Улоф Рудбек (швед. Olof Rudbeck d.ä.; Вестерос, 13. септембар 1630Упсала, 12. децембар 1702) је био шведски научник и писац, професор медицине и током неколико мандата ректор на Упсалском универзитету. Не треба га грешком поистовећивати са његовим сином, Улофом Рудбеком млађим, познатим ботаничарем.

Улоф Рудбек

Историјска лингвистика уреди

У периоду између 1679. и 1702. посветио се писању историјско-лингвистичких трактата који су одштампани у четири тома под називом Атлантика (швед. Atland eller Manheim) у којима је покушао да докаже да је Шведска била Атлантида, колевка цивилизације, а шведски језик првобитни језик који је говорио Адам, из којег су касније настали хибру и латински језик.[1]

Контроверзе уреди

Ставови које је у својим трактатима изнео Улоф Рудбек су били предмет оспоравања бројних научника од којих су неки писали сатире инспирисане Рудбековим ставовима. Дени Дидро је истицао Рудбекова дела као пример за обмањујуће повезивање етимологије и митске историје.

Наслеђе уреди

Упркос контроверзама које се односе на Рудбека и његово дело, он је остао једна од шведских националних икона. По њему и његовом сину је један род биљака (Рудбекија). Изнад његовог гроба у катедрали у Упсали су често обављане церемоније крунисања шведских монарха.

Лингвистичко дело Улофа Рудбека је наставио његов син, Улоф Рудбек млађи који је био укључен у пружање научних образложења зашто Шведска треба да буде призната за једну од Великих сила у Европи, у периоду када је политика Шведске била усмерена у правцу задобијања статуса силе.

Референце уреди

  1. ^ Ауроуx, Сyлваин, ед. (2006). Хисторy оф тхе Лангуаге Сциенцес: Ан Интернатионал Хандбоок он тхе Еволутион оф Лангуаге Сциенцес. Wалтер де Груyтер, ISBN 3-11-016735-2, pp. 1125-1126.

Vidi još уреди

Spoljašnje veze уреди