Вештачка интелигенција у државној управи

Вештачка интелигенција (VI) има низ употреба у управљању државом. Може се користити за унапређење циљева јавне политике (у областима као што су хитне службе, здравство и социјална помоћ), као и за помоћ јавности у интеракцији са државном управом (кроз коришћење виртуелних асистената, на пример). Према Харвардском пословном прегледу, „Примене вештачке интелигенције у јавном сектору су широке и растуће, са раним експериментима који се одвијају широм света.“[1] Хила Мер из Ашовог центра за демократско управљање и иновације на Универзитету Харвард напомиње да је уочено да је то случај. Вештачка интелигенција у управљању државом није новост, пошто су поштанске службе користиле машинске методе током касних 1990-их да би препознале рукописе на ковертама како би аутоматски усмеравале писма.[2] Употреба вештачке интелигенције у државној управи има значајне предности, укључујући ефикасност која резултира уштедама (на пример смањењем броја особља на рецепцији) и смањењем могућности за корупцију.[3]

Билборд председничког кандидата и потпредседника у Индонезији генерисан вештачком интелигенцијом.

Употребе вештачке интелигенције у државној управи

уреди

Потенцијалне употребе вештачке интелигенције у управљању државом су широке и разноврсне,[4] при чему Делојт сматра да би „когнитивне технологије могле на крају да револуционишу сваки аспект операција управе“.[5] Мер сугерише да је шест типова проблема управљања погодно за апликације вештачке интелигенције:[2]

  1. Алокација ресурса – на пример када је потребна административна подршка за брже довршавање задатака.
  2. Велики скупови података – који су превелики да би запослени могли ефикасно да раде, и више скупова података би се могло комбиновати да би се пружио бољи увид.
  3. Недостатак експерата – укључујући места где се одговора на основна питања, као и она где се подучава о специфичним темама.
  4. Предвидљив сценарио – историјски подаци чине ситуацију предвидивом.
  5. Процедурални – задаци који се понављају, где улази или излази имају бинарни одговор.
  6. Различити подаци – где подаци попримају различите облике (као што су визуелни и лингвистички) и треба их редовно сумирати.

Мер наводи да „Док примене вештачке интелигенције у раду органа управе нису ишле у корак са њеним брзим ширењем у приватном сектору, потенцијални случајеви употребе у јавном сектору одражавају уобичајене примене у приватном сектору.“[2]

Потенцијалне и стварне употребе вештачке интелигенције у државној управи могу се поделити у три широке категорије: оне које доприносе циљевима јавне политике; оне које помажу у интеракцији јавности са владом; и друге употребе.

Референце

уреди
  1. ^ Мартинхо-Трусwелл, Емма (26. 1. 2018). „Хоw АИ Цоулд Хелп тхе Публиц Сецтор”. Харвард Бусинесс Ревиеw. Приступљено 31. 12. 2018. 
  2. ^ а б в Мехр, Хила (август 2017). „Артифициал Интеллигенце фор Цитизен Сервицес анд Говернмент” (ПДФ). асх.харвард.еду. Приступљено 31. 12. 2018. 
  3. ^ Зхенг, Yонгqинг Yу; Хан Цуи; Лизхен Миао; Цхунyан Леунг; Цyрил Yанг, Qианг (2018). Смартхс: Ан АИ платформ фор импровинг говернмент сервице провисион. ОЦЛЦ 1125199733. 
  4. ^ Wиртз, Бернд W.; Wеyерер, Јан C.; Геyер, Царолин (24. 7. 2018). „Артифициал Интеллигенце анд тхе Публиц Сецтор—Апплицатионс анд Цхалленгес”. Интернатионал Јоурнал оф Публиц Администратион. 42 (7): 596—615. ИССН 0190-0692. С2ЦИД 158829602. дои:10.1080/01900692.2018.1498103. 
  5. ^ „Еxецутиве Суммарy - Демyстифyинг артифициал интеллигенце ин говернмент | Делоитте Инсигхтс”. www2.делоитте.цом. 26. 4. 2017. Приступљено 31. 12. 2018. 

Литература

уреди