Владимир Миланков

Владимир Миланков (19342002) био је српски публициста, есејиста и књижевни историчар.

Владимир Миланков
Лични подаци
Датум рођења11. март 1934.
Место рођењаСрпска Црња, Краљевина Југославија
Датум смрти14. јул 2002.
Место смрти Савезна Република Југославија

Биографија

уреди

Рођен је у Српској Црњи 11. марта 1934. године, где је у занатлијској породици оца Пере, зидара, и мајке Невенке, домаћице, провео детињство. У родном месту завршио је основну школу и оновремену нижу гимназију, а тадашњу Вишу српску гимназију у Зрењанину. У Новом Саду на Вишој педагошкој школи студирао је српски и руски језик. У младости се са доста успеха бавио позоришним аматеризмом. Две наставне године службовао је у Баваништу, а преостали део радног века провео је у месту рођења, где је од 1962. до 1980. био је директор дома културе „Ђура Јакшић“, за које време је организовао бројне културне приредбе. Био је члан друштва књижевника Војводине и Матице српске. Преминуо је 14. јула 2002. године.

Чланке, расправе, есеје, фељтоне објављивао је у:

  • листовима: Зрењанин (Зрењанин), Дневник (Нови Сад), Политика (Београд), Кафане (Београд), Чачански глас (Чачак);
  • магазинима: Социјалист (Зрењанин), Велики мост (Зрењанин), Гудало (Кикинда);
  • књижевним часописима: Свеске (Панчево), Улазница (Зрењанин), Књижевни живот (Темишвар), Браничево (Пожаревац), Летопис Матице српске (Нови Сад), Луча (Суботица), Кровови (Сремски Карловци), Attendite (Кикинда).
  • публикацијама ПЧЕСЕ (Нови Сад).

Стваралаштво

уреди

Конкретна сарадња са Историјским архивом Кикинда почела је 2001. године када је одржао запажено предавање „Георгије Ђока Радак, човек који је западао у невоље“. Исте године Архиву је предао рукопис на којем је радио пуних десет година, где је на близу 750 страница описао животни пут занимљивог и значајног кикинђанина, Ђоке Радака. Нажалост, није дочекао његово објављивање.[1]

Библиографија

уреди
  • Драга Гавриловић – живот и дело, монографија о првој жени која је написала роман у српској литератури, Славија, Нови Сад, 1989.
  • Сабрана дела Драге Гавриловић 1 и 2, сакупио и приредио за штампу, Књижевна заједница Кикинде, 1990.
  • Белуш Ђ. Јакшић – прерано умрли песник и сликар, Славија, Нови Сад, 1992.
  • Панорама пуна брашна (заједно са Спасојем Граховцем) Славија, Нови Сад, 1993.
  • Ђура Јакшић у причама и анегдотама, Матица српска, Нови Сад, 1993.
  • Кратки живот и изненадна смрт Лазара Спасина Марковића, Књижевна заједница Панчево, 1996.
  • Јакшићи из Српске Црње, Матица српска, Нови Сад, 1997.
  • Таласање равнице, Тамина, Зрењанин, 2000.
  • Еустахија пл. Арсић и њено доба, Аурора, Нови Сад, 2001.
  • Албум Ђуре Јакшића, постхумно, Српска Црња, 2006.

Референце

уреди
  1. ^ Миланков, Владимир (2009). Ђока Радак: ратоборац и велики добротвор српски.Историјски архив. Кикинда.