Википедија

Традуктологија

Традуктологија, као дисциплина изучава когнитивни процес који се односи на све видове усменог, писменог, знаковног (превођења) као и превођења израза са једног језика на други (вокални знакови (изговорене речи), графички знакови (писани текстови) или пак знаковни материјал).

Термин « традуктологија » је први пут употребио Жан-Рене Ламирал, фр. Јеан-Ренé Ладмирал, савремени француски традуктолог, и то 1972. године, а истовремено и Канађанин Брајан ХАрис (Бриан Харрис), који ће мало затим објавити и чланак под истим насловом.

Уопштено говорећи, свака активност која подразумева дубље размишљање о процесу превођења може се сматрати традуктологијом. У том смислу, понекад се може говорити и о традуктографији.

Реч је о дисциплини која се примењује на универзитетима чији програми имају за циљ да изучавају живе језике, али углавном од треће године основних студија, бар када је Француска у питању, као и на постдипломским, а најчешће води истраживању на нивоу доктората.

Библиографија уреди

  • БАКЕР, Мона ед. (2001). Роутледге Енцyцлопедиа оф Транслатион Студиес. Неw Yорк & Лондон: Роутледге.
  • БАКЕР, Мона (1992). Ин Отхер Wордс: Цоурсебоок он Транслатион. Неw Yорк & Лондон: Роутледге.
  • БАЛЛАРД M. (1992). «Де Цицéрон à Бењамин. Традуцтеурс, традуцтионс, рéфлеxионс». Лилле : Прессес Университаирес ду Септентрион.
  • ЦЕРЦЕЛ, Лариса (ед.), «Üберсетзунг унд Херменеутик / Традуцтион ет хермéнеутиqуе» (Зета Сериес ин Транслатион Студиес 1), Буцарест, Зета Боокс 2009, ИСБН: 978-973-1997-06-3 (папербацк), 978-973-1997-07-0 (ебоок).
  • Д’ХУЛСТ L. (1990). «Цент анс де тхéорие франçаисе де ла традуцтион. Де Баттеуx à Литтрé (1748-1847)». Лилле : Прессес Университаирес де Лилле.
  • ГУИДÈРЕ M. (2008). «Интродуцтион à ла традуцтологие : Пенсер ла традуцтион хиер, аујоурд’хуи, демаин». Парис / Бруxеллес : Де Боецк Университé. https://web.archive.org/web/20090610212543/http://universite.deboeck.com/livre/?GCOI=28011100845130
  • ХАРРИС Бриан (1973). Ла традуцтологие, ла традуцтион натурелле, ла традуцтион аутоматиqуе ет ла

сéмантиqуе. Данс «Проблèмес де сéмантиqуе» (Цахиер де лингуистиqуе 3), диригé пар Ј. МцА'Нултy ет ал., Монтрéал, Прессес де л'Университé ду Qуéбец, пп. 133-146.

  • ХАРРИС Бриан (1988). Wхат I реаллy меант бy Транслатологy. Данс «Ла традуцтион ет сон публиц», нумéро спéциал де ла ревуе «ТТР» диригé пар Јудитх Wоодсwортх ет Схеррy Симон, Университé ду Qуéбец à Троис Ривиèрес, 1988, пп. 91-96. http://www.erudit.org/revue/TTR/1988/v1/n2/037022ar.pdf
  • ЛАДМИРАЛ Јеан-Ренé (1994). «Традуире : тхéорèмес поур ла традуцтион». Парис : Галлимард, 1994.
  • ЛАДМИРАЛ Јеан-Ренé (1995). «Ла традуцтологие: де ла лингуистиqуе à ла пхилосопхие». Тхèсе д'хабилитатион à диригер дес рецхерцхес соутенуе à л'Университé де Парис X-Нантерре, ле 21 јанвиер 1995, соус ла дирецтион де Мицхел Арривé ет соус ла прéсиденце де Паул Рицœур.
  • ЛАВИЕРИ, Антонио (соус ла дир. де), (2004). «Ла традуцтион ентре пхилосопхие ет литтéратуре». Парис-Торино, L'Харматтан.
  • ЛАВИЕРИ, Антонио (2005). «Естхéтиqуе ет поéтиqуес ду традуире». Модена : Муццхи.
  • ЛЕ БЛАНЦ, Цхарлес (2009). «Ле цомплеxе д'Хермèс. Регардс пхилосопхиqуес сур ла традуцтион». Оттаwа : Прессес де л'Университé д'Оттаwа.
  • ЛЕ ДИСЕЗ, Јеан-Yвес (2008). "Он ацхèве биен Ауден. Де л'интерпрéтатион à ла традуцтион". Брест, Лес Хаутс-Фондс.
  • МЕСЦХОННИЦ, Хенри (1999). «Поéтиqуе ду традуире» : Парис : Вердиер.
  • ОСТ, Франçоис (2009). « Традуире. Дéфенсе ет иллустратион ду мултилингуисме » : Парис : Фаyард.

Преводилачка истраживања уреди

Међу најзначајнијим делима, издвајају се она које је објавио Француз Антоан Берман Антоине Берман (1942-1991). I сам преводилац са немачког и шпанског језика, радио је на тое да своју традуктолошку мисао потхрани једном значајним критичким приступом. Антоан Берман себе сматра присталицом традиције Фридриха Шлајермахера Фриедрицх Сцхлеиермацхер, чије је писано излагање превео (О различитим методама превођења, Сеуил, Поинтс, 1999) као и традиције Валтера Бењамина Wалтер Бењамин, аутора ненадмашног текста о превођењу: Улога преводиоца (Сабрана дела I, Галлимард, Фолио Ессаис, превео Морис де Гандијак). Међу многобројним чланцима ту су још и остала значајна дела:

  • Фрéдéриц Аллинне, Лес фауx амис де л'англаис, Белин, цолл. Ле франçаис ретроувé, 1999
  • Антоине Берман,Ла традуцтион ет ла леттре оу L'ауберге ду лоинтаин, Сеуил, L'ордре пхилосопхиqуе, 1999
  • Антоине Берман, L'éпреуве де л'éтрангер. Цултуре ет традуцтион данс л'Аллемагне романтиqуе, Галлимард, Ессаис, 1984 (рééд. цолл. Тел)
  • Антоине Берман, Поур уне цритиqуе дес традуцтионс : Јохн Донне, Галлимард, Библиотхèqуе дес идéес, 1995
  • Ериц Даyре, "L'абсолу цомпарé, литтéратуре ет традуцтион", Херманн, 2010.
  • Умберто Ецо, "Дире пресqуе ла мêме цхосе" ("Дире qуаси ла стесса цоса, еспериензе ди традузионе"), Грассет, 2007 (éдитион италиенне, 2003)
  • Yвес Боннефоy, Ла цоммунаутé дес традуцтеурс, Прессес Университаирес де Страсбоург, 2000
  • Yвес Боннефоy, "Ла традуцтион де ла поéсие", ин Ентретиенс сур ла поéсие, Мерцуре де Франце, 1992

Приручници из традуктологије уреди

  • Тхомас Лензен, Традуцтологие ен ЛЕА, ЦРИНИ (Центре де Рецхерцхе сур лес Идентитéс Натионалес ет л(Интерцултуралитé), Университé де Нантес, 252 п. ISBN 978-2-9521752-3-4..
  • Франçоис Врецк, Ентраинемент à ла версион англаисе, Опхрyс, 2002

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Traduktologija&oldid=26789461”