Врсте планина

Планина је копнена маса у облику јасно израженог и пространог узвишења, које се издиже из околних равница, заравни и брежуљкастог или брдског земљишта. Према том критеријуму, планине покривају 52% површине Азије, 36% Северне Америке, 25% Европе, 22% Јужне Америке, 17% Аустралије и 2% Африке. Према томе 25% све копнене масе на Земљи припада планинама. Тамо живи и око 1/10 светског становништва. Све велике реке на свету извиру у планинама, и више од половине светског становништва зависи од планина као извору питке воде.

Настанак планина

Планине се по постанку деле на:

• Веначне – настале набирањем слојева литосфере. Више су од старих громадних и имају оштре врхове и стрме стране.
• Громадне – настале вертикалним померањем делова земљине коре. Ниже су од младих веначних и имају заобљене врхове и благе падине

Обе групе планина настају такозваним орогеним тектонским покретима, под утицајем унутрашњих сила-Земљине топлоте и гравитације, које узрокују поремећаје слојева у Земљиној кори.

Хималаји,веначне планине настале набирањем

Орогени покрети

Орогени покрети се према смеру кретања кроз стенске масе деле на:

• Хоризонталне (тангенцијалне) који настају деловањем бочних притисака, што утиче на набирање слојева, а као последица настају боре. Разликују се антиклинале-издигнути слојеви и синклинале-улегнућа. Поред наведених, у елементе бора спадају и крила набора, док конструктивни елемент представља аксијална површ односно раван која пролази осама антиклинале/синклинале и дели набор на два дела.Као крајњи резултат набирања настају веначне или набране планине. Оно што их карактерише је одређен правац пружања, који се поклапа са правцем пружања набраних слојева, стрме стране и оштри врхови (Алпи, Хималаји, Кордиљери).
• Вертикалне (радијалне) који настају деловањем вертикалних сила, на тај начин долази до издизања или спуштања Земљиних блокова, као и истовременог издизања и спуштања. Као последица вертикалних (радијалних) покрета стварају се раседи односно пукотине дуж којих се врши кретање блокова.

Апалачке планине настале деловањем вертикалних сила

Раседи

Раседи могу бити:

• нормални – код којих се једно крило спушта, а друго остаје у првобитном положају
• реверсни – једно крило се издиже
• хоризонтални – блокови се крећу хоризонтално дуж раседне линије

Разликују се позитивни-хорстови и негативни-ровови. Хорст настаје издизањем централног дела блока, док бочни делови остају у првобитном стању или обрнуто. У сваком случају хорст представља позитивно узвишење, за разлику од рова или гребена, који представљају негативно удубљење настало спуштањем средишњег блока, у односу на бочне. Типичан пример је Источно-афрички ров. Хорст уједно представља и основни тектонски облик громадних планина. Карактеристика громадних планина су благо нагнуте стране и неодређен правац пружања (Апалачи, Јура).

Громадне планине у Србији

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

• Родопске планине,
• Карпатско-балканске планине и
• Динарске планине.

Утицај туризма на планинске зоне

1.Крчење шума и повећање појаве лавина;

2.Визуелна деградација пејзажа;

3.Нестанак природних станишта и узнемиравање угрожених врста путем рада ски-лифтова и жичара, скијање ван одређених стаза, вожња теренаца и утабавања снега;

4.Прерада отпадних вода и загађење воде (хемикалије које се примењују у припремању ски стаза повећавају присуство азота и фосфора);

5.Издувни гасови аутомобила и аутобуса штете дрвећу у живом свету у целини;

6.Стварање вештачког снега има за резултат неодрживу потрошњу воде;

7.Скијање у условима танког снежног покривача доприноси ерозији и уништава осетљиву вегетацију

Галерија

• 
  Веначне планине, Хималаји
• 
  Громадне планине, Апалачи

Спољашње везе

• Географски факултет Универзитета у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2013)