Удружење Жене југа

Удружење Жене југа основано је 2008. године у Пироту, а формално регистровано у марту 2010. као непрофитна, невладина организација са циљем промоције и заштите људских права, са снажним фокусом на људска права жена, информисање и економско оснаживање женске популације на југу Србије.

Лого Жене југа

Визија организације је модерно друштво изграђено на темељима равноправности и уважавања различитости у коме жене остварују сва загарантована права и равноправно учествују у свим сегментима живота у заједници. Мисија Жена југа је повећање учешћа жена у свим сегментима друштва и активно коришћење женских потенцијала и ресурса у развоју локалних заједница на југу Србије.

Рад Удружења Жене југа усмерен је на информисање јавности о људским правима жена и родној равноправности, едуковање жена о њиховим правима, истраживање потреба и потенцијала жена на простору јужне и југоисточне Србије. Жене југа сарађују са локалним, државним и интернационалним телима и организацијама које делују у области женских права и родне равноправности и укључене су у доношење и имплементацију стратешких докумената од значаја за женску егзистенцију у локалној заједници.

Стратешка документа уреди

  • Национални акциони план за укључивање жена у предузетништво, Влада Републике СрбијеКоординационо тело за родну равноправност 2015. – 2020.
  • Локална стратегија за одрживи развој Општине Пирот, области привреда и друштвене делатности 2015. – 2020.
  • Локални акциони план за унапређивање положаја жена и родне равноправности на територији Општине Пирот 2015. – 2017.
  • Стратегија за унапређивање положаја жена и родне равноправности на територији Општине Пирот 2012. – 2017.

Чланство уреди

  • Мрежа Снага сарадње
  • Мрежа Жена у црном Србије
  • Интернационална мрежа невладиних организација
  • Комисија за родну равноправност и једнаке могућности Општине Пирот
  • Локални координациони тим за борбу против трговине људима Општине Пирот

Пројекти уреди

Женска медијатека основана је у марту 2012. године, са циљем промоције и заштите људских права жена кроз едукацију и активизам. Фонд Медијатеке састоји се од више од 2500 книга, водича, брошура и документарних филмова о женским правима, искуствима и деловању, као и о раду организација цивилног друштва на свим европским језицима. До сада је у Медијатеци организовано више од 60 догађаја попут књижевних вечери, документарних пројекција, радионица и других активности. Више од 500 посетилаца користило је фондове и учествовало у активностима организованим у Женској медијатеци са циљем да стекне и унапреди знање о женској историји и деловању женског покрета широм света. Литература и филмови су поклон Центра за женске студије Београд, Центра за женске студије Нови Сад, Жена у црном, Жена на делу, Реконструкције Женског фонда и многих других организација и појединаца који су уложили у развој Женске медијатеке.[1]

Зауставимо трговину женама (2012—2013) је пројекат подизања свести међу Ромском популацијом о ризицима и превенцији трговине женама. У оквиру пројекта формиран је први Тим Ромкиња вршњачких едукаторки против трговине људима у Србији, а вршњачка едукација уврштена је у Националну стратегију за унапређење положаја Рома у Републици Србији, у делу Унапређење положаја Ромкиња.

Жене против сиромаштва (2013) је пројекат едукације жена из маргинализованих група за рад на рачунару. Дванаест жена, од којих је већина била из ромске и сеоске популације, похађало је тромесечни курс рачунара у Женској медијатеци. Током пројекта жене су унапредиле функционалну писменост, повезале се и успоставиле сарадњу са организацијама у циљу заједничког деловања у области унапређења положаја жена у локалној заједници.

Млади против дискриминације (2013) је пројекат вршњачке едукације о ненасилној комуникацији и превенцији конфликта, реализован у осам градова и општина јужне и југоисточне Србије. Десет школа се укључило у реализацију пројектних активности, више од 350 младих је укључено у радионице о правима жена, мањина и особа са инвалидитетом, од чега је више од 30 њих преузело улогу вршњачких едукатора о људским правима и ненасилној комуникацији.

Пирот по мери жена (2013.- 2014) је јавно заговарање са циљем доношења Одлуке о приступању изради Акционог плана за унапређивање положаја жена и родне равноправности на територији Општине Пирот. Након усвајања Одлуке од стране Скупштине Општине Пирот, Удружење Жене југа је водило процесс израде Акционог плана уз подршку представница локалних институција. Акциони план има седам стубова: Политика и јавни живот, Економија, Образовање, Превенција и борба против родно заснованог насиља, Здравље, Информисање и Локализација Резолуције Савета безбедности Уједињених Нација 1325 Жене, мир, безбедност. Задаци прецизирани Акционим планом односе се на укључивање жена у све нивое одлучивања, креирање системских предуслова за политике родне равноправности у економији на локалном нивоу и увођење принципа родне равноправности у процесс креирања и имплементације економских и развојних политика.

Дигиталне прице за транформацију (2014) је пројекат реализован са циљем унапређења женских капацитета за коришћење нових технологија и информисање и повезивање жена са територије Србије и Босне и Херцеговине. Десет жена из седам организација оснажено је за употребу нових технологија кроз радионице о изради дигиталних прича о стварању женског идентитета кроз искуства живота у рату и транзицији у земљама бивше Југославије. Током пројекта снимљен је документарни партиципативни видео Жене које брда премештају, који је емитован у седам градова Србије и на фестивалима ПитцхWисе у Сарајеву и Феммес Фаталес у Приштини.[2][3]

Локализација Резолуције Савета безбедности Уједињених Нација 1325 (РСБУН 1325) Жене, мир, безбедност у Републици Србији (2014. – 2015) је пројекат који подстиче локалне актере у имплементацију РСБУН 1325 и других докумената везаних за жене, мир и безбедност у локалним заједницама. Локализација обезбеђује повезивање локалних, националних и интернационалних политика и стратегија и актера са циљем спровођења принципа Резолуције и имплементације Националног акционог плана за примену РСБУН 1325 у Републици Србији. Процес локализације има две компоненте – тренинг за представнице/ке институција и организација и израда Смерница за локализацију. Смернице су водич за локалне институције кроз интеграцију циљева РСБУН 1325 у локалне стратешке документе.

Спољашње везе уреди

Референце уреди