Траг амини су ендогена једињења структурно слична класичним биогеним аминима, као што су катехоламини, серотонин[1] и хистамин. У траг амине се уврставају п-тирамин, β-фенилетиламин, триптамин, октопамин, и 3-иодотиронамин. Они су распрострањени у животињским нервним системима од инсеката до сисара.[2][3] Такође ентеогенски ДМТ се ствара у малим количинама у људском телу у току нормалног метаболизма[4] ензимом триптамин-Н-метилтрансфераза.

Хемијска структура фенетиламина

Траг амини се у значајној мери преклапају са класичним биогеним аминима неуротрансмитерима у погледу хемијских особина, синтезе, и разлагања; траг амини су често колокализовани у неуронима са тим неуротрансмитерима.

Психијатријски поремећају као што је депресија и шизофренија су биле повезане са ирегуларним нивоима траг амина.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2002). „Цхаптер 12. Серотонин рецепторс анд другс аффецтинг серотонергиц неуротрансмиссион”. Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (5. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781744431. 
  2. ^ Ларрy С. Барак; Али Салахпоур; Xиаодонг Зханг; Бернард Масри; Татyана D. Сотникова; Амy Ј. Рамсеy; Јонатхан D. Виолин; Роберт Ј. Лефкоwитз; Марц Г. Царон & Раул Р. Гаинетдинов (2008). „Пхармацологицал Цхарацтеризатион оф Мембране-Еxпрессед Хуман Траце Амине-Ассоциатед Рецептор 1 (ТААР1) бy а Биолуминесценце Ресонанце Енергy Трансфер цАМП Биосенсор” (ПДФ). Молецулар пхармацологy. 74: 585—594. дои:10.1124/мол.108.048884. [мртва веза]
  3. ^ Јамес Р. Бунзоw; Марк С. Сондерс; Сексири Арттамангкул; Лаура M. Харрисон; Ге Зханг; Денисе I. Qуиглеy; Тристан Дарланд; Катхерине L. Суцхланд; Схаилаја Пасумамула; Јамес L. Кеннедy; Сусан Б. Олсон; Р. Еллен Магенис; Сусан Г. Амара; Анд Давид К. Грандy (2001). „Ампхетамине, 3,4-Метхyленедиоxyметхампхетамине, Лyсергиц Ацид Диетхyламиде, анд Метаболитес оф тхе Цатецхоламине Неуротрансмиттерс Аре Агонистс оф а Рат Траце Амине Рецептор”. Молецулар пхармацологy. 60: 1181—1188. 
  4. ^ Баркер СА, Монти ЈА анд Цхристиан СТ (1981). Н,Н-Диметхyлтрyптамине: Ан ендогеноус халлуциноген. Ин Интернатионал Ревиеw оф Неуробиологy, вол 22, пп. 83-110; Ацадемиц Пресс, Инц.

ЛитератураУреди