Уговор о јемству

Уговор о јемству је уговор у писаној форми између повериоца и јемца у ком се јемац обавезује да ће према повериоцу испунити пуноважну и доспелу обавезу дужника, ако овај то не учини.

Уговором о јемству се може обавезати само ко има потпуну пословну способност.

Појам

Јемство као вид осигурања испуњења обавеза настаје, најчешће, на основу уговора, мада постоји и законско јемство. Уговором о јемству обавезује се једно лице према повериоцу одређеног дужника да ће испунити обавезу коју тај дужник има, ако то овај не учини. За изјаву о јемству потребна је писмена форма. Лице које преузима јемство назива се јемац, а лице за чији се дуг јемчи назива се главни дужник. Јемац, дакле, не преузима дуг главног дужника као свој властити, већ се обавезује да ће платити туђи дуг. Јемчева обавеза претпоставља дуг неког трећег лица, тзв. главни дуг. Није нужно да главни дуг постоји већ у тренутку закључења уговора о јемству, јер се јемство може дати и за будућу и условну обавезу, ако је она одређена. Јемство дато за будућу обавезу може се и опозвати пре него што обавеза настане, уколико није утврђен рок њеног настанка. Јемство ће произвести дејство само под условом да будући дуг заиста и настане.

За настанак пуноважног уговора о јемству довољно је да се сагласе поверилац и јемац. У пракси, као јемци се могу јавити како правна лица (нпр. банка) тако и физичка лица.

Правна природа

Уговор о јемству је именован уговор. То је једнострано обавезан уговор, јер се њиме јемац обавезује повериоцу да ће испунити одређену обавезу главног дужника, уколико то овај не учини. Судбина јемства, као уговора, зависи од правне судбине основног уговора, тј. уговора између дужника и повериоца. Јемчева обавеза не може бити већа од обавезе главног дужника, чак и кад је уговорено већа.

Форма јемства

Уговор о јемству мора бити сачињен у писаном облику.

Предмет јемства

Свака пуноважна облигација може бити обезбеђена јемством. Јемство се може дати и када је облигација под дупуштеним модалитетима (услови, рокови, налози), као и за одређену будућу обавезу. Међутим када је јемство дато за будућу обавезу, постоји могућност опозива, али пре него што обавеза настане. Ако је предвиђени рок у коме обавеза треба да настане (раскидни рок од нпр. шест месеци за настанак обавезе), опозив се не може дати пре истека тог рока. Коначно, јемство се може дати и као обезбеђење претходног јемства, тј. јемац може да јемчи и за обавезу неког другог јемца (јемчев јемац).

Кауза јемства

Уговор о јемству нема за циљ заснивање самосталне облигације између повериоца и јемца. Циљ овог уговора је обезбеђење потраживања које има поверилац према главном дужнику, што значи да је кауза о јемству зависна од каузе основне облигације, облигације између дужника и повериоца.

Обим јемчеве одговорности

Одговорност јемца је ограничена по обиму на висину обавезе главног дужника, односно висина обавезе главног дужника је максимална висина обавезе јемца. Чак и када је уговором предвиђена већа одговорност, она се своди на меру дужникове обавезе. Све ово значи да јемац одговара целокупном својом имовином, али до висине вредности обавезе главног дужника. У тренутку када јемац намири потраживање повериоца које је овај имао према главном дужнику, јемац заузима положај повериоца. Предметно потраживање са свим споредним правима и гаранцијама за његово испуњење прелази на јемца који је намирио потраживање према повериоцу.

Однос јемца и повериоца

1. Јемац се обавезао повериоцу да ће платити туђи, а не свој дуг. Обавеза зато није примарна него секундарна. Секундарност се огледа у томе што је од јемца могуће захтевати испуњење само под условом да то није учинио главни дужник у року који му је у писмеоном позиву одредио поверилац. Ако би поверилац пре тога затражио исплату од јемца, овај има право да му истакне приговор што се не држи реда.
2. Јемац може бити потпуно ослобођен од одговорности. До тога може доћи због повериочевог одуговлачења, кад он на позив јемца, после доспелости потраживања, не захтева испуњење обавезе од главног дужника ни у року од месец дана од тог позива. Ако рок за испуњење није одређен, јемац може после годину дана од закључења уговора о јемству позвати повериоца да му да потребну изјаву за одређивање датума испуњења. Уколико овај то не учини ни у року од месец дана, он се ослобађа одговорности.

Однос дужника и јемца

1. Циљ јемства је да се повериоцу створе већи изгледи за намирење потраживања од главног дужника. Уколико јемац намири повериоца, главни дужник остаје и даље у обавези,само не више према повериоцу, већ према јемцу. Исплатом дуга јемац долази на место повериоца и стиче сва она права према главном дужнику која је имао и поверилац. Он може захтевати да му дужник надокнади све оно што је исплатио за његов рачун, као и камату од дана исплате. Такође може захтевати, од њега надокнаду трошкова насталих у спору са повериоцаем од часа кад је обавестио дужника о том спору, као и надокнаду штете ако би је било.
2. Против јемца који је без његовог знања извршио исплату повериоцу дужник може употребити сва правна средства којима је у часу те исплате могао одбити повериочев захтев. Јемац губи право на регрес и у случају кад не обавести дужника да је исплатио повериоца па дужник не знајући за то исплати поново исто потраживање. Али пошто је тиме поверилац неосновано обогаћен, јемац може захтевати од њега да му врати оно што је исплатио. То право припада јемцу и када без дужниковог знања исплати повериочево потраживање које касније на, дужников захтев, буде поништено или угашено пребијањем.

Гашење јемства

Јемство се гаси увек када се угаси и главна обавеза коју он осигурава. При томе сасвим је свеједно на који је начин главни дуг угашен. Јемство такође може престати са радом независно од главног дуга и пре њега. То се догађа, ако је оно само дато за одређено време па то време истекне. Затим, до гашења долази и кад поверилац опрости дуг јемцу, кад се сједине јемац и поверилац или јемац и главни дужник. I када је рок застаревања обавезе главног дужника дужи од две године, обавеза јемца застарева по истеку две године од доспелости обавезе главног дужника.

Нарочите врсте јемства

1. Солидарно јемство - У овом случају јемац се обавезује као јемац саисплатилац, то значи да он одговара солдирано са дужником за целу обавезу.
2. Сајемци - То су више лица која јемче за исту обавезу. Могу се обавезати заједно и истовремено или у различито време и независно један од другог.
3. Јемац јемчев - Онај ко се обавеже повериоцу да ће јемчити за његово потраживање од јемца. Поверилац у том случају има два јемца, један је главни, а други споредни.
4. Јемац за надокнаду штете - Оно лице које се не обавезује на јемство повериоцу, већ његовон јемцу. Преузима обавезу да ће јемцу главног дужника надокнадити евентуалну штету услед датог јемства.
5. Уговор о гаранцији - је сличан уговору о јемству. Њиме се једно лице обавезује другоме да ће гарантовати за његов успех у неком будућем послу, и да ће сносити ризик тог посла. Али се овим уговором не преузима обавеза да ће се платити туђи дуг, него обавеза надокнаде евентуалне штете коју би друга страна могла претрпети обављајући одређену делатност.

Акцесорност и супсидијарност

• Супсидијарност) Од јемца се може захтевати испуњење обавезе тек након што је главни дужник не

испуни у року одређеном у писменом позиву (супсидијарно јемство). Дужник може истицати приговор реда.

• Акцесорност (акцесоран - бити споредан и зависан у односу на главног) јемства значи да пуноважно јемство зависи од пуноважности главне обавезе. Ако је обавеза главног дужника настала из уговора који је ништав, онда због тога не може да постоји обавеза главног дужника а ни обавеза јемца. Притом је могуће да је уговор. о јемству сам за себе пуноважан, али не производи правна дејства због акцесорне повезаности са неважећим главним уговором. Ако је уговор рушљив онда судбина јемства зависи од тога шта ће бити са главним уговором. Код солидарног јемства не постоји супсидијарност али остаје акцесорност. Поверилац може да тужи или дужника или јемца или обојицу заједно(јемац не може истицати приговор реда), али ако је главни уговор неважећи и уговор о јемству пада (мада сам по себи није неважећи).

Литература

• Облигационо право, проф. др Оливер Антић, Београд 2009.
• Облигационо право, др Јаков Радишић, Београд 2004.

Спољашње везе

• Јамство