Vidimo se u čitulji
Видимо се у читуљи је документарни филм из 1994. године чији су аутори Александар Кнежевић и Војислав Туфегџић; технички део филма режирао је Јанко Баљак. Базиран на књизи Криминал који је изменио Србију, Александра Кнежевића и Војислава Туфегџића,[1] филм говори о наглом порасту криминала у Србији током грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини. Филм садржи делове интервјуа који су вођени са криминалцима и полицијом 1990-их година, уз приказ фотографија на којима се виде вође и чланови криминалних банди.[2]
| Видимо се у читуљи | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Жанр | документарни |
| Режија | Јанко Баљак |
| Сценарио | Александар Кнежевић Војислав Туфегџић |
| Продуцент | Веран Матић Саша Мирковић |
| Музика | Горан Капетановић Петар Антоновић |
| Камера | Ненад Младеновић Дејан Јовановић Никола Мајдак |
| Монтажа | Александра Виријевић Јована Крстановић |
| Издавачка кућа | Б92 |
| Година | 1994. |
| Трајање | 35 минута |
| Земља | СР Југославија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Садржај уреди
Филм прича о такозваним „момцима са врелог асфалта“[3] — преступницима који отворено причају о свом животу, представљајући себе као верзију модерног Робина Худа.[4] Филм говори о младим људима, који се у ратом погођеној земљи, поводе за лаким стицањем новца који им може пружити раскош и задовољство, насупрот сиромаштва, неизвесности и страха. Све то им нуди чланство у некој од банди. Гребенаревић, један од најмлађих актера, то овако објашњава:
| „ | Обични смртници. То, па то су нормални људи, који, овај, живе један, како да кажем, нормалан живот, разумеш. А ми их називамо обични смртници, зато што, што, кажем да то што ми доживимо у једном дану, они не доживе за цео свој живот. Значи, нема шансе они никад да доживе ни толико узбуђења ни разочарења, ни лепоте, ни ружних ствари у целом свом животу, колико ми доживимо у једном дану. | ” |
Филм гледаоцима пружа директан увид у балканско подземље, јер сами криминалци причају о криминалу у Србији, оцењујући његове позитивне и негативне стране. Последње сцене филма приказују сахране тројице интервјуисаних који су убијени током снимања филма.
Занимљивости уреди
Аутор и сценариста Александар Кнежевић се замонашио и као монах Ромило живи у манастиру Хиландару. [5] О. Ромило се тренутно налази на докторским студијама из теологије на Баллиол колеџу Универзитета у Оксфорду. Кнежевић је такође аутор књиге "Време и сазнање; Теолошко читање Марсела Пруста", у издању Института за теолошка истраживања Православног теолошког факултета у Београду, 2011 (књига представља магистарски рад, одбрањен на Катедри за Општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду 2010).[6] У филму се појављује део песме Жике Антића Ех да имам крила младог орла.
Референце уреди
- ^ Политика, 20.05.2005; Страна: А1
- ^ „На месту вољно”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2008. г. Приступљено 10. 11. 2008.
- ^ „Пуцњи из - освете!”. Новости.рс. 13. 2. 2013. Приступљено 18. 3. 2013.[мртва веза]
- ^ „Владари из сенке преживели ратове”. Политика.рс. Приступљено 18. 3. 2013.
- ^ Познати у свету цркве („Блиц“, 10. јануар 2014)
- ^ Ромило (Ромyлос) Кнежевић (Кнезевитс) | Университy оф Оxфорд - Ацадемиа.еду
Спољашње везе уреди
- Витезови асфалта отишли у заборав („Ало“, 13. јун 2010)
- Видимо се у читаоници - пародија филма
- Мала трола пуна контролора — пародија филма
- Некролог избегло деветоро од 19 актера филма „Видимо се у читуљи“ („Блиц“, 28. мај 2012)
- Како криминалци добијају надимке (Б92, 5. мај 2014)
- Ко то пуца по Београду („Вечерње новости“, фељтон, април 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2015)