензорима за мерење:
- спољне температуре,
- напојних и повратних температуре,
- манометарског притиска примарног и секундарног флуида,
- просторијске температуре и протока флуида у примарном систему,
- давачима сигнала положаја улазних врата у подстаницу и појаве воде у подстаници.
Кабловском мрежом се сви регулатори повезују са диспечерским центром где се врши прикупљање податакаи надзор над радом топлификационог система. Регулатори у подстаницама раде аутоматски у програмски задатом режиму. Промена режима рада регулатора, појединих параметара управљања и даљинске команде могу се остварити из диспечерског центра. Овим је остварен систем даљинског надзора и управљања целим топлификационим системом а рад топло-предајних станица потпуно аутоматизован.