Torbarska krtica

Породица сисара

Торбарске кртице (Notoryctidae) су породица торбара реда Notoryctemorphia, а укључују само две врсте:[2]

  • Notoryctes typhlops (јужна торбарска кртица, позната као итјаритјари)[3]
  • Notoryctes caurinus (северна торбарска кртица, позната као какаратул)
Торбарска кртица[1]
Временски распон: 20–0 Ма Миоцен до данас
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Notoryctemorphia

Породица:
Notoryctidae

Ogilby, 1892
Род:
Notoryctes

Stirling, 1891
Врсте
Опсези врста Торбарске кртице

Карактеристике уреди

Већи део времена проводе у земљишту, излазећи на површину само понекад, најчешће након кише. Слепе су, очи су им редуковане на закржљала сочива испод коже, немају спољашње уши, само пар ситних рупа скривених испод густе длаке. Не копају пернаментне јаме, већ затрпавају тунеле за собом.

Глава је конусног облика, са кожастим штитом преко њушке, тело је цевасто, а реп кратак, бездлаки патрљак. Дужине су између 12 и 16цм, тежине 40 до 60 грама, а покривени кратком, веома бледом крем длаком до белом длаком, преливеном златним сјајем. Торба им је окренута уназад, тако да се не пуни песком, а садржи две дојке, тако да ова животиња нема више од два младунца по леглу. Удови су им веома кратки, са редукованим прстима. Предње стопе имају две велике, широке канџе на трећем и четвртом прсту, које се користе за копање земље пред животињом. Задње ноге су широке и носе три мале канџе; ове стопе се користе за гурање земље иза животиње док копа. Јединствена карактеристика за ову животињу су срасли вратни пршљенови који дају већу чврстину глави током копања. Зуби им имају поједностављену структуру, али је зубна формула слична другим торбарима.

Чланови овог реда настали су пре око 20 милиона година. Јужна торбарска кртица се налази на југозападу Аустралије. Храни се црвима и ларвама. Није познато да ли пију воду, али обзиром на учесталост кише, вероватно је не пију.

Конвергентна еволуција уреди

Торбарске кртице пружају изузетан пример конвергентне еволуције, с кртицама генерално, делимично и са златним кртицама Африке. Иако су повезане с другим кртицама у томе да су све сисари, спољашња сличност је изузетан одраз сличних еволуционих путева који су уследели. Оне су инсективорне, хране се углавном ларвама буба и гусеницама мољаца као и гуштерима.[4][5]

Референце уреди

  1. ^ Гровес, C.П. (2005). Wилсон, D.Е.; Реедер, D. M., ур. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (на језику: енглески) (3 изд.). Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 22. ИСБН 0-801-88221-4. ОЦЛЦ 62265494. 
  2. ^ Wарбуртон Н. Фунцтионал морпхологy анд еволутион оф марсупиал молес (Марсупиалиа: Ноторyцтеморпхиа). 2003. ПхД Диссертатион, Университy оф Wестерн Аустралиа.
  3. ^ „Моле Патрол”. Тхе Марсупиал Социетy. 2004. Архивирано из оригинала 04. 02. 2008. г. Приступљено 9. 11. 2006. 
  4. ^ Асхер РЈ, Хоровитз I, Мартин Т, Санцхез-Виллагра МР. Неитхер а родент нор а платyпус: а рееxаминатион оф Нецролестес патагоненсис Амегхино. Америцан Мусеум Новитатес. 2007 Јан 15:1-40.
  5. ^ Гордон, Грег (1984). Мацдоналд, D., ур. Тхе Енцyцлопедиа оф Маммалс. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 842. ИСБН 978-0-87196-871-5. 

Спољашње везе уреди