Википедија

Ушмал

Ушмал (јукатански мајански: Óoxmáal, што значи „трипут грађен”[1]) је био велики претколумбовски град Маја, данас рушевине на Јукатану (Мексико), 78 км јужно од Мериде и 110 км северно од града Кампече. Архитекти Ушмала су развили стил који се распростирао брдовитим крајоликом подручја северног Јукатана (стил puuc, тј. „брдо”), док је остатак полуострва углавном раван. Храмови и палате једног од највећих (имао је око 25.000 становника) и најлепших градова на Јукатану се протежу на стотине квадратних метара и наслањају на тргове широке попут фудбалских игралишта који су организовани према астронмским мерењима од око 700.-1000. године. Због тога је Ушмал уписан на Унесков списак места Светске баштине у Америци 1988. године[2].

Светска баштина Унеска
Преколумбијски град Ушмал
Назив на званичном списку светске баштине
Локација Мексико
ТипКултурно добро
Критеријумиi, ii, iii
Унеско регијаМесоамерица
Координате20° 21′ 34″ Н 89° 46′ 17″ W / 20.35944° С; 89.77139° З / 20.35944; -89.77139
Историја уписа у светску баштину
Упис1996. (? седница)
Угроженостне
Карта Ушмала

Мајанска прича Патуљак-чаробњак из Ушмала је постављена у Ушмалу.[3]

Историја уреди

Археолози често успоређују Ушмал са египатским рушевинама у Теби, или са грчком и римском архитектуром. Археолошка истраживања показују да је Ушмал саграђен у 8. веку. Основала или освојила га је породица Ксиу или Тутил-Ксиу, племена страног порекла, које се касније удружило с Ернаном Кортесом у његовом освајању Средње Америке. Ушмал се врло брзо почео да се развија и захваљујући монополу над овим плодним пољопривредним подручјем, загосподарио је већим делом Јукатана од 850.-925. год. Ушмал се удружио у војно-политички блок с Кабахом и Нојпатом, а касније и са Чичен Ицом, те је помоћу њих ширио своју власт. Све већи утицај ратоборних Толтека, који су провалили на Јукатан у 10. веку, нагло је изменио токове тамошње културе и полако је довео до пропасти.

Град је обновљен у 13. веку и доживео је нови процват као припадник Мајапанске лиге, али је пропао у дугогодињем рату Мајапана против Чичен Ице (1441—1541) из којег раздобља датирају његове зидине.

Након шпанског освајања Јукатана, први писани извори наводе како је овде још увек постојало насеље до 1550-их, али како га Шпанци нису населили убрзо је потпуно напуштено.

Архитектура уреди

 
„Двориште калуђерица”
 
Детаљ фасаде источне зграде „двориште калуђерица” са „Патуљковом палатом” у позадини

Називи грађевина у Ушмалу су углавном шпански и несу повезани с њиховом изворном наменом. „Патуљкова палата” (Адивино) је прво што се угледа у Ушмалу. Палата се разликује од свих дотада изграђених пирамида по томе што су јој темељи овални, а конструкција подсећа на купу. Једини оштри рубови су завршетци степеница. Храм није првобитно овако изгледао, надограђиван је пет пута у циклусима од 52 године, према обичају Маја да након једног циклуса на старом светишту надограде ново. Храм на врху пирамиде био је посвећен богу неба. Палата је висока 45 метра, а име је добила према легенди у којој је патуљак саградио палату, надмудрио локалног краља и преузео престоље.

У Ушмалу има више водоравних зграда него пирамида-градова. На пример, „Гувернерова палата” (Palacio de Gobernador) и „Двориште калуђерица” (Cuadrangulo de las Monjas) протежу се водоравно, а грађене су од помно обрађеног камења и украшене различитим рељефима. Гувернерова палата састоји се од три дела, дуга је 100 метара, а широка 15 метра. Улаз у палату окренут је према Венери која је с овог места видљива сваку осму годину, планети која је веома значајна у свету Маја. У палати се налази 20 одаја, а у њој је некада обитавао владар. Дуги геометријски облик фриза спада међу најлепше у древној америчкој уметности. Очита је разлика и у изради спратова, јер су виши спратови увек богатије украшени, па тако представљају контраст глатком приземљу. Многи мотиви на зградама били су само декорација, али често су имали и културна и верска значења (симболи изрезбарене лобање указују на утицај ратоборних Толтека).

Остаци у Ушмалу најважнији су пример архитектонског стила puuc (600-900. године), за који је карактеристична употреба кречњачких плоча и украшавање прочеља палата приказима небеских змија дугих орловских носова. У Ушмалу се задржала традиција израде стела. Њихови кипари су уводили и нова стилска обележја и помало нарушили њихову кипарску вредност. Стеле су окупљали на посебне платформе и увели су нагласак на централној стели која је најверојатније приказивала локалног владара.

  •  
    „Чак” маска северне палате „дворишта калуђерица”
  •  
    „Гувернерова палата”
  •  
    „Патуљкова пирамида”
  •  
    „Двориште птица”"
  •  
    „Голубарник”
  •  
    Игралиште за пок-та-пок

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Алфредо Баррера Вáсqуез, Јуан Рамóн Бастаррацхеа Манзано и Wиллиам Брито Сансорес (ур.) Дицционарио маyа Цордемеx: маyа-еспаñол, еспаñол-маyа, у сурадњи с Рефугио Вермонт Салас, Давид Дзул Гóнгора, и Доминго Дзул Поот, Мéрида, Меxицо: Едиционес Цордемеx. ОЦЛЦ 7550928
  2. ^ Видео на службеним страницама УНЕСЦО-а (језик: енглески) 2,56 мин
  3. ^ Тхомас, Ребецца L. Цултурес: А Гуиде то Мултицултурал Литературе фор Цхилдрен (1996). Цоннецтинг. ЦОННЕЦТИНГ ЦУЛТУРЕС (аннотатед изд.). Либрариес Унлимитед. стр. 390. ИСБН 978-0-8352-3760-4. Приступљено 17. 5. 2014. 

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Ušmal na Vikimedijinoj ostavi.

Координате: 20°21′34″N 89°46′17″W / 20.35944° СГШ; 89.77139° ЗГД / 20.35944; -89.77139

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ušmal&oldid=27675010”