Униформна расподела (континуирана)

У теорији вероватноће и статистици, континуирана униформна расподела или правоугаона расподела је фамилија симетричних расподела вероватноће таквих да су за сваког члана фамилије, сви интервали исте дужине унутар дистрибуционе подршке подједнако вероватни. Подршка је дефинисана са два параметра, а и б, који су њена минимална и максимална вредност. Дистрибуција је често скраћено означава са У(а,б). Она је дистрибуција вероватноће максималне ентропије за рандомну променљиву X без ограничења, осим да је садржана у дистрибуционој подршци.[1]

Униформна расподела
Функција густине вероватноће
ПДФ оф тхе униформ пробабилитy дистрибутион усинг тхе маxимум цонвентион ат тхе транситион поинтс.
Користећи конвенцију максимума
Функција кумулативне расподеле
ЦДФ оф тхе униформ пробабилитy дистрибутион.
Нотација или
Параметри
Носитељ
ПДФ
ЦДФ
Просек
Медијана
Модуссвака вредност у
Варијанса
Коеф. асиметрије0
Куртоза
Ентропија
МГФ
ЦФ

Карактеризација уреди

Функција густине вероватноће уреди

Функција густине вероватноће континуирне униформне расподеле је:

 

Вредности f(x) на двема граница a и b су обично неважне, јер не мењају вредности интеграла f(xdx на било ком интервалу, нити вредност x f(xdx или било којег вишег момента. Понекад се оне изједначавају са нулом, а понекад се бира да буду 1/(б − а). Ово питање је прикладно у контексту процене методом максималне вероватноће. У контексту Фуријеове анализе, може се узети да вредност f(a) или f(b) буде 1/(2(b − a)), јер тада инверзна трансформација многих интегралних трансформација ове униформне функције даје саму функцију, а не функцију која је једнака „скоро свуда”, тј. осим на скупу тачака са нултом мером. Такође, ово је у складу са сигнум функцијом која нема такву двосмисленост.

У смислу средње вредности μ и варијансе σ2, густина вероватноће се може записати као:

 

Функција кумулативне дистрибуције уреди

Функција кумулативне дистрибуције је:

 

Њен инверзни облик је:

 

У нотацији средње вредности и варијансе, функција кумулативне дистрибуције је:

 

и инверзни облик је:

 

Генерисање функција уреди

Функција генерисања момента уреди

Функција генерисања момента је:[2]

 

из чега се могу израчнунати моменти mk

 
 
 

У специјалном случају a = –b, другим речима, за

 

функција генерисања момента се редукује на једноставну форму

 

За рандомну променљиву која следи ову дистрибуцију, очекивана вредност је m1 = (a + b)/2 и варијанса је m2 − m12 = (b − a)2/12.

Функција генерисања кумуланта уреди

За n ≥ 2, n-ти кумулант униформне дистрибуције на интервалу [-1/2, 1/2] је Bn/n, где је Bn n-ти Бернулијев број.[3]

Својства уреди

Моменти уреди

Среднај вредност (први моменат) дистрибуције је:

 

Други моменат дистрибуције је:

 

Генерално, n-ти моменат униформне дистрибуције је:

 

Варијанса (други централни моменат) је:

 

Друге статистике уреди

Нека је X1, ..., Xn узорак независне и идентично распоређене рандомне променљиве из U(0,1). Нека је X(k) k-ти ред статистика из овог узорка. Онда расподела вероватноће X(k) представља бета расподелу са параметрима k и нк + 1. Очекивана вредности је

 

Ова чињеница је корисна кад се праве Q–Q графици.

Варијанце су

 

Униформност уреди

Вероватноћа да униформно распоређена случајна променљива падне унутар било којег интервала фиксне дужине не зависи од локације самог интервала (мада је зависна од величине интервала), докле год је интервал садржан унутар дистрибуционе подршке.

Да бе то видело, ако је X ~ U(a,b) и [x, x+d] подинтервал од [a,b] са фиксним d > 0, тада је

  wхицх ис индепендент оф x. Тхис фацт мотиватес тхе дистрибутион'с наме.

Генерализација до Борелових сетова уреди

Ова дистрибуција може се генерализовати на сложеније скупове од интервала. Ако је С Борелов скуп позитивне,[4][5] коначне мере, униформна дистрибуција вероватноће на S може се специфицирати дефинисањем функције расподеле вероватноће која је једнака нули изван С и константно једнака 1/K на S, где је K мера Лебега од S.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Парк, Сунг Y.; Бера, Анил К. (2009). „Маxимум ентропy ауторегрессиве цондитионал хетероскедастицитy модел”. Јоурнал оф Ецонометрицс. 150 (2): 219—230. ЦитеСеерX 10.1.1.511.9750 . дои:10.1016/ј.јецоном.2008.12.014. 
  2. ^ Цаселла & Бергер 2001, стр. 626
  3. ^ Дистрибутион Тхеорy
  4. ^ Сривастава, С.M. (1991), А Цоурсе он Борел Сетс, Спрингер Верлаг, ИСБН 978-0-387-98412-4 
  5. ^ Мацкеy, Г.W. (1966), „Ергодиц Тхеорy анд Виртуал Гроупс”, Матх. Анн., 166 (3): 187–207, ИССН 0025-5831, дои:10.1007/БФ01361167 

Литература уреди

Спољашње везе уреди