Веб у реалном времену
| Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
Веб у реалном времену је веб мрежа заснована на технологијама које омогућавају да корисници приме информације у истом тренутку када их аутори објаве, тј. не захтева да они, или њихов софтвер, периодично проверавају извор како би сазнали да ли је дошло до измена.
Разлика у односу на програмирање у реалном времену
уредиВеб у реалном времену се фундаментално разликује од програмирања у реалном времену зато што се не зна када ће, или да ли ће одговор бити примљен. Типови података који се преносе на овај начин су често кратке поруке, ажурирања статуса, вести или линкови ка дужим документима. Садржај је често субјективан јер се заснива се на мишљењима са друштвених мрежа, тј. заснива се на мишљењима људи, њиховим ставовима, мислима и интересима, што је у супротности са чињеницама и вестима.
Прави веб у реалном времену („алтернативни“ модел)
уредиВеб у реалном времену се састоји од прављења клијентског интерфејса (или интерфејса са серверске стране) веб апликације, која континирано комуницира са одговарајућим сервером, који такође ради у реалном времену, приликом сваког клијентског повезивања.
Ради приказа клијент/сервер модела, замислимо да је сваки клијентски објекат (сваки веб модул графичког корисничког интерфејса апликације) потпроцес у серверском окружењу. У овом сценарију, веб за људе представља улаз (тј. интерфејс) у окружење које функционише у реалном времену: сваком повезаном веб УРЛ-у или Интернет зони одговара другачија front-end веб апликација. Сервер се понаша као логички оперативни систем мреже који ради над програмибилним низом апликација, рукује низом повезаних корисника за сваку апликацију и брине се о повезивању уређаја (из стварног света) и реалних сервера нижег нивоа. Понашања апликација и комуникационе процедуре између online сервиса и апликација, корисника и повезаних уређаја, су смештене у одговарајућем изворном коду сваког сервиса, који је написан у програмском језику који се извршава у реалном времену.
Са друге стране, супротно од претходног сценарија, веб у реалном времену је управо лакши облик рачунарства у реалном времену: кружни пут „пинг-понг“ сигнала једног податка од сервера до клијента мора трајати не више од једне секунде како би се сматрао сигналом у реалном времену и како не би сметао људима приликом њихових конекција. Постоји препирка око разлике између веба друштвених мрежа и веба у реалном времену али се може рећи да је веб у реалном времену подразумевано истовремено веб друштвених мрежа. Модел WEB-r се назива правим вебом у реалном времену како би се истакле разилке у односу на модел веба у реалном времену који се примењује у пракси. Са индустријске тачке гледишта, овај модел Веба у реалном времену се такође може дефинисати као електронски веб, што значи да овај модел није ограничен на веб страну. Овај назив такође описује однос сервера према остатаку света овог модела као механизам сата.
Веб у правом времену и веб у реалном времену
уредиВеб у реалном времену може бити један од предуслова за реализацију „Веба у правом времену“ (енг. Right Time Web). Веб у правом времену пропагира способност да информација стигне до корисника у најповољније време, односно баш кад му затреба, независно од тога да ли је корисник свестан да та информација постоји или не. У великом броју случајева право време за корисника је оно када та информација настане, што доводи до мешања ових појмова.
Историјат
уредиПримери веба у реалном времену су Facebook-ов неwсфеед (тј. најважније вести) као и Twitter, који је имплементиран у веб старнице друштвених мрежа, претрага и новости. Сматра се да су корсити веба у реалном времену повећано ангажовање корисника и смањено оптерећење сервера.
Преко већ поменутих социјалних мрежа, преко интернет претрага (Google, Yahoo, Bing), разних блогова, готово у свим модернијим веб апликацијама данас постоји компонента која ради у реалном времену. У децембру 2009. године Google је увео у своју претрагу компоненту која ради у реалном времену и претражује милијарде и милијарде ресурса широм веба.[1]
Права имплементација веба у реалном времену је био WIMS (енг. Web Interactive Management System), прави сервер у реалном времену, и његове веб апликације који је постојао од 2001. до 2011. године, заснован на WEB-r моделу, направљен у Javi (са серверске стране) и Adobe Flash-у (са клијентске стране). Развијен је 2000. године од стране италијанског независног истраживача.
Претрага у реалном времену
уредиПроблем који настаје због брзог темпа и велике количине информација које производе технологије веба у реалном времену, јесте проналажење битних информација. Један приступ, познат као претрага у реалном времену, је концепт тражења и проналажења информација баш у тренутку њиховог настајања. Напредовање у технологијама веб претраге заједно са растућом употребом друштвених мрежа омогућава испитивање online активности у тренутку када се десе. Традиционална претрага ради тако што претражује и индексира странице периодично и враћа резултате засноване на релевантности у односту на упит. Google претрага у реалном времену је била доступна до јула 2011. године.
Проблем у реализацији
уредиВеб у реалном времену захтева интезивну комуникацију у смеру од сервера ка клијенту, без експлицитног захтева клијента за баш том информацијом. Динамичко учитавање информација није проблем, док год клијент захтева те информације. Све се заснива на матичном протоколу Веба, HTTPу, који нема стања. Веб функционише преко серије захтева и одговора. Проблем је обавештавање клијента да је дошло до нових информација за које је он заинтересован. Да би се информација приказала клијенту, он је мора затражити па сервер не може послати клијенту одговор.
Решења:
- Технологија “гурања” (Push technology)
- NodeJS и SocketIO
- Comet и Bayeux протокол
- Ratchet - PHP
- SignalR - ASP.NET