Вештачки пнеумоторакс
Вештачки пнеумоторакс или артевицијални пнеумоторакс је терапијска и дијагностичка метода која је први пут примењана у лечењу туберкулозе на почетку 20. века. Ову методу данас је заменила савремена дијагностичка и терапијска торакоскопија.[1][2][3] Са порастом учесталости инвазивних захвата на грудном кошу у дијагностичке и терапијске сврхе повећала се и учесталост јављања посебног облика вештачког пнеумоторакса - јатрогеног трауматског пнеумоторакса, изазваног лекарском грешком.[4]
| Вештачки пнеумоторакс | |
|---|---|
 | |
| Вентилни пнеумоторакс | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | хирургија |
Историја уреди
Први лекар који је покушао да сагледа плеурални простор био је Јакобеус 1910. године, који је у ту сврху употребивши модификовани Нитзеов цистоскоп.[5] Иако је торакоскопија првобитно била замишљена као дијагностичка процедура, у наредних 40 година ову методу употребљавали су фтизиолози при пресецању плеуралних прираслица и изазивању вештачког пнеумоторакса. Тако је вештачки пнеумоторакс представљао у првом реду терапијску методу у лечењу туберкулозе на почетку 20. века.
Са проналаском ефикасног каузалног лечења ттуберкулозе антитуберкулотицима и усавршавањем ресекционе терапије, престала је потреба за колапсотерапијом (вештачким пнеумотораксом), тако да је њена примена у лечењу туберкулозе је престала и постала скоро заборављена. Истовремено је примена Абрамсове и Цопеове игле за перкутану биопсију плућне марамице показала је завидну ефикасност у дијагностици малигних и туберкулозних плеуралних излива (2, 3). Док је само мали број торакоскописта педесетих и шездесетих година и даље примењивао дијагностичку торакоскопију, а у неколико центара је примењивана и за спречаваање рецидива спонтаног пнеумоторакса плеуродезом.[6]
Поновно интересовање за торакоскопију и њена све шира примена почиње седамдесетих година, пре свега захваљујући:
Тарпијски вештаћки пнеумоторакс уреди
Педесетих и шездесетих година 20. века вештачки пнеумоторакс се примењивао у терапијске сврхе у неколико центара за лечење туберкулозних каверни и спречаваање рецидива спонтаног пнеумоторакса плеуродезом.[9]
Јатрогени (вештачки) пнеумоторакс уреди
Овај облик вештачког пнеумоторакса, је лекарском грешком изазван фистула, и зато носи назив јатрогени пнеумоторакс. Он може настати као компликација након дијагностичких или терапеутских интервенција, нпр. после:
- Пункције плеуралне шупљине
- Катетеризације централне вене
- Плеуроцентезе и биопсије плеура
- Трансбронхијална ендоскопске биопсије плућа
- Баротрауме у току хипербаричне оксигенотерапије
- Уградња пејсмејкера. Овај облик пнеумоторакс може настати приликом пункције вене супклавије или хематоторакс који настаје уколико се лацерира крвни суд при имплантацији или инфекција на месту имплантације уређаја са продором некрозе у плеурални простор.
Симптоми су слични онима код спонтаног пнеумоторакса, мада врсте и карактеристике симптома зависе од старости пацијента, присуства основног обољења плућа, а величине пнеумоторакса.
Компликације уреди
- Хидро пнеумоторакс
Истовремено присуство ваздуха и течности у плеуралном простору је хидро пнеумоторакс.
- Хематопнеумоторакс
Присуство крви и ваздуха у плеуралном простору (ематопнеумоторакс) настаје најчешће код бласт и других повреда због механмичког оштећења крвних судова.
- Пиопнеумоторакс
Присуство ваздуха и гноја (пиопнеумоторакс), може бити последица инфекције из удаљених гнојних огњишта или последица примарних гнојних обољења плућа.
- Медијастинални емфизем
Присуство ваздуха у медијастинуму (медијастинални емфизем), изазива осећај стезања у грудима, бол и поремећаје срчаног ритма.
- Супкутани (поткожни) емфизем
Код потложног емфизема, ваздух продире у поткожно ткиво и локализује се у регијама изнад плућа. Прате га знаци подбулог лица и напета кожа која када се притисне даје осећај шкрипања као да ходамо по сувом снегу.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Абрамс ЛД. А плеурал пунцх биопсy. Ланцет 1958;1: 30−4.
- ^ Цопе C. А неw плеурал биопсy неедле-прелиминарyстудy. ЈАМА 1958; 167: 1107−11.
- ^ Wеиссберг D, Кауфман M. Диагностиц анд тхерапеутиц плеуросцопy. Еxпериенце wитх 127 патиентс. Цхест 1980 78(5); 732−5.
- ^ Цолт ХГ Плеурал еффусион. У: РА Бордов и сар. Мануал оф Цлиницал Проблемс ин Пулмонарy Медицине, 6 изд. Липпинцорт Wиллиамс £ Wилкинс,Пхиладеделпхиа (2005), стр. 63
- ^ Јацобеус ХЦ. Убер дие Моглицх дие Зyстоскопие беиУнтерсуцхунг серосер Хохлунген азуwенден. Мунцх Мед Wоцхенцхр 1990; 57: 2090−2.
- ^ Деларуе Ј. А пропос ду траитемент превентиф деспнеумотхораx рецивантс. Лес еффецтс ду талц сур лессереусес. Ј Франц Мед Цхир Тхор 1949; 3: 521−3.
- ^ Блоомберг АЕ: Тхорацосцопy ин диагносис оф плеуралеффусион. НY Стате Ј Мед 1970; 70(15): 1974−7.
- ^ ДеЦамп ПТ, Моселеy ПW, Сцотт ML. Диагностицтхорацосцопy. Анн Тхорац Сург 1973; 16(1): 79−84.
- ^ Ллоyд МС. Тхорацосцопy анд биопсy ин тхе диагносисоф плеурисy wитх еффусион. Qуарт Булл Сеа ВиеwХосп 1953; 14: 128−33.
Спољашње везе уреди
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
