Ворд Канингам
Хауард Џ. Канингам (рођен 26. мај 1949) је амерички рачунарски програмер који је развио прву вики и био је коаутор Манифеста за агилни софтверски развој. Он је пионир у обрасцима дизајна и екстремном програмирању, започео је кодирање WikiWikiWeb 1994. и инсталирао је на c2.com (вебсајту своје софтверске консултантске агенције) 25. марта 1995. као додатак Портландском репозиторијуму образаца. Он је написао књигу о викијима, под називом Тхе Wики Wаy и изумео оквир за интегрисане тестове.
| Ворд Канингам | |
|---|---|
 Канингам децембера 2011 | |
| Пуно име | Хауард Џ Канингам |
| Име по рођењу | Хоwард Г. Цуннингхам |
| Друга имена | Wард Цуннингхам |
| Датум рођења | 26. мај 1949. |
| Место рођења | Мичиген Сити, Индијана САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Образовање | Парду универзитет |
| Занимање | рачунарски програмер |
| Активни период | 1984–садашњост |
| Деловање | WikiWikiWeb, прва имплементација википедије |
| Веб-сајт | К9ОX |
Канингам је био главни говорник у прве три инстанце серија WikiSym конференција о истраживању и пракси викија, а такође и на Викимедијином развојном самиту 2017.[1]
Детињство, младост и запослење уреди
Хаурд Џ. Канингам је рођен у Мичиген Ситију, Индијани, 26. маја 1949.[2] Он је одрастао у Хајланду у Индијани, и у том граду је похађао средњу школу.[3] Дипломирао је интердисциплинарно инжењерство (електротехника и рачунарска наука) и магистрирао је рачунарске науке на Универзитету Пурду 1978. године.[4] Он је саоснивач је Канингам & Канингама, софтверске консултантске фирме коју је започео са супругом.[5] Он је исто тако радио као директор истраживања и развоја у Вајат Софтвару и као главни инжењер у Тектроникс лабораторији за рачунарска истраживања. Оснивач је The Hillside Group и био је председник програма конференције Pattern Languages of Programming коју та група спонзира. Канингам је био део заједнице Смаллталк.
Од децембра 2003. до октобра 2005, Канингам је радио за Мајкрософт у групи „Обрасци & праксе”. Од октобра 2005. до маја 2007. године, он је био директор развоја делотворне заједнице у Еклипс фондације. У мају 2009. године придружио се компанији AboutUs као њихов главни технолошки директор.[6][7] Дана 24. марта 2011, The Oregonian је известио да је Канингам тихо напустио AboutUs да би се придружио фирм CitizenGlobal са седиштем у Венис бичу, стартупу који ради на видео садржајима базираним на инпуту јавности, као њихов главни технолошки директор и кокреациони руководилац.[8] Он је остао на позицији „саветника” предузећа AboutUs.[9][10] Канингам је напустио CitizenGlobal и сада је програмер у Њу Релику.[11]
Идеје и изуми уреди
Канингам је познат по неколико широко распрострањених идеја које је створио и развијао. Најпознатије међу њима су вики и многе идеје из области софтверских дизајнерских узорака, које је учинила популарним Група четворице (ГоФ). Власник је компаније Канингам & Канингам Инц., консултантске организације која се специјализовала за објектно оријентисано програмирање. Он је такође створио веб локацију (и софтвер) WikiWikiWeb, први вики на интернету.
На питање у интервјуу за агенцију интернетнеwс.цом 2006. године, да ли намерава да патентира вики концепт, објаснио је да мисли да идеја „једноставно звучи као нешто за шта нико не би желео да плати”.[12]
Канингам је заинтересован за праћење броја и локације уређивања вики страница као социолошког експеримента, као и разматрања деградације вики странице као дела њеног процеса до стабилности. „Постоје они који дају и они који узимају. То можете видети читајући шта пишу.”[13]
Године 2011, Канингам је створио Најмању федеративну Вики, алат за вики федерацију, који примењује аспекте развоја софтвера, као што је форкирање на вики странице. Он је потписао Манифест за агилни софтверски развој.[14]
Канингам је допринео пракси објектно оријентисаног програмирања, посебно коришћењу језика шаблона и (са Кентом Беком) картица за сарадњу са класном одговорности. Он такође доприноси методологији развоја софтвера за екстремно програмирање. Велики део овог посла обављен је у сарадњи на првом вики сајту.
Канингамов закон уреди
Канингаму је приписана идеја: „Најбољи начин да се добије тачан одговор на Интернету није постављање питања, већ постављање погрешног одговора.“[15] Ово се односи на запажање да људи брже исправљају погрешан одговор него што одговорију на питање. Према Стивену Макгидију, Канингам га је о томе из хира саветовао раних 1980-их, а Макгиди је ово назвао Канингамовим законом.[16] Иако се првобитно односио на интеракције на Усенету, закон је коришћен да опише како функционишу друге онлајн заједнице, као што је Википедија.[17] Сам Канингам пориче власништво над законом, називајући га „погрешним цитатом који се побија пропагирањем путем интернета“.[18]
Лични живот уреди
Канингам живи у Бивертону, Орегон.[11] Он поседује лиценцу екстра класе за радио аматере коју је издала Федерална комисија за комуникације, а његов позивни знак је К9ОКС.[19][20][21][22]
Публикације уреди
- Леуф, Бо; Цуннингхам, Wард (2001). Тхе Wики Wаy. Аддисон-Wеслеy Профессионал. ИСБН 978-0201714999.
Референце уреди
- ^ „Wикимедиа Девелопер Суммит 2017 Програм”. Приступљено 17. 1. 2017.
- ^ Харрy Хендерсон (2009). Енцyцлопедиа оф Цомпутер Сциенце анд Тецхнологy. Фацтс Он Филе. стр. 122. ИСБН 978-0-8160-6382-6.
- ^ „Wард'с Хоме Паге”. Приступљено 29. 9. 2018.
- ^ Тхе Wикипедиа Револутион - Андреw Лих, паге 46
- ^ Лих, Андреw (2009). Тхе Wикипедиа Револутион, п. 58. Хyперион, Неw Yорк. ISBN 9781401303716.
- ^ Bishop, Todd. (January 26, 2004) Seattle Post-Intelligencer. Microsoft Notebook: Wiki pioneer planted the seed and watched it grow. Section: Business; Page D1.
- ^ Rogoway, Mike (18. 5. 2007). „Inventor of the wiki has a new job in Portland”. The Oregonian business blog.
- ^ „Our Proven Leadership Team”. Citizen Global Website. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 8. 5. 2012.
- ^ Rogoway, Mike (24. 3. 2011). „Ward Cunningham, inventor of the wiki, has a new job in SoCal”. The Oregonian business blog.
- ^ „Ward Cunningham Joins CitizenGlobal”. Blog.ratedstar.com. 31. 3. 2011. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г.
- ^ а б „Ward Cunningham Joins the New Relic Family”. New Relic Blog. 5. 4. 2013. Архивирано из оригинала 15. 03. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2014.
- ^ Kerner, Sean Michael (8. 12. 2006), Q&A with Ward Cunningham, internetnews.com, Архивирано из оригинала 16. 9. 2012. г.
- ^ CubeSpace, Portland Oregon (7. 12. 2008). „Ward Cunningham, Lecture”. Cyborg Camp Live Stream – Mogulus Live Broadcast. Архивирано из оригинала 7. 2. 2009. г.
- ^ „Manifesto for Agile Software Development”. 11. 6. 2019.
- ^ „Jurisimprudence”. Schott's Vocab Blog. 31. 5. 2010. Приступљено 2017-01-04.
- ^ McGeady, Steven (28. 5. 2010). „Cunningham's Law”. Schott's Vocab. New York Times. Comment No. 119. Приступљено 30. 8. 2012. „n.b. named after Ward Cunningham, a colleague of mine at Tektronix. This was his advice to me in the early 1980s with reference to what was later dubbed USENET, but since generalized to the Web and the Internet as a whole. Ward is now famous as the inventor of the Wiki. Ironically, Wikipedia is now perhaps the most widely-known proof of Cunningham's Law.”
- ^ Friedman, Nancy (31. 5. 2010). „Word of the Week: Cunningham's Law”. Приступљено 30. 8. 2012.
- ^ Cunningham (2015-10-18), NOT CUNNINGHAM'S LAW, Архивирано из оригинала 2021-12-11. г., Приступљено 2017-12-20
- ^ Federal, Communications Commission. „K9OX”. United States Government. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ Federal, Communications Commission. „Ward Cunningham”. United States Government. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ Federal, Communications Commission. „K9OX, Expired”. United States Government. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ TenTec, Wiki. „Ward Cunningham”. Ten Tec Wiki. Архивирано из оригинала 5. 11. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Nike Materials Index: Open Data Hackathon”. San Francisco Chronicle. 6. 8. 2009. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 2011-08-23.
Literatura уреди
- Abrahamsson, P.; Salo, O.; Ronkainen, J.; Warsta, J. (2002). „Agile Software Development Methods: Review and Analysis”. VTT Publications. 478. Архивирано из оригинала 7. 9. 2011. г. Приступљено 20. 2. 2012.
- Ashmore, Sondra; Runyan, Kristin (2014). Introduction to Agile Methods. Addison-Wesley. ISBN 978-0321929563.
- Cohen, D.; Lindvall, M.; Costa, P. (2004). „An introduction to agile methods”. Ур.: Zelkowitz, Marvin. Advances in Software Engineering. Advances in Computers. 62. Academic Press. стр. 1—66. ISBN 978-0-08-047190-7.
- Dingsøyr, Torgeir; Dybå, Tore; Moe, Nils Brede (2010). Agile Software Development: Current Research and Future Directions. Springer. ISBN 978-3-642-12575-1.
- Fowler, Martin (2001). „Is Design Dead?”. Ур.: Succi, Giancarlo; Marchesi, Michele. Extreme Programming Examined. Addison-Wesley. стр. 3–18. ISBN 978-0-201-71040-3.
- Larman, Craig; Basili, Victor R. (јун 2003). „Iterative and Incremental Development: A Brief History”. IEEE Computer. 36 (3): 47—56. S2CID 9240477. doi:10.1109/MC.2003.1204375.
- Casagni, Michelle; Benito, Robert; Mayfield, Dr Kathleen M.; Northern, Carlton (8. 9. 2013). „Handbook for Implementing Agile in Department of Defense Information Technology Acquisition”. The Mitre Corporation. MITRE.
- Moran, Alan (2015). Managing Agile: Strategy, Implementation, Organisation and People. Springer. ISBN 978-3-319-16262-1.
- Riehle, Dirk. „A Comparison of the Value Systems of Adaptive Software Development and Extreme Programming: How Methodologies May Learn From Each Other”. In Succi & Marchesi 2001
- Shore, James; Warden, Shane (2008). The Art of Agile Development. O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52767-9.
- Stephens, M.; Rosenberg, D. (2003). Extreme Programming Refactored: The Case Against XP. Apress. ISBN 978-1-59059-096-6.
- Takeuchi, Hirotaka; Nonaka, Ikujiro (1. 1. 1986). „The New New Product Development Game”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012. Приступљено 25. 7. 2021.
Spoljašnje veze уреди
- WikiWikiWeb, including his WikiHomePage
- 2012 Dr. Dobb's Interview
- EclipseCon 2006 interview with Ward Cunningham (MP3 audio podcast, running time 20:01) Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2013)
- The Microsoft patterns & practices group home page
- The Simplest Thing That Could Possibly Work (2004 interview)
- "The Web's wizard of working together Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2009)" – profile originally in The Oregonian, December 19, 2005
- You can look it up: The Wikipedia story – excerpt from the 2014 book The Innovators
