Торањ градског сата са црквом Светог Себастијана у Трогиру
Торањ градског сата са црквом Светог Себастијана је заветно здање, које је према Павлу Андреису подигнута 1476. године, у част Светог Себастијану који је заштитио град од куге.[1] Подигнута је на месту некадашњег трема раносредњовековне цркве Свете Марије од Трга. Њеном градњом највероватније је затворен приступ улици која је током средњег века водила до обале, и до постојећих зазиданих градских врата са источне стране куле Виттури.[2] Једноставног је облика са полукружном апсидом окренутом према југу а улазом на северу, са источним зидом наслоњен а на суседну цркву Свете Марије. Ова црква уместо звоника има торањ градског сата. Ренесансно прочеље и скулптуре у унутрашњости дело су радионице Николе Фирентинца. Поједини декоративни елементи из цркве Свете Марије, након њеног рушења уграђени су у њене зидове. Средином 19. века црква Светог Себастијана у Трогиру претворена је у складишни простор. Данас је у потпуности обновљена и чува успомене на погинуле учеснике Рата у Хрватској.[3]
Торањ градског сата са црквом Светог Себастијана, оријентисан у смеру север — југ, смештена је у приземљу, а изнад ње је сазидан торањ са сатом, на јужној страни главнога градског трга Трогира.
Положај торња градског сата са црквом Светог Себастијана на УНЕСЦО-вој мапи Трогира, означен је бројем 6 (десна страна слике)
Развој хришанства у Трогиру сведоћи да је из оближње бискупске митрополије Салоне хришанство врло брзо стигло у овај трговачки градић, кога је положаја на острву спасио од судбине градова на копну. Ћињеница је да цркве које су се градиле у предроманијском и ранороманијском раздобљу по стилу или именима својих донатора говоре о раном насељавању Трогира хрватским становништвом хришчанске вере.[4]
Почев од 9. века Трогир плаћа дажбине хрватским владарима, али задржава аутономију под суверенитетом Византије. Од 11. века Трогир је постао бискупија која је добила све атрибуте ондашњих европских градова.[5] Почетак 12. века је време признаја власти хрватско-угарских краљева, а записано је да су га 1123. године до темеља разорили и опљачкали Сарацени.[6]
Након поновне краће византске владавине 1180. Трогир је опет доспео под власт хрватско-угарских краљева који су му потврдили аутономна градска права.
Током 13. века, Трогир је доживео снажан привредни развој и обнову грађевина. О снази Трогира сведоћи и податак да је у њему 1242. уточиште нашао хрватско-угарски краљ Бела IV. у време његовог бекства пред Татарима.
Светковина Светог Себастијана, коме је посвећена црква Светог Себастијана уведена је 22. фебруара 1466. године, након престанка епидемије куге у којој је помрло, око две хиљаде људи.3 У Реформацију Статута одлука о новом празнику уврштена је због...досадашњих заслуга свеца од којег се и убудуће, уз Божју помоћ, очекује заштита од пошасти куге.[7]. Куга се тада схватала као стреле којима Бог кажњава грешнике, а како је Свети Себастијан, усмрћен стрелама, он се показао као сасвим погодан заштитник од те злокобне болештине.[8]
Торањ градског сата са црквом Светог Себастијана, архитектински елементи
Црква и торањ пројектовани су као јединствена целина. Торањ је у облику призме са куполом које неуобичајеног облика - затварају је четири љуске. Купола је у пресеку јајолика. За разлику
од бочних страна и задње стране, прочеље окренуто према тргу грађено је од клесаног камена, прецизних фуга, без видљивих знакова везивања.[9]
Различита су мишљења о ауторству појединих скулптура на прочељу. Као Фирентинчево дело може се препознати кип који приказује Христа с одећом чији се набори заплећу обликујући равне и извијене линије, сегменте елипса, на начин већ својствен том вајару и градитељу. Међутим, тај се кип такође приписује и Андрији Алешију.[10]
Прочеље
Прочеље је репрезентативно, са једноставним венцима без профилација подељено у четири поља.
Оквири црквених врата имају ренесансне профилације. Изнад врата је кип који приказује Светог Себастијана везаног уз стабло. Горњи, други појас прочеља цркве, уједно и подножје самог торња,
пројектован је као забат са волутама са стране. У средини је окулус, оивичен венцем ловоровог лишћа. Са стране се налазе по два анђела, исклесана у рељефу, који придржавају грбове. Изнад
окулуса стоји кип који приказује Христа који десном руком (оштећена) благосиља, а у левој
држи књигу. У подножју кипа истакнут је грб кнеза Николе Писанија. Трећи појас је празан,
једино преко венца штрчи Христова глава. Задњи, четврти појас са горње стране ооивичен је снажнијим завршним венцем, који га одваја од куполе; унутар квадрата уписан је камени кружни венац
с уклесаним римским бројкама; у омалтерисаном и обојеном пољу у кругу врте се казаљке сата.[11]
Торањ градског сата са црквом Светог Себастијана
Унутрашњост
Унутрашњост цркве је једноставна, с бачвастим сводом, и апсидом над којом је половина калоте. На јужном зиду уз тријумфални лук су два мала прозора. На зидовима се истичу камени оквири тријумфалног лука са капителима украшенима ренесансним мотивом ловорова лишћа, венац у апсиди и оквири прозора.
На источном зиду су врата кроз која се приступа у цркву Свете Марије од Трга,[12] а над вратима је надвратник - са раносредњовековним плетеним украсима. Источни зид није сасвим раван јер у њега задире једна од конхи некадашње цркве Свете Марије од Трга.
На своду до врата налазе се две рупе кроз које су се донедавно спуштали ланци на којима су висела два камена утега. Ти су утези покретали сатни механизам, постављен високо у торњу, под самом куполом. Касно ноћу у време највеће тишине могао се чути сатни механизам који је пуштао звукове попут тихог стењања.[13]
Док, јужни део зида (у којем се налазе, зазидана врата према цркви Свете Марије) има дебљину 1,3 м дотлетле је северни део знатно. тањи (0,7 м). На граници тих двају различитих делова налази се
коса, благо. заобљена зидна површина приближно по средини цркве.[14] Како је читава унутрашњост цркве Светог Себастијана пресвођена бачвастим сводом, то је наведена разлика у распону решена тако да је над северним делом зида пребачен полукружни лук.
Детаљи са торња градског сата
Детаљи из цркве у којој се чувају успомене на погинуле учеснике Рата у Хрватској.
Хрватска
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Медији везани за чланак Торањ градског сата са црквом Светог Себастијана у Трогиру на Викимедијиној остави