Vibrio
Вибрио је род Грам-негативних бактерија, који је типичан за слану воду, и чије врсте су узрочници бројних тровања храном,. Облик бактеријске ћелије је закривљено-штапићаст до полумесечаст. Припадници рода су факултативно анаеробни организми, што значи да могу обављати процес ћелијског дисања и у одсуству кисеоника. У њиховом животном циклусу не долази до формирања спора. На једном крају ћелије се налази развијен бич, што имплицира ћелијску поларизованост, и који је заслужан за покретљивост ових бактерија.
Вибрио | |
---|---|
Флагеллар страин оф V. цхолерае | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | Вибрионалес
|
Породица: | |
Род: | Вибрио Пацини 1854
|
Типска врста | |
Вибрио цхолерае | |
Врсте | |
V. алфацсенсис V. арениниграе Измењени: V. фисцхери у Алиивибрио фисцхери V. холлисае у Гримонтиа холлисае |
Род је 1854. године увео и именовао италијански анатом Филипо Пачини (Филиппо Пацини) током свог истраживања колере, болести коју изазива врста Вибрио цхолерае.
Патогени сојеви уреди
Неколико врста рода Вибрио су патогене. Многи инфективни сојеви су у вези са запаљењем дигестивног система, али такође могу инфицирати и отворене ране, што доводи до сепсе. Могу бити ношене различитим морским организмима, као што су нпр. крабе и шкампи. Самим тим, исхраном лако доспевају у људски организам чиме изазивају некад и смртоносне инфекције. До тровања најчешће долази уколико је морска храна недовољно термички обрађена. Неке од патогених врста су V. цхолерае (најпознатија и прва описана врста овог рода, узрочник колере), V. парахаемолyтицус, I V. вулнифицус.