Ванћелијска течност
Ванћелијска течност (енг. Еxтрацелулар флуид: ЕЦФ) – или екстрацелуларна течност и запремина ванћелијске течности – обично је термин који означава све телесне течности изван ћелија. Остатак се зове интрачелијска течност (ИЦФ). ЕЦФ и ИЦФ су две главне компоненте телесних течности.[1][1][2][3][4]
Код неких животиња, укључујући сисаре, ЕЦФ се могу поделити у два главна поткомпартмента, интерстицијска течност и крвна плазма, које чине најмање 97% садржаја. Ванћелијска течност садржи и трансћелијску течност, која је заступљена са око 2,5%. Она такође укључује бешћелијски дио лимфе према самој логици дефиниције, иако се у расправама о ЕЦФ лимфа обично третира као занемарљива или имплицитно је трпају заједно са интерстицијалним течности. Један од начина гледања на ЕЦФ је да има "две компоненте, плазматску и лимфну као систем за испоруку и интерстицијску течност за размену раствора.[5] Код људи, нормална концентрација глукозе у ванћелијској течности је регулисана хомеостазом и износи око 5 мМ, а пХ је стабилно одрежен пуферским раствором на око 7,4. Обим ЕЦФ је обично 15 L, од којих је 12 L интерстицијска течност, а 3 L је плазма. Интерстицијска течност чини 16% телесне тежине особе, а крвна плазма 4%.
Функција уреди
Ванћелијска течност, у комбинацији са интраћелијском, помаже у контроли кретања воде и електролита у целом телу. У циљу одржавања осмотске равнотеже, ванћелијске преграде у телу сисара морају бити у стању да избаце и упијају воду и из окружења. За одржавање хомеостазе, такође се морају размењивати аноргански јони ЕЦФ и вањског окружења. Ова размена иде преко специјализираних епителних ћелија и у процесу филтрације у бубрезима. Ванћелијска течност омогућава равнотежу раствора између спољашњости и унутрашњости ћелије, или може произвести градијент (који се обично користи за покретање дифузије, осмозе, олакшане дифузије, активног транспорта, итд). Проток крви доводи кисеоник до артериола, капилара и венула и односи отпадне продукте метаболизма. Друга важна функција течности у органима је филтрација плазме преко микроциркулације у интерстицијским лимфним преградама ЕЦФ. Овај ток регулишу вишеструки механизми и дистрибуирају ЕЦФ између волумена плазме и интерстицијских лимфних делова.[6][2][7][4][6][8]
Састав уреди
- Главни катјони:
- Глави ањони:
- Хлор (Цл− = 99–109 мЕq/L)
- Бикарбонат (ХЦО3− 22–26 мМ)
У поређењу са унутарћелијском, ванћелијска течност је сиромашна у протеинима.
- Јонски састав:
- На+ 150 (мМ)
- К+ 5 (мМ)
- Цл− 110 (мМ)
Опис уреди
Ванћелијске течности су телесне течности која се не налази у ћелијама. Често је луче ћелије ради одржавања константног окружења при мобилним операцијама.
Распрострањење уреди
Људска ванћелијска течност се налази у крви, лимфи, телесним шупљинама које су обложене серозним мембранама, шупљинама и каналима мозга и кичмене мождине, мишићима и другим телесним ткивима.
Саставнице - супкомпартменти уреди
- Интерстицијска течност – ванћелијска течности облаже већину ткива, искључујући течности унутар лимфних и крвних судова.
- Крвна плазма – жута или сиво-жута, садржи протеинску течност и део крви у којој је обично суспензија крвних зрнаца и тромбоцита.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Албертс Б.; et al. (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл, 4тх Ед. Гарланд Сциенце. ISBN 0-8153-4072-9.
- ^ а б Campbell N. A.; et al. (2008). Биологy (8тх изд.). Сан Францисцо: Персон Интернатионал Едитион. ИСБН 978-0-321-53616-7.
- ^ Софраџија А.; Шољан D.; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ISBN 9958-10-686-8.
- ^ а б Међедовић С.; Маслић Е.; Хаџиселимовић Р. (2002). Биологија 2. Свјетлост, Сарајево. ISBN 9958-10-222-6.
- ^ Цанаван, А; Арант, БС Јр (2009), „Диагносис анд манагемент оф дехyдратион ин цхилдрен” (ПДФ), Ам Фам Пхyсициан, 80 (7): 692—696, ПМИД 19817339.
- ^ а б Хаџиселимовић Р.; Маслић Е. (1996). Биологија 1. Сарајево: Федереција Босне и Херцеговине – Министарство образовања, науке, културе и спорта.
- ^ Софраџија А.; Шољан D.; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ISBN 9958-10-686-8.
- ^ Бајровић К; Јеврић-Чаушевић А.; Хаџиселимовић Р., ур. (2005). Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ) Сарајево. ИСБН 9958-9344-1-8.
