Весна Кесић
Весна Кесић (Лондон, 20. април 1948 - Загреб, 27. децембар 2020) била је хрватска и југословенска новинарка, феминисткиња и антиратна активисткиња. Била је оснивачица неколико група за људска права. Позната је као једна од Вјештица из Рија.
Весна Кесић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1948 |
| Датум смрти | 2020 |
Каријера и активизам уреди
Весна Кесић је дипломирала психологију и социологију на Филозофском факултету у Загребу. Писала је за југословенске недељнике Старт, Данас, Младина, НИН и Недјељна Далмација. Од почетка ратова на територије бивше Југославије деведесетих година XX века посвећује се антиратном активизму и уређује Аркзин - фанзин антиратне кампање за који су писали и Дејан Кршић, Борис Рашета и Борис Буден.[1]
Била је (су)оснивачица Грађанских иницијатива за слободу јавне ријечи, Центра за жене жртве рата[2] и Групе за женска људска права Б.а.Б.е.[3]
Весна Кесић је позната и као једна од тзв. Вјештица из Рија, како је названа у оквиру медијске хајке због наводног мањка домољубља.[4][5] У оквиру чланка који је, готово идентичан, објављен крајем 1992. године у медијима Вјесник, Слободна Далмација и Вечерњи лист, а поводом одржавања Светског конгреса ПЕН центара у Рио де Жанеиру, Весна Кесић је, заједно са Јеленом Ловрић, Радом Ивековић, Славенком Дракулић и Дубравком Угрешић, оптужена да лобира против одржавања наредног ПЕН конгреса у Хрватској.[6] У року од неколико недеља објављен је већи број чланака у хрватским медијима на ову тему, а најпознатији је текст "Хрватске феминистице силују Хрватску" објављен у националистичком недељнику Глобус, који се и данас сматра једним од "најкомпромитованијих текстова хрватског новинарства новијег доба."[6] Сукобљавања око овог случаја трајала су готово годину дана, а и данас се сматрају метафором за "опако новинарство из времена државно спонзорираног национализма у Хрватској кад су и државни и тзв. слободни и независни медији егзистенцију односно профит одржавали на коегзистеницији национализма, сензационализма и сексизма.[6]
Од почетка ратова деведесетих година, Весна Кесић је истраживала и писала о сексуалном насиљу почињеном у рату. Један од њених најпознатијих текстова је одговор на чланак правнице и феминисткиње из САД, Кетрин Мекинон[7], у коме Весна оштро критикује тезу о "националистичком креирању непријатеља" и кључној улози порнографије за системске сексуалне злочине почињене током ратова.[8]
Весна Кесић је једна од иницијаторки Награде грађана и грађанки Града Загреба под називом "Нада Димић" коју од 2017. године додељује Фонд за друге.[9] Награда се додељује појединцима и колективима "чије културно уметничко деловање храбро и активно доприноси бољем и праведнијем заједничком друштву".[9]
Након Веснине смрти, Фонд за друге је 2021. године покренуо и награду "Весна Кесић" која се додељује "за новинарство које храбро, критично и немилосрдно наступа према моћницима било које врсте, у спомен и част Весне Кесић која нажалост више није с нама".[9]
Референце уреди
- ^ Јанковић, Весна (13. 2. 2023). „Весна Кесић, ин мемориам”. Х-алтер. Приступљено 7. 3. 2024.
- ^ „Центар за жене жртве рата”.
- ^ „Б.а.Б.е - Буди активна. Буди еманципиран”.
- ^ „Преминула Весна Кесић”. Портал Новости. 27. 12. 2020. Приступљено 7. 3. 2024.
- ^ „Фиве wомен wхо wон'т бе силенцед; Цроатиа'с 'wитцхес.' (Славенка Дракулиц, Рада Ивековиц, Весна Кесиц, Јелена Ловриц анд Дубравка Угресиц)”. Тхе Фрее Либрарy.
- ^ а б в „Вјештице из Риа”. Wомен Wар Меморy.
- ^ Мекинон, Кетрин. „Претварање силовања у порнографију: постмодерни геноцид”. Фемреволт.
- ^ Кесић, Весна. „А Респонсе то Цатхерине МацКиннон’с Артицле „Турнинг Рапе Инто Порнограпхy: Постмодерн Геноциде“”. Wомен Wар Меморy. Приступљено 7. 3. 2024.
- ^ а б в „Награда "Нада Димић"”. Фонд за друге. Приступљено 7. 3. 2024.