Транс-масти је заједничко име за незасићене масти са трансизомерним (Е-изомерним) масним киселинама. Термин се односи на конфигурацију двоструке везе између угљеника, те су транс-масти мононезасићене или полинезасићене, али никад нису засићене. Транс-масти се јављају у природи, али исто тако настају при обради полинезасићених масних киселине током производње хране.[1]

Типови масти у храни
Види још

Конзумирање транс-масти повећава ризик од коронарне срчане болести[2][3] путем повишења нивоа ЛДЛ холестерола и снижавања нивоа „доброг“ ХДЛ холестерола.[4] Већ дуже време се води дебата о могућој диференцијацији између транс-масти природног порекла и транс-масти из поврћа. Две канадске студије[5][6] су показале да природна транс-маст вакценска киселина, која је присутна у говедини и млечним производима, можда може да има супротни здравствени ефекат и да заправо може буде корисна у поређењу са хидрогенисам биљним масноћама, или смешама свињског сала и масти соје,[6] е.г. она снижава тоталне, ЛДЛ холестеролне и триглицеридне нивое.[7][8][9] Због недостатка признате евиденције и научне сагласности, нутриционе владине организације сматрају све транс-масти једнако штетним за здравље[10][11][12] и препоручују да се козумирање трансмасти редукује до најмањих могућих количина.[13][14]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Trans fatty acid-forming processes in foods: a review
  2. ^ Фоод анд нутритион боард, институте оф медицине оф тхе натионал ацадемиес (2005). Диетарy Референце Интакес фор Енергy, Царбохyдрате, Фибер, Фат, Фаттy Ацидс, Цхолестерол, Протеин, анд Амино Ацидс (Мацронутриентс). Натионал Ацадемиес Пресс. стр. 423—. Архивирано из оригинала 25. 06. 2007. г. Приступљено 26. 09. 2012. 
  3. ^ Фоод анд нутритион боард, институте оф медицине оф тхе натионал ацадемиес (2005). Диетарy Референце Интакес фор Енергy, Царбохyдрате, Фибер, Фат, Фаттy Ацидс, Цхолестерол, Протеин, анд Амино Ацидс (Мацронутриентс). Натионал Ацадемиес Пресс. стр. 504—. 
  4. ^ „Транс фат: Авоид тхис цхолестерол доубле wхаммy”. Маyо Фоундатион фор Медицал Едуцатион анд Ресеарцх (МФМЕР). Приступљено 10. 12. 2007. 
  5. ^ Trans Fats From Ruminant Animals May Be Beneficial
  6. ^ а б Chantal, C. M.. Bassett; Edel, Andrea L.; Patenaude, Amanda F.; McCullough, Richelle S.; Blackwood, David P.; P. Yvan Chouinard; Paquin, Paul; Lamarche, Benoît; Pierce, Grant N. (2010). „Dietary Vaccenic Acid Has Antiatherogenic Effects in LDLr−/− Mice1–3”. J. Nutr. 140 (1): 18—24. PMID 19923390. doi:10.3945/jn.109.105163.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  7. ^ Natural trans fats have health benefits, University of Alberta study shows
  8. ^ Wанг Y, Јацоме-Соса MM, Вине ДФ, Процтор СД (20. 5. 2010). „Бенефициал еффецтс оф ваццениц ацид он постпрандиал липид метаболисм анд дyслипидемиа: Импацт оф натурал транс-фатс то импрове ЦВД риск”. Липид Тецхнологy. 22 (5): 103—106. дои:10.1002/лите.201000016. 
  9. ^ Бассетт C, Едел АЛ, Патенауде АФ, МцЦуллоугх РС, Блацкwоод ДП, Цхоуинард ПY, Паqуин П, Ламарцхе Б, Пиерце ГН (2010). „Диетарy Ваццениц Ацид Хас Антиатхерогениц Еффецтс ин ЛДЛр−/− Мице”. Тхе Јоурнал оф Нутритион. 140 (1): 18—24. ПМИД 19923390. дои:10.3945/јн.109.105163. 
  10. ^ ЕФСА Панел он Диететиц Продуцтс, Нутритион, анд Аллергиес (НДА); Сциентифиц Опинион он Диетарy Референце Валуес фор фатс. ЕФСА Јоурнал 2010; 8(3):1461.}-
  11. ^ Update on trans fatty acids and health[мртва веза], Position Statement by the UK Scientific Advisory Committee on Nutrition, 2007
  12. ^ -{Броуwер ИА, Wандерс АЈ, Катан МБ (2010) Еффецт оф Анимал анд Индустриал Транс Фаттy Ацидс он ХДЛ анд ЛДЛ Цхолестерол Левелс ин Хуманс – А Qуантитативе Ревиеw. ПЛоС ОНЕ 5(3): е9434. . дои:10.1371/јоурнал.поне.0009434.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  13. ^ „Хеалтх Цанада, Транс Фат”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г. Приступљено 26. 9. 2012. 
  14. ^ ЕФСА сетс Еуропеан диетарy референце валуес фор нутриент интакес

Литература уреди

Спољашње везе уреди