Xenopus laevis
Афричка канџаста жаба, Xенопус леавис, природно се јавља у Јужној Африци. Забележена је у Калифорнији, Чилеу, Великој Британији и вероватно на многим другим локацијама широм света. Представља потенцијално инвазивну врсту због забележеног увоза ове врсте у нашу земљу.
| Афричка канџаста жаба | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Ампхибиа |
| Ред: | Анура |
| Породица: | Пипидае |
| Род: | Xенопус |
| Врста: | X. лаевис
|
| Биномно име | |
| Xенопус лаевис Даудин, 1802
| |
Опис уреди
Карактеристична морфологија огледа се у недостатку језика и видљивог уха. Глава је клинастог облика са паром очију на врху, који су без капака. Карактеристика по којој је добила име јесте присуство канџи на три прста задњих екстремитета. Има глатку сиво-смеђу кожу на дорзалној страни док на вентралној доминирају кремасто бела и жута боја. Има бочне линије дуж леђа. Мужјаци масе око 60г, дугачки су 5-6цм и немају воклану врећу коју већина мужјака код жаба има. Женке теже 200г, а дугачке су 10-12цм и на крају абдомена имају клоакалне продужетке. [2]
Распрострањење и станиште уреди
Живи у топлим стагнатним бунарима, као и у водотоковима сушних и полусушних предела. Толерише широку варијацију пХ вредности воде али је повишено присуство металних јона за њу токсично. У потпуности је везана за водену средину коју напушта једино кад је присиљена на миграцију. [2]
Биологија и понашање уреди
Прилично је неактивна. Може живети до 15 година. За време сушне сезоне недостатком воде бивају присиљене да се закопавају у блато и остављају цев за ваздух. У фази мировања може бити до годину дана. Услед недостатка воде могу мигрирати одржавајући хидратацију уз помоћ падавина. Одличан је пливач и већину времена проводи под водом, дише на површини уз добро развијена плућа, док је кожно дисање слабије заступљено.
Храни се мртвим и живим артроподама као и деловим органског отпада. Напада све што се нађе у њеној близини. За лоцирање и хватање плена користи изузетно осетљиве прсте, добро развијено чуло мириса као и бочну линију.
Репродуктивно је способна са 10-12 месеци. Парење се одвија у било које доба године, али је најчешће у пролеће и може се одржати до четири пута годишње. Мушкарци певају током вечери како би привукли женке. Иако немају воклану врећу, производе звук уз помоћ брзих контракција унутрашњих мишића ларинxа. Женка одговара мужјаку, сто је скоро јединствено понашање у животињском свету, јер женке ретко одговарају на позиве мужјака. Приликом парења амплексус је карлични. Женка може одпустити стотине лепљивих јаја током 3,4 сата парења. Метаморфоза од јајета преко пуноглавца од мале жабе траје 6-8 недеља. [2]
Референце уреди
- ^ Тинслеy, Р.; Минтер, L.; Меасеy, Ј.; Хоwелл, К.; Велосо, А.; Нúñез, Х. & Романо, А. (2009). „Xенопус лаевис”. Тхе ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. ИУЦН. 2009: е.Т58174А11730010. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2009.РЛТС.Т58174А11730010.ен. Приступљено 10. 1. 2018.
- ^ а б в „Анимал диверситy”.
Спољашње везе уреди
- Xenbase Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2009)
- The stages of Xenopus embryonic development
- Xenopus laevis Keller Explants
- Xenopus laevis recordings