Викторија Алаџић
Викторија Алаџић (Суботица, 14. март 1959) српска је архитектица, урбаниста и стручњак за заштиту и ревитализацију баштине свог родног града Суботице, ванредни професор на Грађевинском факултету у Суботици. У међупростору тих звања и знања Викторија Алаџић пронашла је инспирацију да се бави писањем прозе и песама.
| Викторија Алаџић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. март 1959. |
| Место рођења | Суботица, Југославија Р. Србија |
| Образовање | Грађевински факултет у Суботици |
| Научни рад | |
| Поље | архитектура, урбанизам, писац |
Живот и каријера уреди
Рођена је у Суботици, 14. марта 1959. године. Студије архитектуре завршила је у Београду 1985., у коме је и докторирала 2008. године.
Као архитекта у раду је спојила одговорност професионалца, академско знање и чисту, људску љубав према Суботици. Као ванредни професор на Грађевинском факултету, урбаниста, арихтекта и стручњак за заштиту и ревитализацију баштине, у међупростору тих звања и знања Викторија Алаџић пронашла је инспирацију да се јавно и енергично ангажује на очувању Суботичког архитектонског наслеђа.
Поред архитектуре бави се и писањем прозе, песама и публицистиком. До сада је објавила две збирке интелектуално структуриране прозе,[1] и укупно три књиге кратких прича.
Добитница је 2023. године престижне награде "Хероина наслеђа" од стране Европа Ностра Србије и Делегације Европске уније у Србији.[2]
Дела уреди
- Путовање у Фиренцу, (проза), 1989.
- Зграда суботичког позоришта, (заједно са Горданом Вујновић-Прћић), 1992.
- Шљивин цвијет, кратке приче
- Сунчани град, нове и старе приче, 1998.
- Сецесија у Суботици, Суботица, 2002.
- Хунгариан Церамицс фром тхе Зсолнаy Фацторy, Неw Yорк, 2002. (коаутор)
- Градотворци I, Суботица, 2004.
- Градотворци II, Суботица, 2006. (са M. Грлицом и Г. Вујновић-Прчић);
- Суботица која нестаје, Суботица, 2012.
Извори уреди
- ^ Класје наших равни Лазар Разора: Сувремена књижевност Хрвата у Војводини - гледана из још једног почела, бр.1-2/2002.
- ^ Небојса (2023-12-11). „Викторија Алаџић, хероина наслеђа: Једини украс на фасадама зграда данас су еркондишни”. ЕУ у Србији (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19.
