Виторино да Фелтре
Виторино да Фелтре рођен 1378. у Фелтре, у Италији, преминуо 2. фебруара 1446. у Мантови. Био је истакнути италијански педагог и први велики практичар италијанске педагогије.[1]
Биографија уреди
Студирао је на универзитету у Падови. По завршетку универзитета постао је професор филозофије и реторике на универзитету. Идеју ,,наставе у природи" успешно је иницирао и пристојно реализовао још у XIV веку.
Школа уреди
На позив мантовског грофа Гонзаре 1424. године, Витторино организује основну школу под називом (,,Цаса Гиоцоса") - ,,Дом радости". Организацијом школе и васпитним радом у њој, Витторино се прославио као (,,Патер омниае хуманитас") - ,,Отац сваке хуманости" и као први наставник новог типа.
За школу је Витторино искористио дворац Гонзаге. Дворац се налазио у природном амбијенту , да би послужио као непосредан контакт с предметима и појавама у природи. То је уједно био и први покушај остваривања идеје школе у природи, за коју су се залагали многи педагози. Дворац је преуредио тако што је из њега избацио све што подсећа на раскош, од намештаја до послуге, чиме је хтео да код деце васпита умереност. Просторије за учење су биле велике, са много светлости и ваздуха, док су зидови били украшени фрескама са мотивима дечијих игара. На зидовима сваке учионице у дворцу написана је дидактичка сентенца - ,,боље је лепо живети него лепо писати". То је представљало привлачну средину, која, према Витторину, помаже у учењу и васпитању.
Школа је имала око осамдесет ученика из разних крајева Италије, пре свега из богатог друштва и најпознатијих породица, јер се њена слава пренела и ван границе Италије. Међутим, пошто је он био велики хуманиста, скроман човек и некористољубив, у школу је примао даровиту децу из сиромашних породица, на бесплатно школовање, без обзира што је то била аристократска школа.
Индоктрисан идејама хуманизма по сваку цену, Виторино је делимично занемарио нека неопходнан знања и развијање одговарајућих способности, а истицао је у први план морално и естетско васпитање. Школа ,,Дом радости" велику пажњу је поклањала физичком васпитању, које је, у раном средњем веку и у доба схоластике, било потпуно потиснуто. За јачање тела користило се: трчање, скакање, рвање, мачевање, јахање, гађање луком и пливање. Велику пажњу је поклањао упознавању индивидуалних особености ученика, како би се према њима поступало у васпитању.
Школа је била организована без физичких казни, а дисциплину је успостављао изузетном љубављу и ванредним ,,педагошким тактом" у наставној комуникацији.[2]
О настави уреди
Када је реч о настави, велику пажњу је поклањао књижевности, где су ученици самостално изучавали римске писце Вергилија и Цицерона и грчке писце Хомера и Демостена. Такође, веома је ценио математику и природне науке (астрономија, елементи познавања природе). Покушао је да реформише и метод читања, тако што је увео покретна слова, док је знања и рачуна давао кроз игре, користећи очигледност.[3],[4]
Референце уреди
- ^ Ценић, Петровић, Стојан, Јелена (2005). Васпитање кроз историјске епохе. Учитељски факултет Врање. ,,Едука" - Београд.
- ^ Лекић, Ђорђе (2000). Педагошки правци и покрети у историји васпитања и образовања. Универзитет у Приштини. ,,Неwслинес" - Београд.
- ^ Wоодwард, Wиллиам Харрисон (1996). Витторино Да Фелтре анд Отхер Хуманист Едуцаторс. Университy оф Торонто Пресс. ИСБН 978-0-8020-7157-6.
- ^ Грендлер, Паул Ф. (1991). Сцхоолинг ин Ренаиссанце Италy: Литерацy анд Леарнинг, 1300-1600. Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-4229-0.