Ушмал
Ушмал (јукатански мајански: Óoxmáal, што значи „трипут грађен”[1]) је био велики претколумбовски град Маја, данас рушевине на Јукатану (Мексико), 78 км јужно од Мериде и 110 км северно од града Кампече. Архитекти Ушмала су развили стил који се распростирао брдовитим крајоликом подручја северног Јукатана (стил puuc, тј. „брдо”), док је остатак полуострва углавном раван. Храмови и палате једног од највећих (имао је око 25.000 становника) и најлепших градова на Јукатану се протежу на стотине квадратних метара и наслањају на тргове широке попут фудбалских игралишта који су организовани према астронмским мерењима од око 700.-1000. године. Због тога је Ушмал уписан на Унесков списак места Светске баштине у Америци 1988. године[2].
Преколумбијски град Ушмал | |
---|---|
Назив на званичном списку светске баштине | |
Локација | Мексико |
Тип | Културно добро |
Критеријуми | i, ii, iii |
Унеско регија | Месоамерица |
Координате | 20° 21′ 34″ Н 89° 46′ 17″ W / 20.35944° С; 89.77139° З |
Историја уписа у светску баштину | |
Упис | 1996. (? седница) |
Угроженост | не |
Мајанска прича Патуљак-чаробњак из Ушмала је постављена у Ушмалу.[3]
Историја уреди
Археолози често успоређују Ушмал са египатским рушевинама у Теби, или са грчком и римском архитектуром. Археолошка истраживања показују да је Ушмал саграђен у 8. веку. Основала или освојила га је породица Ксиу или Тутил-Ксиу, племена страног порекла, које се касније удружило с Ернаном Кортесом у његовом освајању Средње Америке. Ушмал се врло брзо почео да се развија и захваљујући монополу над овим плодним пољопривредним подручјем, загосподарио је већим делом Јукатана од 850.-925. год. Ушмал се удружио у војно-политички блок с Кабахом и Нојпатом, а касније и са Чичен Ицом, те је помоћу њих ширио своју власт. Све већи утицај ратоборних Толтека, који су провалили на Јукатан у 10. веку, нагло је изменио токове тамошње културе и полако је довео до пропасти.
Град је обновљен у 13. веку и доживео је нови процват као припадник Мајапанске лиге, али је пропао у дугогодињем рату Мајапана против Чичен Ице (1441—1541) из којег раздобља датирају његове зидине.
Након шпанског освајања Јукатана, први писани извори наводе како је овде још увек постојало насеље до 1550-их, али како га Шпанци нису населили убрзо је потпуно напуштено.
Архитектура уреди
Називи грађевина у Ушмалу су углавном шпански и несу повезани с њиховом изворном наменом. „Патуљкова палата” (Адивино) је прво што се угледа у Ушмалу. Палата се разликује од свих дотада изграђених пирамида по томе што су јој темељи овални, а конструкција подсећа на купу. Једини оштри рубови су завршетци степеница. Храм није првобитно овако изгледао, надограђиван је пет пута у циклусима од 52 године, према обичају Маја да након једног циклуса на старом светишту надограде ново. Храм на врху пирамиде био је посвећен богу неба. Палата је висока 45 метра, а име је добила према легенди у којој је патуљак саградио палату, надмудрио локалног краља и преузео престоље.
У Ушмалу има више водоравних зграда него пирамида-градова. На пример, „Гувернерова палата” (Palacio de Gobernador) и „Двориште калуђерица” (Cuadrangulo de las Monjas) протежу се водоравно, а грађене су од помно обрађеног камења и украшене различитим рељефима. Гувернерова палата састоји се од три дела, дуга је 100 метара, а широка 15 метра. Улаз у палату окренут је према Венери која је с овог места видљива сваку осму годину, планети која је веома значајна у свету Маја. У палати се налази 20 одаја, а у њој је некада обитавао владар. Дуги геометријски облик фриза спада међу најлепше у древној америчкој уметности. Очита је разлика и у изради спратова, јер су виши спратови увек богатије украшени, па тако представљају контраст глатком приземљу. Многи мотиви на зградама били су само декорација, али често су имали и културна и верска значења (симболи изрезбарене лобање указују на утицај ратоборних Толтека).
Остаци у Ушмалу најважнији су пример архитектонског стила puuc (600-900. године), за који је карактеристична употреба кречњачких плоча и украшавање прочеља палата приказима небеских змија дугих орловских носова. У Ушмалу се задржала традиција израде стела. Њихови кипари су уводили и нова стилска обележја и помало нарушили њихову кипарску вредност. Стеле су окупљали на посебне платформе и увели су нагласак на централној стели која је најверојатније приказивала локалног владара.
-
„Чак” маска северне палате „дворишта калуђерица”
-
„Гувернерова палата” -
„Патуљкова пирамида” -
„Двориште птица”" -
„Голубарник” -
Игралиште за пок-та-пок
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Алфредо Баррера Вáсqуез, Јуан Рамóн Бастаррацхеа Манзано и Wиллиам Брито Сансорес (ур.) Дицционарио маyа Цордемеx: маyа-еспаñол, еспаñол-маyа, у сурадњи с Рефугио Вермонт Салас, Давид Дзул Гóнгора, и Доминго Дзул Поот, Мéрида, Меxицо: Едиционес Цордемеx. ОЦЛЦ 7550928
- ^ Видео на службеним страницама УНЕСЦО-а (језик: енглески) 2,56 мин
- ^ Тхомас, Ребецца L. Цултурес: А Гуиде то Мултицултурал Литературе фор Цхилдрен (1996). Цоннецтинг. ЦОННЕЦТИНГ ЦУЛТУРЕС (аннотатед изд.). Либрариес Унлимитед. стр. 390. ИСБН 978-0-8352-3760-4. Приступљено 17. 5. 2014.
Литература уреди
- Тхомас, Ребецца L. Цултурес: А Гуиде то Мултицултурал Литературе фор Цхилдрен (1996). Цоннецтинг. ЦОННЕЦТИНГ ЦУЛТУРЕС (аннотатед изд.). Либрариес Унлимитед. стр. 390. ИСБН 978-0-8352-3760-4. Приступљено 17. 5. 2014.
- Дуннинг, Ницхолас П. (2006). „Лонг тwилигхт ор неw даwн? Трансформатион оф Маyа цивилизатион ин тхе Пууц регион”. Ур.: Грубе, Николаи. Маyа: Дивине Кингс оф тхе Раин Форест. Ева Еггебрецхт анд Маттхиас Сеидел (ассистант едс.). Цологне, Германy: Кöнеманн. стр. 323-337. ИСБН 978-3-8331-1957-6. ОЦЛЦ 71165439.
- Сцхеле, Линда; Фреидел, Давид (1992). А Форест оф Кингс: Тхе Унтолд Сторy оф тхе Анциент Маyа (пбк репринт изд.). Неw Yорк: Харпер Перенниал. ИСБН 978-0-688-11204-2. ОЦЛЦ 145324300.
- Степхенс, Јохн L. (1841). Инцидентс оф Травел ин Централ Америца, Цхиапас, анд Yуцатан. ин 2 волс. Фредерицк Цатхерwоод (иллус.). Неw Yорк: Харпер & Бротхерс. ОЦЛЦ 863468.
- Еванс, Сусан Тобy (2004). Анциент Меxицо анд Централ Америца.
- Гwин, Петер (фебруар 2005). „Сееинг Тхроугх Wаллс”. Натионал Геограпхиц.
- Шпрајц, Иван (2000). „Астрономицал Алигнментс ат Теотихуацан, Меxицо”. Латин Америцан Антиqуитy. 11 (4). стр. 403—415.
- Сугиyама, Сабуро (2005). „Говернанце анд Политy ат Цлассиц Теотихуацан”. Месоамерицан Арцхаеологy.
- Леибсохн, Дана, анд Барбара Е. Мундy, “Макинг Сенсе оф тхе Пре-Цолумбиан,” Вистас: Висуал Цултуре ин Спанисх Америца, 1520–1820 (2015). http://www.fordham.edu/vistas
- Feder, Kenneth L. (2010). Encyclopedia of Dubious Archaeology: From Atlantis to the Walam Olum: From Atlantis to the Walam Olum (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 34. ISBN 9780313379192. Приступљено 17. 3. 2019.
- Takacs, Sarolta Anna; Cline, Eric H. (2015). The Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 16. ISBN 9781317458395. Приступљено 17. 3. 2019.
- Koontz, Rex (2013). Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York, New York: Thames and Hudson. ISBN 9780500290767.
- „The Aztecs/Mexicas”. Приступљено 2006-12-27.
- King, Heidi (2004). „Tenochtitlan”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 14. 8. 2021.
- Williams, Victoria (2020). Indigenous peoples : an encyclopedia of culture, history, and threats to survival. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 722. ISBN 9781440861185.
- Ferguson, William M. (2001). Mesoamerica's ancient cities : aerial views of pre-Columbian ruins in Mexico, Guatemala, Belize, and Honduras (Rev. изд.). Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 9780826328007. Приступљено 15. 8. 2021.
- Wicke, Charles R. (април 1965). „Pyramids and Temple Mounds: Mesoamerican Ceremonial Architecture in Eastern North America”. American Antiquity. 30 (4): 409—420. JSTOR 277940. S2CID 161286348. doi:10.2307/277940. Приступљено 15. 8. 2021.
- Joyce, Thomas Athol (1922). „The archaeological heritage of Mexico”. New World Review and Pan-Ameri- Can Magazine. 35: 197—203. Приступљено 15. 8. 2021.
- Werner, Michael S., ур. (2001). Concise encyclopedia of Mexico. Chicago: Fitzroy Dearborn. стр. 813. ISBN 9781135973773. Приступљено 15. 8. 2021.
- Columbia Electronic Encyclopedia, 6th Edition. EBSCO: Columbia University Press. 2020. ISBN 978-0-7876-5015-5. OCLC 1149280662.
- Yahya, Nazry Bin (28. 1. 2021). The Golden Ages of the Dark Ages. Singapore: Partridge Publishing. ISBN 9781543762792. Приступљено 15. 8. 2021.
- Cartwright, Mark (17. 2. 2015). „Teotihuacan”. World History Encyclopedia. Приступљено 15. 8. 2021.
- Cowgill, George L. (2013). „Possible Migrations and Shifting Identities in the Central Mexican Epiclassic”. Ancient Mesoamerica. 24 (1): 131—49. JSTOR 26300635. S2CID 162328949. doi:10.1017/S0956536113000060. Приступљено 15. 8. 2021.
- Coe, Michael, D (2013). Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York, New York: Thames and Hudson. стр. 170—176. ISBN 978-0-500-29076-7.
- „Toltec 'builder'”. Credo Reference. 2018.
- „Tula or Tollan”. Credo Reference.
- Cartwright, Mark (27. 1. 2015). „El Tajin”. World History Encyclopedia. Приступљено 15. 8. 2021.
- „Historic Centre of Oaxaca and Archaeological Site of Monte Albán”. UNESCO. Приступљено 15. 8. 2021.
- Voorhies, Barbara (децембар 2005). „Ancient Mexico and Central America: Archaeology and Culture History. Susan Toby Evans. Thames and Hudson, London. 2004. 502 pp., bib. $70.00 (cloth), $50.00 (paper).”. Latin American Antiquity. 16 (4): 473—473. ISSN 1045-6635. doi:10.2307/30042512.
- Torvinen, Andrea; Nelson, Ben A. (март 2020). „Refinement of the Chronology of La Quemada, Zacatecas, Mexico, Using Ceramic Seriation”. Latin American Antiquity. 31 (1): 61—80. S2CID 214046921. doi:10.1017/laq.2019.106. Приступљено 15. 8. 2021.
- Trombold, Charles D. (28. 11. 1991). Ancient Road Networks and Settlement Hierarchies in the New World. Cambridge University Press. стр. 162. ISBN 9780521383370. Приступљено 15. 8. 2021.
- Palmer, Allison Lee (2009). The A to Z of architecture. Lanham, Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0810868953. Приступљено 15. 8. 2021.
- Kelly, Joyce (2001). An Archaeological Guide to Central and Southern Mexico. Norman: University of Oklahoma Press. стр. 30—2. ISBN 0-8061-3349-X.
- Neff, Hector (2011). „Evolution of the Mesoamerican Mother Culture”. Ancient Mesoamerica. 22 (1): 107—122 (16 pages). JSTOR 26309551. S2CID 145389188. doi:10.1017/S0956536111000150 — преко JSTOR.
- „Professor's Research Rocks Mesoamerican Cultural Theory”. www2.gwu.edu. Приступљено 2022-12-06.
- Inomata, Takeshi; Triadan, Daniela; Aoyama, Kazuo; Castillo, Victor; Yonenobu, Hitoshi (2013). „Early Ceremonial Constructions at Ceibal, Guatemala, and the Origins of Lowland Maya Civilization”. Science. 340 (6131): 467—471. Bibcode:2013Sci...340..467I. PMID 23620050. S2CID 29520487. doi:10.1126/science.1234493 — преко Science.org.
- PRINGLE, HEATHER (2013). „Deep Dig Shows Maya Architecture Arose Independently of Olmec's”. Science. 340 (6131): 417. ISSN 0036-8075. JSTOR 41942620. PMID 23620025. doi:10.1126/science.340.6131.417.
Spoljašnje veze уреди
- Fotografije Uxmala
- Architecture, Restoration and Imaging of Maya Cities
- У[мал - Национални институт за антропологију и историју
- Uxmal on mayaruins.com
- animated 3D-reconstruction on Uxmal-3D.com
- Uxmal – The Mayan Kingdom
- Uxmal Photo Essay
Координате: 20°21′34″N 89°46′17″W / 20.35944° СГШ; 89.77139° ЗГД