Википедија

Утицај рата на децу

Број деце у зонама оружаног сукоба је око 250 милиона. [1] Они се суочавају са физичким и менталним повредама нанетим за време ратних искустава.

"Оружани сукоб" је дефинисан на два начина према Медјународном хуманитарном праву 1) медјународни оружани сукоби против две или више држава, 2) немедјународни оружани сукоби измедју владиних снага и невладиних наоружаних група, или само измедју таквих група. [2]

Деца у рату

Деца у ратним зонама могу да делују као извршиоци, претварајући се у војнике. Процењује се да има око 300.000 деце војника широм света и 40 одсто њих су девојке.[3] [4] Деца су такодје жртве оружаних сукоба. Они су приморани да се евакуишу, да служе као деца војници, да болују од полно преносивих болести [5] и лишени су могућности образовања.[6]

Позадина уреди

Видети такодје:Деца у рату

Присуство деце у рату може се пратити до средњег века и Наполеонових ратова. Деца су се борила у америчком градјанском рату, значајно доприневши у бици за ново тржиште која се одиграла у Вирџинији (15. Маја 1864). [7] Деца су се такодје борила у Другом светском рату, а посебно су се истакла као "Хитлерова омладина".[4] Медјутим, у савремено доба, број дечијих жртава расте пропорционално растућим цивилним жртвама. Током 18.,19. и почетком 20. века, око половине жртава рата били су цивили, а тај број је достигао скоро 90 одсто до краја 1980.[8] Деца су велики саставни део популације погодјене ратовима, подаци из америчког психолошког удружења показују да од 95 одсто цивила убијених у последњих неколико година "модерним оружаним сукобима" око 50 одсто су била деца.[5]

Према фонду уједињених нација за децу (УНИЦЕФ) процењени број жртава деце током последње деценије био је: "2 милиона убијених, 4-5 милиона који су постали инвалиди, 12 милиона који су остали без крова над главом, више од 1 милион која су постала сирочад или одвојена од својих родитеља, и неких 10 милиона психички трауматизованих".[8] Тренутно постоји више од 2 милиона деце избеглица из Сирије и преко 870.000 избеглица из Сомалије.[9] Медју 100.000 људи који су убијени у Сомалији, најмање 10.000 су била деца..[1]

Потенцијални фактори ризика на децу уреди

Директна излозеност насиљу уреди

Смрт и повреде уреди

Тако што су директно изложена насиљу, као што су бомбардовања и борбе, деца бивају убијена током сукоба. Само у 2017. години било је 1.210 терористичких напада широм света, који су се углавном дешавали у региону Блиског истока и 8.074 смртних случајева.[10] Било је девет терористичких инцидената са више од стотину погинулих у конфликтним зонама. Под Трамповом управом, број цивилних жртава проузрокованим оружаним снагама САД-а је на највишем нивоу у Сирији и Ираку.[11][12] Такодје, веће су шансе да се деца повреде минама. Двадесет одсто жртава минама су деца у државама где су мине постављене.[13] Она су често заинтригирана шареним изгледом мина и експлозива. Деца могу изгубити вид или слух; изгубити делове тела; патити од трауме.[13] Најмање 8.605 људи је убијено или рањено од мина у 2016. години и 6.967 жртава 2015. године.[14] Већина њих су били цивили а 42 одсто цивилних жртава су била деца, а број дечијих жртава је био најмање 1544 у 2016. години.[14]

Сексуално насиље уреди

Уједињене нације дефинишу појам сукоба везаних за сексуално насиље као "силовање, сексуално ропство, прислину проституцију, присилну трудноћу, присилни абортус, присилну стерилизацију, принудни брак и било који други облик сексуалног насиља сличне тежине почињеног над зенама, мушкарцима, девојчицама или дечацима који се директно или индиректно везује за сукоб".[15] Више од 20.000 муслиманских девојака и жена су силоване у Босни од 1992. године. Многи случајеви у Руанди показују да је свака преживела девојка силована.[16] Сексуално насиље такодје изазива сексуално преносиве болести - као што је ХИВ/СИДА - да се шире.[17] Један од фактора је учешће у војним снагама јер они сексуално злостављају и искориштавају девојке и жене током сукоба.[6]Осим тога, како ХИВ-позитивне мајке радјају децу са ХИВом без анти-ретровирусних лекова, распрострањеност ХИВа/СИДЕ расте веома брзо.[6]

Неиспуњене основне потребе током ратовања уреди

Рат омета снабдевање деце и њихових породица потребама као што су храна, вода, склониште, здравствене услуге и образовање.[5] Недостатак ових основних потреба може довести до заустављања дечијег физичког, социо-емоционалног и психичког развоја. У случају Јужног Судана, стални насилни конфликти заједно са климатским нестабилностима знатно су оштетили пољопривредну економију.[18] Као резултат тога, више од 1,1 милиона деце пати од озбиљне несташице хране.[18] У земљама широм Африке и Блиског Истока, преко 2,5 милиона деце пати од тешке акутне неухрањености. [18] Економске санкције као што су трговинска ограничења међународне заједнице и организација могу имати улогу у озбиљним економским тешкоћама и погоршању инфраструктуре у зонама оружаног сукоба.[6] Због тога је изузетно тешко за децу да преживе, јер су обично на самом дну социоекономског статуса. Од 2011., предвиђено је да ће око пола милиона ирачке деце умрети због последица режима санкција.[6]

Штетно родитељско понашање такође може да утиче на дечији развој. За време рата, породице и заједнице не могу да обезбеде погодно окружење за дечији развој.[5] Доктор Мајк Веселс, професор психологије на Рандолпх-Мацон универзитету, са великим искуством у ратним зонама каже: “Када су родитељи емоционално погођени ратом, то мења њихову способност да правилно брину о својој деци. Стрес изазван ратом доводи до повећаног насиља у породици, ствара се образац који се преноси на децу када и сами постану родитељи”."[19] Недостатак ресурса повећава когнитивно оптерећење које утиче на пажњу, когнитивни капацитет и способност расуђивања и решавања проблема.[20] Смањене менталне и емоционалне способности изазване стресом који је проузроковао рат као резултат могу довести и до смањења родитељске спосодности и негативне промене понашања према деци.[5]

Поремећај у образовању јавља се и приликом уништавања школа током ратова.[21] Људски и финансијски ресурси су угрожени током кризе. Уједињене нације говоре о томе да више од 13 милиона деце нема могућност образовања и да је више од 8,850 школа уништено током оружаних сукоба на Блиском Истоку.[22][23] Према извештају УНИЦЕФ-а у Јемену је 1,8 милиона деце остало без могућности образовања у 2015. години.[23] Између 2014. и 2015. године, скоро пола милиона деце у Појасу Газе (Газа Стрип) није могло да иде у школу због штете на школама.[23] У Судану, више од три милиона деце не може ићи у школу због сукоба.[23] У Мозамбику је око 45% основних школа уништено током сукоба.[6] Страх и нереди отежавају деци и наставницима да се фокусирају на образовање.[24] Ствара се образовни јаз, деца лишена основног образовања изграђују социо-емоционалне вештине и као таква поново се укључују у друштво. Поред тога, родна равноправност може бити угрожена јер прекид образовања у зонама оружаног сукоба углавном искључује девојчице.[25]

Утицај на психолошки развој деце уреди

Развој мозга уреди

Искуство у раном детињству представља велики део развоја људског мозга. Неуронске везе за сензорне способности, језик и когнитивне функције се активно стварају током дететове прве године.[26] Пластичност која се односи на флексибилност мозга је највећа у раним годинама развоја.[26] Мозак се може прилагођавати утицајима средине у којој се дете налази. У том смислу, деца у зонама оружаног сукоба могу бити подложнија менталним проблемима као што су анксиозност и депресија, као и физиолошким проблемима у имунолошком и централном нервном систему. Стрес у раном детињству може ометати развој мозга деце, што може довести до физичких и менталних здравствених проблема.[27] Здрав мождани и физички развој могу бити ометани претераном или дуготрајном активношћу система који је одговоран за стрес. [27]Иако и адреналин и кортизол помажу да се тело припреми за суочавање са стресорима, када се навикне на дуготрајан и неконтролисан стрес, овај систем може довести до оштећења у менталном и физичком здрављу. [27]

Недостатак основних ресурса такође може ометати развој дечијег мозга. Друштвено-економски статус у детињству утиче на развој неурона и утиче на когнитивне способности и ментално здравље и у периоду одраслог доба.[28][29] Сматра се да сиромаштво погоршава когнитивни капацитет. Многе студије су показале да сиромаштво у раном детињству може бити штетно због тога што сиромашне породице немају времена и финансијских средстава за подстицање развоја деце.[30][31] Ово показује да је ускраћивање ресурса у зонама оружаног сукоба изузетно штетно за когнитивни развој деце током ратовања. Окасха и Елкхоли (2012) поставили су теорију да психолошка имунизација може помоћи деци која су изложена сукобима да се боље прилагоде на стресоре које изазива рат.[32]

Теорија везаности уреди

Деца која су одвојена од породица у раној доби, могу проћи кроз проблеме у погледу везивања.[33] Деца млађа од 5 година чешће су изложена већем ризику од депресије и анксиозности у поређењу са адолесцентима.Теорија везаности указује на то да се способност детета да створи везаност (да се веже) може одвратити од девијантних услова околине и рефлектовати искуства са старатељима.[34][35] Могу се формирати различити типови везаности са различитим (одгајатељима) старатељима и одгојним окружењем. Поред тога познато је да су различита искуства везаности (привржености) у детињству повезана са питањима менталног здравља у одраслом добу.[35][34]

Други психолошки утицај уреди

Деца у зонама рата сведоче и искушавају ужасне насилне активности које могу довести до развоја психичких поремећаја као што је ПТСД.[36][37][6] До 2017, 3 милиона деце из Сирије су сведочила ефектима рата директно.[38] 80 процената од 94 Иранске деце која су била изложена бомбардовању 13.фебруара 1991. су показала симптоме ПТСД. Такође, истраживање показује да 41 проценат Палестинске деце из Појаса Газе пати од ПТСД.[39] Учесталост ефеката рата има 10 до 90 процената варијацију у развоју ПТСД,депресије,проблема са понашањем.[40] ПТСД је познат по томе што има интергенерацијске ефекте.[41]

Питање рехабилитације уреди

Реинтеграција у друштво за децу војнике уреди

Широм света има око 300 000 деце војника.[42] Програми разоружања,демобилизације и реинтеграције се изводе како би се опоравили деца војници и деца на које је утицао рат.[43] Леоне је 1999. предводио УНИЦЕФ. Међутим, разоружање је непрестано покушавало да привуче женске борце које су биле приморане да пружају сексуалне услуге, јер су се превише плашиле да искористе процес демобилизације.[44] Деца војници су често стигматизовани и суочени са дискриминацијом у заједници. [45] Реинтеграција и рехабилитација зависи од нивоа насиља у региону, прихватање породице и заједнице, као и ресурси као што су програми образовања и обуке за опоравак младих погођених ратом.[45] Париски принципи предлажу опсежне и детаљне смернице о реинтеграцији деце повезан са оружаним снагама или оружаним групама.[46]

Процес психолошког третмана уреди

Психолошки третман се сматра изазовнијим након пете године живота.[35] То је због тога што се пластичност мозга смањује након петогодишњег узраста, јер се већи део развоја мозга јавља пре шесте године.[47] Дугорочни психолошки третман је много пута потребан. Нека деца развијају отпорност и могу да превазиђу значајне неповољне околности.[48] Сматра се да су корисне околине у заједници и стабилни неговатељи способни да изграде капацитете за опоравак од лоших искустава из детињства.

Програми интервенције за децу у ратним зонама уреди

Наративна терапија експозиције уреди

Наративна терапија изложености је краткорочна индивидуална интервенција за лечење ПТСП-а на основу терапије когнитивно-бихевиоралне експозиције. КидНЕТ је наративна терапија изложености која се користи код деце погођене ратом у доби од 12-17 година. Под овим, стручњак за ментално здравље охрабрује пацијенте да опишу догађаје из њиховог живота од рођења до данас. Побољшања кроз КидНЕТ виде се код деце избеглица у источној Европи, деце погођене геноцидом у Руанди и деце у Шри Ланки. Тестимонијална психотерапија је још један краткотрајни индивидуални третман за особе погођене ратом у којима бележе своја искуства с траумом. Ови снимци се касније анализирају од стране лекара заједно са пацијентима да би се разумело како су лична искуства повезана са траумом..[49]

Диад психосоцијална подршка уреди

Дијад психосоцијална подршка је породични третман за мајку и децу погођену ратом у циљу емоционалног и психолошког развоја деце. Један пример програма спроведен је у Босни у трајању од 5 месеци у којем су се недељно одржавали састанци мајки како би се разговарало о развоју њихове деце, механизмима суочавања и трауми.[50] Овај програм је указао на нето позитивне резултате у смислу "повећања телесне тежине менталног здравља код деце, и психосоцијалног функционисања деце и менталног здравља".[49]

Програм интервенције за спремност младих уреди

Програм интервенције за спремност младих (Сиерра Леоне) је усмерен на младе у рату да третирају емоционалне и психолошке проблеме и усвоје просоцијално понашање у њима.[49] Студија Бетанцоурт ет ал. оцењује резултате из Сијера Леона.[51] Извештава о позитивним резултатима. Погледајте и А Референце 1. "Сукоб" Е. УНИЦЕФ УСА.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Цонфлицт”. УНИЦЕФ УСА (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  2. ^ „Хоw ис тхе терм "Армед Цонфлицт" дефинед ин интернатионал хуманитариан лаw? - ИЦРЦ”. www.ицрц.орг (на језику: енглески). 17. 3. 2008. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  3. ^ „4 оут оф 10 цхилд солдиерс аре гирлс”. Унитед Натионс Регионал Информатион Центре фор Wестерн Еуропе (УНРИЦ) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  4. ^ а б „Yоунг Солдиерс Усед ин Цонфлицтс Ароунд тхе Wорлд”. 30. 11. 2001. Архивирано из оригинала 7. 3. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2018. 
  5. ^ а б в г д Смитх, Деборах (септембар 2001). „Цхилдрен ин тхе хеат оф wар”. Америцан Псyцхологицал Ассоциатион. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018. 
  6. ^ а б в г д ђ е Мацхел Г, Салгадо С (2001). Тхе Импацт оф Wар он Цхилдрен: А ревиеw оф прогресс синце тхе 1996 Унитед Натионс Репорт он тхе Импацт оф Армед Цонфлицт он Цхилдрен. УНИЦЕФ. ИСБН 978-1-85065-485-8. 
  7. ^ Сингер, Петер W. (12. 6. 2006). „Yоунг Солдиерс Усед ин Цонфлицтс Ароунд тхе Wорлд”. Броокингс (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  8. ^ а б „Цхилдрен ин wар”. Унитед Натионс Цхилдрен'с Фунд. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  9. ^ „Рефугее Ситуатионс”. Тхе УН Рефугее Агенцy. Архивирано из оригинала 19. 2. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  10. ^ „Террорист Аттацкс”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  11. ^ „Доналд Трумп саyс хе wантс а сафер wорлд, yет хас дроппед море бомбс тхан анyоне он тхе Миддле Еаст”. Неwсwеек (на језику: енглески). 19. 9. 2017. Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  12. ^ „Цивилиан Цасуалтиес ин тхе Wар Агаинст ИСИС Аре Ат Ан Алл-Тиме Хигх”. Тиме. Архивирано из оригинала 18. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  13. ^ а б „Цхилдрен анд Ландминес: А Деадлy Легацy\” (ПДФ). УНИЦЕФ. Архивирано (ПДФ) из оригинала 5. 9. 2009. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  14. ^ а б Ландмине Монитор (ПДФ). Интернатионал Цампаигн то Бан Ландминес - Цлустер Мунитион Цоалитион. 2017. стр. 55—100. ИСБН 978-2-9701146-2-8. Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 02. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  15. ^ Гутеррес А (15. 4. 2017). „Репорт оф тхе сецретарy-генерал он цонфлицт-релатед сеxуал виоленце” (ПДФ). Унитед Натионс. Архивирано (ПДФ) из оригинала 28. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  16. ^ „Сеxуал виоленце ас а wеапон оф wар”. www.уницеф.орг. Архивирано из оригинала 20. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  17. ^ Хицк С (1. 5. 2001). „Тхе Политицал Ецономy оф Wар-Аффецтед Цхилдрен”. Тхе Анналс оф тхе Америцан Ацадемy оф Политицал анд Социал Сциенце. 575 (Саге Публицатионс, Инц. ин ассоциатион wитх тхе Америцан Ацадемy оф Политицал анд Социал Сциенце): 106—121. дои:10.1177/000271620157500107. 
  18. ^ а б в „Фамине анд Фоод Црисес”. УНИЦЕФ УСА (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 03. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  19. ^ „Цхилдрен ин тхе хеат оф wар”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 1. 3. 2018. 
  20. ^ Геннетиан ЛА, Схафир Е (1. 9. 2015). „Тхе Персистенце оф Повертy ин тхе Цонтеxт оф Финанциал Инстабилитy: А Бехавиорал Перспецтиве”. Јоурнал оф Полицy Аналyсис анд Манагемент (на језику: енглески). 34 (4): 904—936. ИССН 1520-6688. дои:10.1002/пам.21854. 
  21. ^ „Интернатионал Цонференце он Wар-Аффецтед Цхилдрен, Wиннипег, Цанада, 10–17 Септембер 2000”. Рефугее Сурвеy Qуартерлy (на језику: енглески). 23 (2): 287—313. 1. 7. 2004. ИССН 1020-4067. дои:10.1093/рсq/23.2.287. 
  22. ^ „УН: Миддле Еаст wарс хит 13 миллион сцхоолцхилдрен”. www.аљазеера.цом. Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  23. ^ а б в г „Едуцатион Ундер Фире: Хоw цонфлицт ин тхе Миддле Еаст ис депривинг цхилдрен оф тхеир сцхоолинг” (ПДФ). УНИЦЕФ. 3. 9. 2015. Архивирано (ПДФ) из оригинала 16. 9. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2015. 
  24. ^ Портер, Лиззие. „Аттацкс он сцхоолс аим то 'дестроy Сyриа'с идентитy'”. www.аљазеера.цом. Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  25. ^ Едуцатинг цхилдрен ин цонфлицт зонес : ресеарцх, полицy, анд працтице фор сyстемиц цханге : а трибуте то Јацкие Кирк. Кирк, Јацкие, 1968–2008., Мундy, Карен Е. (Карен Елизабетх), 1962–, Дрyден-Петерсон, Сарах. Неw Yорк: Теацхерс Цоллеге Пресс. 2011. ИСБН 9780807752432. ОЦЛЦ 730254052. 
  26. ^ а б „ИнБриеф: Тхе Сциенце оф Еарлy Цхилдхоод Девелопмент”. Центер он тхе Девелопинг Цхилд ат Харвард Университy. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  27. ^ а б в Натионал Сциентифиц Цоунцил он тхе Девелопинг Цхилд. (2005/2014). Еxцессиве Стресс Дисруптс тхе Арцхитецтуре оф тхе Девелопинг Браин: Wоркинг Папер 3. Упдатед Едитион. http://www.developingchild.harvard.edu Архивирано 2019-01-09 на сајту Wayback Machine
  28. ^ Хацкман ДА, Фарах МЈ, Меанеy МЈ (септембар 2010). „Социоецономиц статус анд тхе браин: мецханистиц инсигхтс фром хуман анд анимал ресеарцх”. Натуре Ревиеwс. Неуросциенце. 11 (9): 651—9. ПМЦ 2950073  . ПМИД 20725096. дои:10.1038/нрн2897. 
  29. ^ Мани А, Муллаинатхан С, Схафир Е, Зхао Ј (август 2013). „Повертy импедес цогнитиве фунцтион”. Сциенце. 341 (6149): 976—80. Бибцоде:2013Сци...341..976М. ЦитеСеерX 10.1.1.398.6303  . ПМИД 23990553. дои:10.1126/сциенце.1238041. 
  30. ^ Акее РК, Цопеланд WЕ, Кеелер Г, Анголд А, Цостелло ЕЈ (јануар 2010). „Парентс' Инцомес анд Цхилдрен'с Оутцомес: А Qуаси-Еxперимент”. Америцан Ецономиц Јоурнал: Апплиед Ецономицс. 2 (1): 86—115. ПМЦ 2891175  . ПМИД 20582231. дои:10.1257/апп.2.1.86. 
  31. ^ Дунцан ГЈ, Магнусон К, Вотруба-Дрзал Е (2014). „Боостинг фамилy инцоме то промоте цхилд девелопмент”. Тхе Футуре оф Цхилдрен. 24 (1): 99—120. ПМИД 25518705. дои:10.1353/фоц.2014.0008. 
  32. ^ Окасха Т, Елкхолy Х (јун 2012). „А сyнопсис оф рецент инфлуентиал паперс публисхед ин псyцхиатриц јоурналс (2010–2011) фром тхе Араб wорлд”. Асиан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 5 (2): 175—8. ПМИД 22813663. дои:10.1016/ј.ајп.2012.05.001. 
  33. ^ Русбy ЈС, Таскер Ф (мај 2009). „Лонг-терм еффецтс оф тхе Бритисх евацуатион оф цхилдрен дуринг Wорлд Wар 2 он тхеир адулт ментал хеалтх”. Агинг & Ментал Хеалтх. 13 (3): 391—404. ПМИД 19484603. дои:10.1080/13607860902867750. 
  34. ^ а б Фостер D, Давиес С, Стееле Х (септембар 2003). „Тхе евацуатион оф Бритисх цхилдрен дуринг Wорлд Wар II: а прелиминарy инвестигатион инто тхе лонг-терм псyцхологицал еффецтс”. Агинг & Ментал Хеалтх. 7 (5): 398—408. ПМИД 12959810. дои:10.1080/1360786031000150711. 
  35. ^ а б в Смyке АТ, Зеанах ЦХ, Фоx НА, Нелсон ЦА, Гутхрие D (јануар 2010). „Плацемент ин фостер царе енханцес qуалитy оф аттацхмент амонг yоунг институтионализед цхилдрен”. Цхилд Девелопмент. 81 (1): 212—23. ПМЦ 4098033  . ПМИД 20331663. дои:10.1111/ј.1467-8624.2009.01390.x. 
  36. ^ Фрех, Ф. M.; Цхунг, M. C.; Даллос, Р. (2013). „Фрех ФМ, Цхунг MC, Даллос Р (2013) Ин тхе схадоw оф террор: Посттрауматиц стресс анд псyцхиатриц цо-морбидитy фоллоwинг бомбинг ин Ираq: Тхе роле оф схаттеред wорлд ассумптионс анд алтеред селф-цапацитиес.”. Јоурнал оф Псyцхиатриц Ресеарцх. 47 (2): 215—225. ПМИД 23186645. дои:10.1016/ј.јпсyцхирес.2012.10.008. 
  37. ^ Донован БС, Падин-Ривера Е, Доwд Т, Блаке ДД (април 1996). „Цхилдхоод фацторс анд wар зоне стресс ин цхрониц ПТСД”. Јоурнал оф Трауматиц Стресс. 9 (2): 361—8. ПМИД 8731554. дои:10.1007/БФ02110668. 
  38. ^ „Сyриан цхилдрен суфферинг траума фром wар”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2018. 
  39. ^ Парсонс M (2008). Цхилдрен: тхе инвисибле вицтимс оф wар: Ан интердисциплинарy студy. Петербороугх: ДСМ. ИСБН 978-0-9547229-4-4. ОЦЛЦ 921229141. 
  40. ^ Аллwоод МА, Белл-Долан D, Хусаин СА (април 2002). „Цхилдрен'с траума анд адјустмент реацтионс то виолент анд нонвиолент wар еxпериенцес”. Јоурнал оф тхе Америцан Ацадемy оф Цхилд анд Адолесцент Псyцхиатрy. 41 (4): 450—7. ПМИД 11931602. дои:10.1097/00004583-200204000-00018. 
  41. ^ Боwерс МЕ, Yехуда Р (јануар 2016). „Интергенератионал Трансмиссион оф Стресс ин Хуманс”. Неуропсyцхопхармацологy. 41 (1): 232—44. ПМЦ 4677138  . ПМИД 26279078. дои:10.1038/нпп.2015.247. 
  42. ^ „Тен фацтс абоут цхилд солдиерс тхат еверyоне схоулд кноw”. Тхе Индепендент. 23. 12. 2012. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
  43. ^ „Wхат ис ДДР?”. www.унддр.орг. Архивирано из оригинала 09. 04. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  44. ^ Гуиде то тхе оптионал протоцол он тхе инволвемент оф цхилдрен ин армед цонфлицт. Неw Yорк: УНИЦЕФ. 2003. стр. 19. 
  45. ^ а б Бетанцоурт ТС, Агнеw-Блаис Ј, Гилман СЕ, Wиллиамс ДР, Еллис БХ (јануар 2010). „Паст хоррорс, пресент стругглес: тхе роле оф стигма ин тхе ассоциатион бетwеен wар еxпериенцес анд псyцхосоциал адјустмент амонг формер цхилд солдиерс ин Сиерра Леоне”. Социал Сциенце & Медицине. 70 (1): 17—26. ПМЦ 3756934  . ПМИД 19875215. дои:10.1016/ј.соцсцимед.2009.09.038. 
  46. ^ „Тхе Парис Принциплес” (ПДФ). УНИЦЕФ. 2007. Архивирано (ПДФ) из оригинала 30. 10. 2016. г. Приступљено 4. 3. 2018. 
  47. ^ Броwн ТТ, Јерниган ТЛ (децембар 2012). „Браин девелопмент дуринг тхе пресцхоол yеарс”. Неуропсyцхологy Ревиеw. 22 (4): 313—33. ПМЦ 3511633  . ПМИД 23007644. дои:10.1007/с11065-012-9214-1. 
  48. ^ „Ресилиенце”. Центер он тхе Девелопинг Цхилд ат Харвард Университy. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  49. ^ а б в Бетанцоурт ТС, Меyерс-Охки СЕ, Цхарроw АП, Тол WА (2013). „Интервентионс фор цхилдрен аффецтед бy wар: ан ецологицал перспецтиве он псyцхосоциал суппорт анд ментал хеалтх царе”. Харвард Ревиеw оф Псyцхиатрy. 21 (2): 70—91. ПМЦ 4098699  . ПМИД 23656831. дои:10.1097/ХРП.0б013е318283бф8ф. 
  50. ^ Дyбдахл, Рагнхилд (2001). „А Псyцхосоциал Суппорт Программе фор Цхилдрен анд Мотхерс ин Wар”. Цлиницал Цхилд Псyцхологy анд Псyцхиатрy. 6 (3): 425—436. дои:10.1177/1359104501006003010. 
  51. ^ Девелопинг а гроуп ментал хеалтх интервентион фор wар аффецтед yоутх. ЦУНY Ацадемиц Wоркс. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uticaj_rata_na_decu&oldid=27355150”