Великопродаја
Великопродаја или дистрибуција је продаја добара или робе трговцима на мало; индустријским, комерцијалним, институционалним или професионалним пословним корисницима; или другим великопродавцима и повезаним, подређеним службама. [1] Углавном, то је продаја добара било коме осим стандардном купцу.
Према Статистичком одељењу Уједињених нација, “великопродаја” је препродавање (продају без трансформације) нових и коришћених добара трговцима, индустријским, институционалним или професионалним корисницима и другим великопродавцима, а такође се тиче и великопродавца као агента или брокера током куповине робе за горенаведене кориснике, или продаје робе истим. Великопродавци често физички састављају, сортирају и оцењују добра у великим количинама, врше појединачни утовар, препакивање и редистрибуцију у мањим количинама одједном. [2] Док великопродавци већине производа обично послују у сопственим просторијама, велепродаја хране може се вршити на одређеним велепродајним местима, пијацама, где се окупљају сви трговци.
Традиционално, великопродавци су били ближи пијацама које су снабдевали, него извору од ког су добијали производе. [3] Међутим, са проналаском интернета и е-набавке, повећава се број великопродаваца лоцираних ближе произвођачима у Кини, Тајвану и југоисточној Азији.
У банкарској индустрији, “великопродаја” углавном се односи на великопродајно банкарство које пружа услуге по мери великих клијената, за разлику од малопродајног банкарства, које пружа стандардизоване услуге великом броју мањих клијената.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Светска трговинска организација
- ^ „Статистичко одељење Уједињених нација”. Архивирано из оригинала 21. 03. 2018. г. Приступљено 20. 03. 2018.
- ^ Цхандлер, А. D. (1994). Сцале анд сцопе Тхе Дyнамицс оф Индустриал Цапиталисм. Цамбридге, Масс.: Белкнап Пресс оф Харвард Унив. Пресс. стр. 29.